PONOŠ NAPUSTIO STRANKU, DA LI ĆE I POLITIKU?

Predsednički kandidat koalicije “Ujedinjeni za pobedu Srbije” izgubio je izbore, ali dobio je politički miraz od 18,1 odsto glasova sa kojim je napustio Narodnu stranku samo dva dana nakon glasanja.

Zbog toga se postavlja pitanje kakva ga politička budućnost čeka? Da li će doživeti sudbinu Saše Jankovića ili će dobijenu podršku znati da politički valorizuje?

“Ne planiram da ne pobedim”. Ovako je Zdravko Ponoš desetak dana pred izbore odgovorio na pitanje “Blica” kakav mu je “plan B” ukoliko ne pobedi Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima i hoće li možda osnovati svoju stranku.

Ponoš nije pobedio, a u međuvremenu, dva dana po objavljivanju izbornih rezultata, napustio je Narodnu stranku. Deceniju i po duga saradnja i prijateljstvo sa Vukom Jeremićem završena je slično kao i odgovor na pitanje “Blica”, kratkom rečenicom: “Poštovani, ovim putem vas obaveštavam da istupam iz Narodne stranke”.

KAKO JE SVE POČELO? Godine 2008. Zdravka Ponoša je sa mesta načelnika Generalštaba Vojske Srbije smenio Boris Tadić. Loš odnos Ponoša i tadašnjeg ministra odbrane Dragana Šutanovca nije bio nikakva tajna, a sve je kulminiralo Ponoševim intervjuom u kojem je rekao da “država nema politiku odbrane”. Za neupućene, nije baš sve do intervjua...

- Suština je da je na skupštinskom odboru rekao nedopustivu rečenicu da “civilna kontrola nije sveta krava”, čime je sebe stavio iznad civilne kontrole i vlasti - otkriva sagovornik “Blica”.

Šutanovac je nedavno otkrio da je Ponoš imao nameru da postavi aparate za prisluškivanje u zgradi Generalštaba za šta postoje dokazi, na šta je Ponoš odgovorio da je izvršavao zadatak.

VEZA SA JEREMIĆEM Uspon u karijeri Zdravka Ponoša počeo je 2003. godine kada je upoznao Vuka Jeremića u Upravi za međunarodnu vojnu saradnju, gde je bio potpukovnik.

- Odatle je za dve godine unapređen čak tri puta, da bi postao zamenik načelnika Generalštaba, što se ne dešava ni u ratnim uslovima, a kamoli u miru - otkrio je izvor “Blica”.

Nakon smene, bio je neraspoređen u Ministarstvu odbrane. Godinu kasnije, tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić pozvao je Šutanovca i pitao ga da li ima nešto protiv da angažuje Ponoša u svom kabinetu. Ovaj se nije usprotivio, pa se Ponoš 2010. obreo u MSP-U na mestu Jeremićevog pomoćnika.

I kada je otišao u Njujork da bude predsedavajući Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, Jeremić je poveo Ponoša za sobom. Duže od decenije Ponoš je bio Jeremićev broj 2, a saradnju su nastavili i tokom trke za mesto generalnog sekretara UN, ali i nakon toga. Najpre, u okviru nevladine organizacije CIRSD, a potom i u Narodnoj stranci.

KANDIDATURA RAZDORA Vladika Grigorije se jednom prilikom, nekoliko meseci pred izbore, sastao sa Vukom Jeremićem i Draganom Đilasom i tada je rekao da bi Ponoš bio dobar protivkandidat Vučiću. Problem je nastao pošto Jeremić to nije preneo svom potpredsedniku, već je ovaj to čuo od Đilasa.

Izvor “Blica” iz Narodne stranke svojevremeno je ispričao da Ponoš nikada o toj ambiciji nije govorio na stranačkim organima, a da je postojao dogovor da Narodna stranka ne da kandidata, pošto je bilo više nego jasno da ko god izađe Vučiću na crtu - gubi.

