KAKO JE „BLIC“MOGAO DA BUDE BRŽI OD RIK-A

Izborna je noć, glasovi se broje, svi iščekuju informacije, a prve vesti o rezultatima stižu iz - “Blica”, dok Republička izborna komisija ćuti. Zašto? Zar nije logično da RIK objavi rezultate pre svih ostalih? Zapravo - nije.

Odgovor na ovu lažnu dilemu je jednostavan, mada nije redak slučaj da čak i političari sa 10-15 godina iskustva upadaju u zabludu i ne shvataju kakve to podatke objavljuje “Blic”, a kakve RIK, i u čemu su tu sličnosti, a u čemu razlike.

A neki političari tu zabludu i namerno šire da bi uneli haos u izborni proces, ako im rezultati ne idu na ruku.

Pre svega, “Blic” ne objavljuje izborne rezultate, već procene izbornih rezultata. Izvor tih procena mogu biti renomirane istraživačke firme poput Ipsosa i Cesida, s kojima je “Blic” sarađivao na ovim izborima, ili nezvanični izvori iz velikih političkih partija koje imaju jaku stranačku infrastrukturu i mogu da prave pouzdane procene rezultata u realnom vremenu.

S druge strane, RIK je zvanična državna institucija koja ne objavljuje procene izbornih rezultata, već podatke o svim do tog trenutka izbrojanim glasačkim listićima.

U ČEMU JE RAZLIKA? Istraživačke firme poput Ipsosa i Cesida ne broje glasove sa svih biračkih mesta, kao što radi RIK, već rade na takozvanom uzorku.

Taj uzorak se pravi na osnovu posebnih naučnih metoda i zapravo je umanjena, ali verodostojna “kopija” celokupnog biračkog tela na mnogo manjem broju biračkih mesta od onog kojim se bavi RIK.

Ukratko, “Ipsos” i “Cesid”

moraju da broje mnogo manje od RIK-A, pa zato i završe brže. Ali zato su podaci istraživača procene rezultata, a podaci RIK-A rezultati.

- U pitanju je reprezentativno stratifikovan uzorak koji se za parlamentarne izbore kreće do 600 biračkih mesta, a za one u Beogradu do 400. S druge strane, RIK uzima podatke kako dolaze sa svih 8.255 biračkih mesta - kaže Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida.

Upravo zbog toga istraživači javnog mnjenja u obraćanju kažu, na primer, “ovo su podaci sa 25 odsto obrađenog uzorka”, dok će predstavnici RIK-A kazati, na primer, “ovo su rezultati posle prebrojanih glasova sa 15 odsto biračkih mesta”.

Zašto RIK ne žuri sa objavom rezultata

Zato što neselektivno broji glasove kako oni pristižu u RIK i ne obraća pažnju na to da li je taj uzorak reprezentativan (što i nije posao RIK-A).

U suprotnom bi se moglo dogoditi da u prvom momentu u RIK stignu samo glasovi sa Kosova i Metohije, prema kojima bi SNS imao, na primer, 80 odsto podrške. Neselektivno objavljivanje takvih podataka bi odmah u javnosti izazvalo teorije zavere o “izbornoj krađi”.

Isto bi moglo da se dogodi kad bi u prvom momentu u RIK stigli samo glasovi sa

Vračara, prema kojima opozicija pobeđuje sa, na primer, 60 odsto podrške.

KLAČAR: OD 1997. RIK NIJE PRVI OBJAVIO PODATKE

Ali, ako RIK sačeka da prebroji i jedne i druge glasove, onda se dobija realnija slika izbornih rezultata.

- RIK ne može da ima brzinu kao Cesid i Ipsos. Bilo bi loše da RIK žuri i da zbog žurbe objavi podatke koji su zasnovani na loše popunjenim podacima. Naročito u situaciji u kojoj je sada Beograd i gde se sve saopšteno stavlja na vagu - kaže Klačar.

Klačar kaže i da od 1997. godine, pa do danas, RIK nikada nije prva objavljivala podatke i da su to uvek činili “Cesid” ili “Ipsos” pojedinačno, ili zajedno, a ponekad i stranke koje su imale stranačku infrastrukturu za to.

- I u drugim zemljama je tako. Evo, ne moramo da idemo mnogo daleko, uzmimo Hrvatsku za primer. Uvek se prvo čuju rezultati na osnovu izlaznih anketa, a tek posle toga izlazi njihova zvanična insititucija - kaže Klačar.

Klačar napominje da je RIK zvanična institucija koja se vodi samo zvaničnim podacima.

- A to su podaci koji su tačni, kredibilni, provereni i bez ikakve dileme mogu i smeju da budu objavljeni. Jednom kada izađu, to moraju da budu podaci koji ne smeju da budu dovedeni u pitanje. Agencije imaju određenu uzoračku grešku, ali ne i RIK - kaže Klačar.

DRŽAVNO BROJANJE IZAZVALO TEORIJE ZAVERE U SAD

Najbolji primer za sve ovo su bili poslednji predsednički izbori u Americi, gde svaka savezna država određuje da li prvo broji glasove sa glasačkih mesta, ili glasove koji su u danima uoči izbora pristigli poštom.

Haos je nastao jer su Bajdenovi glasači glasali uglavnom putem pošte, zbog pandemije koronavirusa, a Trampovi uglavnom direktno na biralištima. A izborne komisije su neoprezno počele da saopštavaju koliko su Bajden i Tramp dobili glasova samo putem pošte, ili samo na biračkim mestima, u zavisnosti od toga šta je prvo brojano u toj saveznoj državi.

Tako bi iz države u kojoj se prvo broje direktni glasovi stigla vest “Tramp ubedljivo vodi!”, da bi nekoliko sati kasnije usledio naizgled neverovatan preokret i Bajden bi preuzeo vođstvo, jer su u međuvremenu prebrojani glasovi pristigli poštom.

Naravno da su tako oprečne informacije u kratkom vremenskom roku izazvale sumnju i ogorčenost kod Trampovih simpatizera koji su zatim pokretali lavinu teorija zavere na društvenim mrežama. ■

ZAŠTO JE RIK U IZBORNOJ NOĆI DOŠAO U CENTAR PAŽNJE I NEPRAVEDNO OPTUŽEN DA „NEŠTO SIGURNO KRIJE“

Istraživačke firme poput Ipsosa i Cesida ne broje glasove sa svih biračkih mesta, kao što radi RIK, već rade na uzorku