13.817 2.211 53 212

pandemija postane dominantna u vašem svakodnevnom životu i da potisne sve ostale stvari koje su prethodno bile važne. Druga krajnost je da počnete da potpuno ignorišete, pa čak i da negirate postojanje pandemije i negativnih efekata koje ona ima na javno zdravlje. Obe krajnosti su loše, jer prva dovodi do značajnog straha, mentalnog distresa i zanemarivanja porodičnih, poslovnih i drugih obaveza, dok druga dovodi do nesmotrenog ponašanja i povećanja verovatnoće da zarazite sebe i druge - kaže on.

Kako dodaje, većina ljudi je, srećom, uspela da nađe meru, odnosno da ne dozvoli da pandemija preuzme kontrolu nad njihovim životima, a opet da s druge strane budu dovoljno svesni opasnosti i oprezni, i da ne ugroze svoje i tuđe zdravlje.

IZGUBLJENI DEO DETINJSTVA

Mnoge generacije dece, konkretno đaci prvaci, nisu upoznali sve drugare iz svog odeljenja jer su u doba pandemije podeljeni u grupe od dana kada su kročili u školske klupe. Stariji školarci takođe trpe posledice u vidu smanjenog druženja u školi, onlajn nastave i generalno redukovanih izlazaka i druženja van škole.

- Onlajn nastava sama po sebi nikada ne može u potpunosti da zameni klasičnu nastavu, odnosno postoje suštinske razlike u kvalitetu. Isto važi i za druženje preko internet platformi u poređenju sa klasičnim vidovima međuljudske interakcije. Izgubljena godina srećnog detinjstva svakako predstavlja nenadoknadiv gubitak u smislu da nikada u odraslom dobu osoba nije u mogućnosti da kroz druge aktivnosti u potpunosti kompenzuje taj period. Ipak, ne treba biti pesimista u smislu