- Nikada nam nije rekao da želi da se kandiduje. To smo čuli od drugih, kada je napustio Predsedništvo kazao je naš izvor.

Đilas je, međutim, pred Jeremića, sa kojim je već bio u lošim odnosima, stavio ultimatum.

- Ponoš je kandidat, uzmi ili ostavi.

Posle mnogo razmišljanja i neprospavanih noći, Jeremić nije imao kud, a plašio se da ne bude optužen za rušenje jedinstva opozicije. Prihvatio je i Narodna je stala iza svog dojučerašnjeg potporedsednika.

Podrška, međutim, nije značila vođenje kampanje za Ponoša. Ako samo pogledate društvene mreže istaknutih funkcionera Narodne stranke, Ponoš kao da nije postojao.

- Nisam glasao za njega, ne bih nikad - rekao nam je jedan funkcioner NS, uz insistiranje da ostane anoniman.

Stranačke kolege, bilo je očigledno, nisu mu oprostile. Sve se završilo prekjuče kada je i definitivno napustio stranku uz nekoliko reči. Elektronskim putem.

RAZLIKE SA JANKOVIĆEM

Hoće li se Ponoš posle svega priključiti Đilasovoj stranci ili će možda osnovati svoju, ostaje nam da vidimo?

Zanimljivo da mnogi Ponoša porede sa bivšim predsedničkim kandidatom Sašom Jankovićem koji je na izborima 2017. godine uz podršku, pre svega, Demokratske stranke, ali i velikog broja javnih ličnosti, osvojio 16,3 odsto glasova, da bi potom osnovao svoj Pokret slobodnih građana. Međutim, svega godinu i po dana kasnije napustio je PSG i otišao iz politike.

Politikolog Cvijetin Milivojević ističe za “Blic” da je Ponoš pred izbore bio u donekle drugačijoj situaciji od Jankovića.

- Janković nije imao stranku, dok je Ponoš bio u Narodnoj stranci koja nije voljno stala iza njegove kandidature, nego iz koalicione solidarnosti - ocenjuje Milivojević.

PRED PONOŠEM

TRI PUTIĆA

Kako kaže, pred Ponošem su dva puta pošto politički miraz od 18,1 odsto glasova nije dobio na osnovu harizme, već kao proizvod odluke koalicije “Ujedinjeni za pobedu Srbije” da ga podrže.

- Jedan pravac je da dobijeni potencijal pretvori u novu političku organizaciju kao što je svojevremeno uradio Saša Janković. A drugi pravac je da miraz uloži u neku već postojeću političku organizaciju ili stranku. Logično bi bi bilo da uđe u neku od organizaciju u okviru koalicije “Ujedinjeni za pobedu Srbije” koja ga je podržala - naglašava Milivojević.

Naš sagovornik nije siguran da će Ponoš preći u SSP.

- Ponoša sam tek u ovoj kampanji politički upoznao, ali nisam uspeo do kraja da pročitam da li se njegovi stavovi slažu sa stavovima SSP-A. Nije nemoguće da Ponoš uđe i u neku manju organizaciju u okviru te koalicije pod uslovom da nema liderske sujete - smatra Milivojević.

On, međutim, ne isključuje mogućnost da Ponoš iskoristi ogroman publicitet i pokrene posao mimo politike.

- Mislim da bi mu najveća greška bila da osnuje novu, svoju stranku, jer već imamo na desetine političkih organizacija što se vidi i po parlamentu u koji su samostalno ušli jedino Zavetnici - zaključuje Milivojević. ■

Uspon Zdravka Ponoša počeo je 2003. godine kada je upoznao Vuka Jeremića, njihova saradnja nije prekinuta čak ni tokom epizode u Njujorku

Mnogi Ponoša porede sa prethodnim kandidatom opozicije Sašom Jankovićem, koji je nakon poraza na izborima osnovao svoju stranku, ali ju je brzo i napustio

Ponoš je odabran za predsedničkog kandidata na insistiranje Dragana Đilasa, dok je njegova Narodna stranka bila protiv, ali je „prećutala“