BIO JE UZOR, PRIJATELJ, VELIKI SRPSKI MISLILAC

Svi ti pisci, proroci novijeg vremena, poput Hakslija, Kafke... imali su potrebu da nas na nešto upozore, a mi smo ih doživljavali kao čistu umetnost. Govorilo se o stilu, o žanru, a smatralo se da društvena svest ima kontrolu nad takvim zbivanjima. U međuvremenu stvari su izmakle kontroli. I odjednom - ono što su oni pisali mi to sada živimo. To je tzv. nova realnost - rekao je proslavljeni reditelj i akademik Dejan Mijač (1934-2022).

Bilo je to pre oko tri meseca u intervjuu za novogodišnji “Blic”, ispostaviće se poslednjem koji je dao.

Preminuo je, kako je potvrđeno iz Udruženja dramskih umetnika Srbije, juče u bolnici u Beogradu, nakon operacije srčanog zalistka.

Šturi biografski podaci kažu da je rođen je 17. maja 1934. u Kraljevini Jugoslaviji, u Bijeljini, u porodici pravoslavnog sveštenika i učiteljice. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Valjevu, gde je živeo do prelaska u Beograd na studije. Završio je pozorišnu režiju na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu. Diplomirao je 1958. u klasi profesora Vjekoslava Afrića. Bio je stalni reditelj Narodnog pozorišta u Tuzli od 1958. do 1961, pa zatim Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu od 1962. do 1974, da bi od 1974. do penzije 1997. bio profesor pozorišne režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Režirao je 135 pozorišnih predstava, od prve „Plug i zvezde“Šona O’kejsija u Tuzli 1956, do poslednje „Višnjik“A. P. Čehova u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 2010.

Imao sam privilegiju da mu budem student u vreme kada je bio u svojim stvaralačkim vrhuncima EGON SAVIN POZORIŠNI REDITELJ

godine. Režirao je na mnogim scenama širom negdašnje Jugoslavije, prošle godine je postao akademik, odnosno primljen je u SANU.

Na vest o Mijačevoj smrti Voja Brajović kaže:

- Čovek koji je stvorio ne samo izvanredne predstave, već i mnoge od nas. I nije se bavio samo pozorištem već i duhovnošću, podizao intelektualni i duhovni nivo svoga roda. Režiju je uzdigao do najviših umetničkih sfera, režirao neke od naših najboljih i umetnički najrelevantnijih predstava. Svojim predstavama obeležio nekoliko epoha u istoriji najmanje tri ovdašnja teatara – Srpskog narodnog pozorišta, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Ateljea 212. Trasirajući umetničke profile pojedinih pozorišta, presudno uticao na formiranje nekoliko naraštaja najznačajnijih srpskih glumaca, menjao tokove njihovih karijera, usmeravajući ih ka repertoarima koji će ih učiniti amblemima našeg teatarskog života.

Branko Cvejić ističe da je potresen, rastrojen...

- Nikada nisam verovao da će taj dečko - duhom i energijom je uvek bio tako i mlad i snažan - ikada da ode, da ga više neću videti. Malo je reći da je bila velika privilegija raditi i sarađivati s njim. A još veća biti s njim prijatelj. U kakvom god da sam beznađu ili problemu, uvek je znao da kaže pravu reč. Činio je to mirno, staloženo. A uvek bio nepogrešivo u pravu. Bezrezervno sam mu verovao. Dejan Mijač je i jedan od velikih mudraca i mislilaca srpskog naroda, a sve ih je manje.

Kada se makar ovlaš pogleda njegov vanredan opus, Mijač je, ističu znalci, od onih izuzetnih stvaralaca koji je režirajući pozorišne predstave svojim glumcima, gledaocima i studentima otkrivao filozofiju življenja u raznim epohama, posebnom metodom pokazivao nijanse koje vode društvenim preokretima, detektovao najskrivenije motive ljudskog ponašanja, otvarao neslućena stanja duše, učinio vidljivim veze između prošlosti i budućnosti i sve to u biranom žanru komedije i tragedije. Kao veliki majstor režije, mnogo puta stavljao je pred pozorišnu publiku ogledalo vremena i svojim delom posvedočio da je suština pozorišne režije u neprolaznoj lepoti prolaznog trenutka.

Na vest o smrti Egon Savin, nakon par trenutaka tišine, veli:

- Moj profesor koji je s puno ljubavi, pažnje, strpljenja podizao generacije reditelja. Imao sam privilegiju da mu budem student u vreme kada je bio u svojim stvaralačkim vrhuncima. Bio je više od profesora. Bio je uzor. Posle izvesnog vremena zajedno smo radili na Akademiji, nikad nisam prestajao da učim od njega. Otišao je naš najznačajniji pozorišni reditelj.

Među njegove čuvene predstave ubrajaju se “Pokondirena tikva”, “Kir Janja”, “Laža i paralaža”, “Nahod Simeon”, “Rodoljupci”, “Vasa Železnova”, “Pučina”, “Putujuće pozorište Šopalović”, “Mrešćenje šarana”, “Ruženje naroda u dva dela”, “Skakavci”, “Barbelo o psima i deci”, “Višnjik”...

Vreme i mesto sahrane biće naknadno saopšteni. ■

Nikada nisam verovao da će taj dečko - duhom i energijom je uvek bio tako i mlad i snažan - ikada da ode, da ga više neću videti BRANKO CVEJIĆ GLUMAC

Nije se bavio samo pozorištem već i duhovnošću, podizao intelektualni i duhovni nivo svoga roda VOJA BRAJOVIĆ GLUMAC