ZA ŠEST MESECI UPECALI DVE „NEMANI“OD SKORO 200 KILA
Upecati jednog soma “kapitalca” za mnoge pecaroše je životni san, a Kragujevčani Velimir Radaković i Slobodan Jokićević su za šest meseci ulovili čak dve ”nemani”.
Na istom delu Gružanskog jezera, gde je 11. septembra prošle godine Radaković uz Slobodanovu pomoć uspeo da savlada soma teškog 82 kilograma, pre desetak dana je Jokićević uz Velimirovu asistenciju izvukao “aždaju” tešku čak 106 kilograma i dugu dva i po metra!
Kako pričaju ovdašnji pecaroši, ne pamti se na hidroakumulaciji kod Knića da je iko ikada ranije ulovio veću ribu na varalicu. Ovakvi kapitalci uopšte se i retko love u našim vodama, naročito varaličarskim priborom.
Slobodanu, kome je najveći ulovljeni som do sada bio težak 12 kila, ovo je bio prvi ovogodišnji izlazak na vodu, a grdosiju je upecao štapom koji je kupio prošle jeseni i do sada ga nije koristio.
- Maštao sam da ulovim soma od 50-60 kilograma, o većim nisam ni razmišljao ni u najluđim snovima. Naročito o ovolikim – kaže Slobodan.
Ne samo da je pre pola godine asistirao Velimiru u vađenju ribe koja ih je dva i po sata vukla jezerom i umalo im nije prevrnula čamac, nego mu je i poklonio varalicu na koju se neman polakomila. Dvojica ribolovaca iz Kragujevca ponovo su zajedno otišla na pecanje, ali su zamenila uloge. Ovaj put Velimir je Slobodanu darivao varalicu, a kasnije mu pomogao u izvlačenju soma.
- Na pecanje sam otišao neispavan, pravo iz treće smene. Jezero je bilo mirno, dan kao stvoren za ribolov. Šest-sedam puta sam prethodno zabacio varalicu – priča Slobodan Jokićević za „Blic“.
Sledeći zabačaj i – varalica se ukočila. Mislio je da se zakačila za ogroman panj. Par trenutaka kasnije osetio je na štapu otpor koji do tada nije. Znao je da je som, ali pogrešno je cenio da je težak dvadesetak kilograma.
- U tim trenucima stresao me je adrenalin kao nikada ranije, iako je riba bila višestruko veća nego što sam mislio. Posle 25 minuta borbe uspeo sam da ga dignem na površinu i čim se onoliki ukazao rekao sam drugu: „Veljo, stotka“. Tad je adrenalin skočio na maksimum.
Sat vremena je gružanska ala vukla čamac u kome su bila dvojica ribolovaca. Slobodan je prošle godine na istom mestu na štapu imao soma od 50-60 kilograma koji je uspeo da pokida najlon. Ovoga puta imao je jači pribor, ali nije bio siguran da li će i on izdržati ovaku ribu. Naposletku, kapitalac se predao.
- Da sam ovolikog soma zakačio u letnjim mesecima teško da bih ga izvukao jer bi on pružio mnogo jači otpor. Sada je voda hladna i riba još nije u punoj snazi – iskren je ribolovac rekorder iz Kragujevca.
A pre samo šest meseci, na istom mestu, Velimir Radaković je upecao soma teškog 82 kilograma i dugog 210 centimetara, kojeg je istog dana podelio sa prijateljima. Kako je tada ispričao, izvlačenje je trajalo puna dva i po sata tokom kojeg je zaradio i upalu mišića.
- Adrenalin me je toliko cepao da bukvalno nisam znao gde se nalazim, a ruke su me bolele danima kao da sam ceo dan iznosio stenje - rekao je Radaković za „Blic“.
U blizini se nalazio čamac sa ribarima od kojih koji su Radaković i Jokićević zatražili pomoć. Umesto nje dobili su samo pesimističan odgovor: „Nećete uspeti! Ili će ti pokidati strunu, ili polomiti štap, nema teorije da ćete je izvući“.
- Ubili su me u pojam, ali se nisam dao, što u inat njima dvojici što zbog želje da izvučem grdosiju. Znajući da ne postoji nikakva šansa da sami savladamo tolikog soma, pozvali smo dvojicu drugara koji su se u to vreme nalazili
Na istom delu Gružanskog jezera prijatelji upecali dva soma kapitalca od 82 i 106 kilograma
Da sam ovolikog soma zakačio u letnjim mesecima, teško da bih ga izvukao jer bi on pružio mnogo jači otpor, priznaje Slobodan
Som je kao igračku vukao čamac u kojem su se nalazili barem jedan kilometar
na drugom delu jezera. Rekli smo im da imam ogromnu ribu na štapu, a oni su seli u čamac i krenuli ka nama prepričava Radaković.
Ne može izračunati tačno koliko, ali, najmanje kilometar som ih je zajedno sa čamcem kao igračku vukao jezerom gore-dole. Na trenutke im je, koliko su brzo išli, ličilo da se voze gliserom. Natezao je Velimir štap, nijednog trena nije somu dozvolio da odmori, ali u stvari som je vukao njih jezerom.
- Kada sam ga prvi put podigao na površinu primetio sam da se drži samo na jednom kraku trokrake udice. Ostale je uspeo da ispravi. Šansa da se otkine bila je ogromna, ali je pomoć prijatelja stigla u pravi čas zaključio je Velimir. ■
televizor i frižider, pa ako gledate samo sa unutrašnje strane nikad ne bi posumnjali za šta je namenjena.
- Meni je to sve normalno i prirodno. Razgovarao sam sa monahinjama i one su mi rekle da moj postupak nije bogohuljenje. Svi ćemo jednog dana završiti i biće nam potrebno dva metra bez geometra, a ja sam želeo sebi za života da napravim nešto veće. U ovoj sobi sad malo odmorim i prilegnem ako ima nekog posla na groblju, a gore u letnjikovcu se sastajemo nakon daća i na zadušnicama - izjavio je ovaj Šumadinac.
Dejan je mislio na sve, pa je tako sebi naparavio i spomenik, ali ne mermerni već drveni na kom stoji poruka - “Milošević Dejan - grad Borač 10.08.1973. godine. Od majke Milene, oca Radenka. Mene niko ne razume, da li neće ili ne ume”.
Kako je ranije istakao, uvek je radio više od svakoga iz svoje generacije, te je poruka koju je ostavio na spomeniku od hrasta, mahom jasna onim starijim ljudima.
- Poruka je jasna, bez rada nema ništa, to je jasno svima. A mlađi će vremenom shvatiti, razumeti da ne može da se spava do podne i da se mora ustati na vreme.
Ni cena svega izgrađenog nije tajna...
- Za mermerni spomenik trebalo bi mi preko 1.000 evra, a ja sam za taj novac napravio sve ovo kaže on.
I dok se većina ljudi bori da što bolje provede svoj životni vek, ne razmišljajući o onom što će doći posle, Dejan Milošević svakako je primer da se ništa, pa čak ni smrt i sahrana - ne prepušta slučaju ■
Građevina više liči na apartman nego na grob, u prizemlju je soba sa dva kreveta, televizorom i frižiderom