ČOVEK OBELEŽEN DOBROTOM

Vreme u kojem živimo je teško, bezidejno, beznadežno... I ova pendemija je, rekao bih, logičan odgovor na ono što su ljudi u ekološkom smislu uradili i rade planeti, a time i sebi - kaže popularni glumac Vojin Ćetković, nosilac glavne uloge u novom filmu Duška Kovačevića „Nije loše biti čovek“

Bilo je to juče, u Kombank dvorani nakon novinarske projekcije filma, a pre pres konferencije kojoj je prisustvovao izuzetno veliki broj predstavnika medija.

U, za kovid uslove punoj sali, prisutni su s pažnjom pratili moguće nemoguću i nemoguće moguću, nežnu i potresnu, životnu, a filmsku priču o prijateljstvu, užasu današnjice, socijalnom paklu, nadi, dobroti... Odnosno o dobrom čoveku, profesora klavira Milanu (Vojin Ćetković) koji pet godina nakon što je njegov kum i veliki prijatelj, nekadašnja pop zvezda Ranko Beli (Gordan Kičić) nestao pod nerazjašnjenim okolnostima ulazi u trag misteriji i razrešava je u socijalnom miljeu koji je slika i prilika naših života počev od toga da je ostao bez posla, preko toga da vladaju i caruju loši momci, pa na dalje, pri čemu ga ljudi oko njega manje ili više ne razumeju ali se zato jedan pas, lutalica Žućko ispostavlja kao neko na koga se zaista može osloniti….

Razume se, prožeto kovačevićevskom duhovitošću.

Više nego upečatljive uloge ostvarili su Nenad Jezdić kao inspektor, Milan Lane Gutović i Mira Banjac kao komšije, Žika Todorović kao čovek koji razume pseći jezik...glavne ženske uloge tumače Branka Katić i Hristina Popović, Andrija Milošević je glavni negativac bejbi fejsa, muzičke numere koje potpisuje Momčilo Bajagić Bajaga izvodi Lena Kovačević, a više je nego zanimljiva pojava nekolicine Kovaćevićevih prijatelja; Dragiša Ćurguz kao pandur će sva je prilika biti u konkurenciji za nagradu za epizodu, Miljen Kljaković Kreka u kafileriji nonšalantno pevuši narodnjake, Slobodan Ivetić kao rediteljsko zakeralo na setu bi mogao biti i autorov dijalog sa rediteljstvom... A među publikom u sali bio je i Vojin Ćetković, u kratkom razgovoru za „Blic“, odmah po izlasku iz dvorane govori o filmu, svojoj ulozi, današnjici...

Od prvog čitanja scenarija do poslednjeg kadra i jedne od prvih projekcija; kakav je bio vaš susret sa likom Milana? Ko je, kakav je to čovek?

- Čovek obeležen dobrotom, čovek duhovnosti. Ono što je meni bilo bitnije je način na koji se kroz taj lik tretira problem usamljenosti, i beznađa. Izgubio je najboljeg prijatelja, kuma i time je nestao i jedan deo njega. Izgubio je posao. Živi tu gde živi na način na koji živi. U filmu je vrlo prisutna ta neka socijalna dimenzija. Ono što je meni bilo najvažnije dogodilo se pre početka rada na filmu.

A to je?

- Razgovarali smo o ulozi ali nikako da se nađemo. A onda je Duško pročitao u novinama tekst koji sam pisao o svom kumu i velikom prijatelju (Nebojša Glogovac, prim.n.) i zvao me da pročitam scenarijo. S nevericom sam uvideo da tu ima bar deset istih rečenica. Neverovatno. I potresno, tako da sam sve vreme imao i taj lični odnos, lični poriv. Prošlo je tri godine od kako smo snimali film. Mnoge stvari sam smetnuo s uma, tako da sam se sada vrlo potresao gledajući.

U današnjem vremenu i realitetu koliko ima ili nema mesta, nade... za ljude poput vašeg lika Milana, ljude dobrote i duhovnosti?

- On je prosto takav čovek, nije on to odlučio. Vreme mu, i njemu sličnima, nije naklonjeno. Naprotiv. Ali on živi tu neku svoju, ajmo reći, bajku. Na kraju ipak dobro prođe jer – dobro je biti čovek. Mislim da u svakom čoveku ima zrno, potencijala za dobrotu. A šta okolnosti naprave drugo je pitanje. Duško je u ovom filmu prepleo razne priče i svoje, iz raznih mitologija... On je čovek koji koji živi sa psima i tvrdi da svaki pas zna bar sto reči. I moj pas zna bar sto reči, razgovaram sa svojim psom. Razumeo sam...film, pomenuli smo, ima kritičku dimenziju. Bez obzira na svojevrsnu bajkovitost odslikava vreme u kome se događa, u kome živimo.

PREMIJERA FILMA „NIJE LOŠE BITI ČOVEK“JE 7. DECEMBRA, A OD

9. JE U BIOSKOPIMA

Mislim da u svakom čoveku ima zrno, potencijala za dobrotu. A šta okolnosti naprave drugo je pitanje, kaže proslavljeni glumac

I kakvo je to vreme?

- Kako za koga. (Smeh) Najkraće rečeno - teško, bezidejno, beznadežno... I ova pendemija je, rekao bih, logičan odgovor na ono što su ljudi u ekološkom smislu uradili i rade planeti, a time i sebi.

Šta je još aktuelno u vašem profesionalnom životu na sceni i pred kamerama?

- Završeno je snimanje nastavaka vrlo gledanih serija „Tajna vinove loze“i „Junaci našeg doba“. Sada smo otprilike na pola snimanja „Mama i tata se igraju rata“, što mi je vrlo zanimljivo i glumački provokativno. Što se scene tiče nedavno je bila premijera predstave „Široka zemlja“u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a ima i nekih novih razgovora ali je još prerano govoriti. ■