Manje za više
Za datum početka zimskog raspusta u Srbiji „bije se bitka“na tri fronta, a dok se država, medicinari i prosvetari ne dogovore, najviše ispaštaju đaci, roditelji i nastavnici. Spekuliše se o više datuma, međutim, kao i do sada, od početka pandemije kovida, odluka će pasti na osnovu epidemiološke situacije koja je promenjiva.
Definitivno je korona promenila sve, pa tako i obrazovanje, i za sve što smo do pre dve godine smatrali da je normalno i najbolje, već drugu školsku godinu se menja, razmatra, pokušava da se doskoči nevidljivom neprijatelju u želji da se sa manje dobije više, a da li je zaista tako ostaće da vidimo kada stigne bolje vreme i iskorenimo virus. Sa manje časova u učionici, sa manje dece u odeljenjima, zbog čega su bili podeljeni u grupe, sa što manje direktnog kontakta, onlajn komunikacijom i učenjem na daljinu, išlo se ka više zdravih ljudi, ali sa toliko toga manje i svega čemu se pribeglo definitivno, potvrđuju struke, kada je znanje u pitanju nismo dobili više. Prva opcija je da sve ostane po planu, da deca pohađaju nastavu što više po modelu pre korone i plan Ministarstva prosvete je da raspust počne 31. decembra, za decu u Vojvodinu nedelju dana pre. Drugi predlog dao je dr Predrag Kon, koji smatra da zimski raspust treba da počne 18. decembra, pre Svetog Nikole, jer bi produženi raspust uticao na smanjenje broja obolelih. Treći predlog glasi da raspust počne 15. ili 25. decembra, pre katoličkog Božića, i na njega su burno reagovali iz prosvetnih sindikata jer je za prosvetare nerealno da se kraj prvog polugodišta organizuje kako valja za samo dve sedmice. Smatraju da je to rano i da će, ako se donese takva odluka, biti prekasno im saopštena. Malo je vremena da bi nastavnici, učenici i roditelji očekivali više znanja i realno zaključne ocene. Poručuju profesori da nisu ni oni ni deca „na dugme koje se pali i gasi kad se kome čini da tako treba“. Ne može im se danas reći da su od sutra na zimskom raspustu, ali kako se zasad još uvek ništa ne zna, takav scenario je moguć iako je velika šteta da se brza u nečemu gde sa manje nikada ne možemo da dobijemo više.
Nisu ni prosvetari ni deca na dugme koje se pali i gasi kad se kome čini da tako treba, ne može im se reći da su od sutra na raspustu