BALKANSKI PUTEVI SMRTI
Nesreća u Bugarskoj, u kojoj je 45 ljudi izgubilo živote u zapaljenom autobusu, nažalost je samo jedna u nizu teških tragedija koje su pogodile Balkan.
Loši putevi u kombinaciji sa nepredvidljivim vremenom i ljudskim faktorima odneli su brojne žrtve. U Evropskoj uniji su najlošiji putevi u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj, a za puteve u Bosni i Hercegovini se dugo priča da su među najgorima na celom kontinentu.
OPASNA „STRUMA“U BUGARSKOJ
Upravo je deonica autoputa Sofija-blagojevgrad nazvanog „Struma“, gde su izginuli putnici u severnomakedonskom autobusu, jedan od opasnijih puteva u Bugarskoj.
Gradonačelnik Pernika Stanislav Vladimirov je rekao da se na ovoj deonici često dešavaju nesreće. Na ovom delu autoputa dogodila se, između ostalog i teška saobraćajna nesreća 1996. godine u kojoj je poginulo 16 ljudi.
- Sedam institucija zaduženih za kvalitet i organizaciju puteva u našoj zemlji upoznato je sa stanjem na magistralnom putu Struma kod sela Bosnek - ovo je za Actualno.com izjavila Diana Rusinova iz Evropskog centra za transportnu politiku.
Rusinova je rekla da tu
PUTEVI U REGIONU SU
, ZBOG VELIKOG BROJA UDESA, MEĐU NAJSMRTONOSNIJIM U EVROPI
Broj povređenih u nesreći u Bugarskoj ostaje sedam, iako se prethodnih dana u medijima nagadalo da je preživela još jedna osoba
nedostaju brojni saobraćajni znaci i putokazi.
- Ova deonica je kao pustinja. Vozač ne može da zna gde se nalazi po kiši i magli - rekla je ona.
Kako pišu bugarski mediji, makedonska kompanija Mavrovo je gradila ovaj autoput.
Još pre 15 godina su vozači upozoravali tadašnjeg ministra saobraćaja da je put opasan. Osvetljenje je loše, takozvane mačje oči ne odražavaju svetlost farova, a kada padne kiša ostaju velike lokve vode.
CRNE TAČKE U SRBIJI Autoputeva gde se ponavljaju nesreće ima svuda na Balkanu. U Srbiji na više mesta se nalaze takozvane “crne tačke” – deonice gde je posebno opasno voziti.
U saobraćajnoj policiji su više puta upozoravali da je Ibarska magistrala i dalje najveća crna tačka srpskih puteva.
Na autoputu Beograd-niš, od Bubanj potoka do Umčara takođe su česte smrtonosne nesreće. Zimi je posebno kritičan put do Zlatibora prema Crnoj Gori, dok za puteve Beograd-zrenjanin i Šabac – Loznica kažu da su najopasniji u jesen.
Iz Auto-moto saveza Srbije slažu se da je u većini saobraćajnih nesreća uzrok ljudski faktor, odnosno želja vozača i njegovih saputnika da što pre stignu do odredišta. Neprilagođena brzina, rizična preticanja i, pre svega, umor vozača u 80 odsto slučajeva su uzrok saobraćajnih nezgoda na pristupnim putevima Beogradu. Zbog toga savetuju da na put uvek krećete odmorni jer je tada “rizik manji, a bezbednost veća”.
- Vrlo je važno da se vozači dobro odmore pre polaska na put, a ako osete prve znake umora bitno je da odmah stanu i naprave pauzu od 15 minuta do pola sata, odnosno na svakih 150 do 200 kilometara, što su otprilike neka dva sata vožnje, ako dugo putuju – savetuju iz AMSS-A.
A3 – DEONICA SMRTI U HRVATSKOJ
Vozači, ali i stručnjaci za saobraćaj, za autoput A3 u Hrvatskoj kažu da je monoton, na njemu nema problematičnih krivina ni tunela, ali se ipak redovno dešavaju teške saobraćajne nesreće, od koji je poslednja ona kod Slavonskog broda u julu ove godine kada je život je izgubilo čak deset ljudi sa Kosova.
Ta deonica već je dobila naziv “deonica smrti”, piše hrvatski “24 sata”,
Nešto ranije, u martu ove godine, takođe u ranim jutarnjim satima, kod raskrsnice Okučani poginulo je četvoro ljudi u prevrtanju kamiona srpskih registracija, a svi poginuli bili su migranti.