OVAKO JE GOVORIO PATRIJARH IRINEJ

„Uvek sam govorio da u rešavanju problema na Kosovu prvi uslov treba da bude bezbedan povratak 250.000 Srba, proteranih od 1999. do 2004. godine. Međunarodna zajednica treba da pomogne najpre po tom pitanju, pa tek onda organizuje razgovore o drugim temama“. „Naša teška rana danas je Kosovo. Sveta srpska zemlja koje se ne smemo odreći, jer će nas stići kletva Svetog cara Lazara i ostalih kosovsko-metohijskih mučenika. Prokleće nas istorija i muke svih postradalih na Kosovu. To ne smemo po cenu života.“

O KOSOVU...

O JEDINSTVU I LJUBAVI...

„Jedinstvo se ostvaruje kroz ljubav, pa se molimo Gospodu da nam ovu vrlinu daruje u svetu punom duboke mržnje. Hlađenje ljubavi prema Bogu ima za posledicu mržnju ljudi jednih prema drugima.“

O REPUBLICI SRPSKOJ...

O PATRIJARHU PAVLU...

LITURGIJA U HRAMU SVETOG SAVE

Ne prihvatam nipodaštavanje Srpske liste i našeg naroda na Kosovu i Metohiji, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Republika Srpska je srpska država, a u našim srcima kuca ljubav prema srpstvu i Svetome Savi.“

“Patrijarha Pavla sam upoznao znatno pre nego što je postao patrijarh. Karakteristično za njega je da je nastavio način i stil života koji je uzeo kao monah. Živeo je jednostavnim i prostim životom, nikada nije tražio da bude služen, bio je skroman u svemu, u ponašanju, u kontaktu sa ljudima, u odeći i hrani... Njegove reči su bile saglasne sa životom koji je vodio. To je ono što sam naučio od njega.”

Njegova Svetost patrijarh srpski g. Porfirije načalstvovaće danas svetom arhijerejskom liturgijom u kripti Sabornog hrama Svetog Save sa početkom u 9 sati. Njegova svetost će zatim služiti pomen na grobu patrijarha Irineja.

On je Ovako Odgovorio na pitanje o da prokomentariše izjavu lidera DS Zorana Lutovca koji je “svojom izjavom priznao KIM kao državu”, navodeći da on (Vučić) “svojim srpskim listama utiče na politički život drugih država”. Vučić kaže da misli da mu je “izletelo, ono što stvarno misli”.

- Nisam saglasan sa njim. Naše je da se borimo za naš narod i zemlju. Nastavićemo sa tim. Imamo Ustav naše zemlje i interese našeg naroda za koje ćemo se boriti - dodao je on.

Upitan o prisustvu medijima, Vučić kaže da osam, devet meseci nije bio gost u večernjem terminu na javnom servisu, dodavši da se ne žali.

- Niti mi je padalo napamet da se žalim, ja sam samo pitao nešto drugo, ali nisam dobio odgovor, ko je taj koji propisuje uslove ko to može a ko ne? Da li je to skopčano sa ličnim ili nacionalnim interesima? Na to ne možete dati racionalan odgovor - rekao je Vučić.

Kako je naveo, verovatno neće ni gostovati do kraja godine.

- Nisam glup da ne vidim da ljudima ispadam iz frižidera. Sam sam sebi dosadio, a ne drugim ljudima, tako da nema potrebe za tim. Ali, nije to pitanje, već je pitanje zašto jedni mogu, a drugi ne - rekao je Vučić, dodavši da se nada da “niko u Srbiji ne pravi liste zabranjenih i crne liste”.

Predsednik se osvrnuo i na rezultat utakmice Srbija-portugal, i zamerke na račun selektora fudbalske reprezentacije Srbije.

- Dragan Stojković je velika zvezda, uz fudbalere, on je najzaslužniji. Njemu sve pohvale i čast. Onima koji su se radovali golu Portugala, računajući da mene proglase za krivca, ja stvarno ne mogu da pomognem. Ja sam navijač Srbije u fudbalu, i ako mogu nešto da pomognem, mogu, ali neću da odmažem. To što mu zameraju, to više govori o njima nego o nama - rekao je Vučić.

Vučić kaže da se kampanja protiv “Linglonga” vodi više od godinu dana, ali ne samo protiv te kompanije, već protiv svakog kineskog preduzeća.

- Gledaćemo da pomognemo Vijetnamcima i svima drugima, ali da rasterujemo investitore, to nećemo - istakao je Vučić.

Predsednik je u Subotici prisustvovao svečanom otvaranju fabrike nemačke kompanije „Bojsen abgasistem” (BAS), svetskog lidera u proizvodnji izduvnih sistema za automobilsku industriju, u kojoj će biti zaposleno 500 radnika. Vučić je rekao na ceremoniji otvaranja da na ovakav način treba privlačiti investitore i da ovom fabrikom mnogi ne samo u regionu, nego i u Jugoistočnoj Evropi ne mogu da se pohvale. Kazao je da veruje da će Srbija u ove dve godine, 2020. i 2021, imati najveći rast BDP u Evropi.

Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib rekao je da je ova fabrika simbol izuzetnih ekonomskih odnosa Nemačke i Srbije.

međutim, Već sledeća nedelja Pokazala je za svoju prethodnicu da je bila samo nedelja velikih blamova, katastrofalnih promašaja, demonstracije ogromnog neznanja onde gde ne bi smelo da ga bude (kod univerzitetskih profesora), a pre svega nerealnih očekivanja. Toliko nerealnih da se graniče sa verom u Deda Mraza pod stare dane. Prvo se ispostavilo da sastanak srpskih opozicionara sa novim i dinamičnim američkim izaslanikom za Balkan nije bio ništa više od uobičajene diplomatske rutine Vašingtona, koji želi da čuje “sve strane” čime god da je uzeo da se bavi. Zatim je dan, možda dva, trajala temperatura oko pisma grupe američkih kongresmena u kojem su se predsedniku Bajdenu žalili na Srbiju. Već drugog, trećeg dana, temperatura je splasla, jer su retki razumni glasovi objasnili da ovakva pisma ne menjaju politiku Sjedinjenih Država. Kulminacija je došla sa vešću da Srbija nije pozvana na veliki samit o demokratiji koji predsednik Bajden organizuje početkom decembra. Ovo ipak nije moglo da prođe bez trijumfalizma i bez pokliča – e, sad je stvarno gotov. Na opozicionim portalima i televizijama defilovali su tumači tajni vašingtonske politike, sa jednom te istom, smelom ocenom da je uskraćivanjem poziva, Amerika “poslala jasnu poruku Beogradu”!? Ne pitajte koja je to poruka, jer to je tajna koju samo ovi njeni čuvari mogu da spoznaju. Jedan od njih, profesor politikolog, samouvereno kaže - Sve liberalne demokratije biće na tom samitu, Srbija definitivno tu ne potpada. Drugi čuvar tajne, njegov kolega sa univerziteta, bio je još jasniji Pozvane su demokratije, a Srbiju bismo vrlo teško mogli da podvedemo pod demokratiju. Treći poznavalac, opet, siguran je da Vučića ne treba mnogo da brine ni sastanak opozicije u Stejt departmentu, ni pismo iz Kongresa, ali treba da ga zabrine to što nije dobio poziv za samit u Vašingtonu. Onda je poziv stigao u Beograd. Profesor A nije izjavio da je i Srbija liberalna demokratija, čim je pozvana u Vašington. Profesor B nije izjavio da je i Srbija demokratska država čim je pozvana u društvo drugih demokratija. Stručnjak C nije izjavio da Vučić sada ne treba da brine, jer dobio je poziv za Bajdenov samit. To više nije bila tema, to više nije zanimalo publiku koja je do samo pre nekoliko dana slavila američko obračunavanje sa srpskim predsednikom. Blamaža je ipak prevelika da bi se tek tako zabašurila, zluradost je bila previše jaka da bi se preko noći zaboravila, a očekivanja su bila toliko nestvarna da ne mogu da ostanu nekažnjena. Ove dve nedelje “velikih obrta” (ko je u njih verovao), pokazale su koliko je tragičan nivo razumevanja politike među ljudima koji se predstavljaju da se njom bave profesionalno. Bilo da su političari, medijski urednici ili naučnici, istraživači najvišeg akademskog ranga. Pokazalo se da njihovo znanje i interesovanje za ozbiljne teme ne ide dalje od analiziranja ko je pozvan, a ko nije pozvan na prijem u neku važnu ambasadu. Ovakva palanačka analiza, a ustvari najobičnije tračarenje, godinama se predstavlja kao vrhunsko znanje o spoljnoj politici. Tragično je što su u tom trač-klubu i ljudi koji su godinama vodili diplomatiju ove zemlje, praveći od Srbije sprdnju gde god su se pojavili, ili džak za udaranje.

Sa koliko je samouverenosti Vuk Jeremić pre tri godine govorio da Angela Merkel neće primiti Vučića u Berlinu, jer ga je konačno i ona “pročitala”. I samo koji dan kasnije, eto Vučića u Nemačkoj, na sastanku sa kancelarkom, oboje u punoj formi. I nakon tog februara 2018, još ko zna koliko susreta, zaključno sa septembarskim u Beogradu, kojim je Angela Merkel pred odlazak u penziju naročito želela da se oprosti sa srpskim predsednikom, baš zato što ga je odavno pročitala pa ga godinama tretira kao važnog i ozbiljnog partnera.

Razume se da su ovi majstori visoke politike mogli da izbegnu veliku blamažu, samo da su se makar malo potrudili da pročitaju šta o Samitu za demokratiju pišu ljudi koji se time zaista ozbiljno bave. Mogli su, na primer, da saznaju od Danijela Frida, veterana Stejt departmenta i čoveka koji se ozbiljno bavio Balkanom, da je kriterijum pozivanja na Samit u decembru zasnovan na nečijoj “posvećenosti” demokratiji i na zainteresovanosti tih država da same proizvode demokratske inicijative i reforme. Ko makar i površno sluša i razume ovakve formulacije, bez greške bi zaključio da se Srbija uklapa u kriterijum i da će njen predsednik sigurno biti jedan od stotinak svetskih državnika koji će govoriti na decembarskom onlajn samitu o demokratiji.

Pokazalo se da takvih nema na opozicionoj strani srpske politike. Pokazalo se da, kako god da se predstavljali, i kakvim god svetskim vezama se hvalili, ne dobacuju dalje od pijačarskih tračara, za koje je realni svet daleko i nedostižno mesto. Baš toliko vredi i sve što govore. Nekoliko trenutaka samozadovoljstva dok izgovaraju reči - Amerika, demokratija, Vašington, svet, posle čega sledi težak povratak u realnost neznanja, nemoći i ničim potkrepljenih očekivanja. A sve je izgledalo tako dobro.