UMRO VLADIMIR ŽIRINOVSKI

Lider Liberalno-demokratske partije Rusije Vladimir Žirinovski (75) umro je posle teške i dugotrajne bolesti, saopštio je predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin. Poslanici su pre plenarne sednice minutom ćutanja odali sećanje na političara, prenosi RIA Novosti. Žirinovski koji je LDPR osnovao 1990. godine je ranije bio i potpredsednik Dume. Partija koju je predvodio Žirinovski je četvrta po jačini u ruskom parlamentu sa 21 poslaničkim mestom. On je bivši zamenik predsednika Dume a u parlamentu je od 1993. godine. On je prošle godine pozivao na bombardovanje civilnih meta u Ukrajini, ali i Zapada u noći 31. decembra na 1. januar 2022, prenela je gazeta.ru. Žirinovski je ranije proglašen počasnim građaninom beogradske opštine Zemun.

Preživeli koji su napustili svoje podrume u Buči nakon više nedelja ispričali su da su videli teror kakav nije viđen od vladavine Josifa Staljina

Emanuel Makron će verovatno pobediti na predsedničkim izborima u Francuskoj ovog meseca.

UPRKOS USPONU LIDERKE krajnje desnice Marin Le Pen, ankete pokazuju da će aktuelni predsednik u drugom krugu 24. aprila osvojiti osvojiti drugi mandat u Jelisejskoj palati.

Međutim, trka je u poslednjih 10 dana je ušla u neizvesniju teritoriju, a sam Makron je podstakao strah od moguće pobede Le Penove na velikom mitingu u blizini Pariza u subotu. On je sugerisao da bi trijumf krajnje desnice u Francuskoj odgovarao uznemirujućem obrascu “velikog globalnog nereda“– geopolitičkom, ekološkom, sanitarnom i ekonomskom. Takav slom domaćeg i međunarodnog konsenzusa probudio je, kako je rekao, “avet, možda i globalnog oružanog sukoba“.

Preterivanje? Taktika zastrašivanja? Da, delimično, piše “Politiko”. Makronov kampanja malo je uzdrmana. Takođe želi da iskoristi sve tesnije brojke u anketama da oživi svoju pasivnu biračku bazu. Kada je pre šest nedelja počeo rat u Ukrajini, ubedljiva pobeda Makrona se činila izvesnom. Za dve nedelje skočio je za sedam procenta na anketama. A onda je prošle nedelje francuski politički establišment prošao trepet neizvesnosti – čak i panike. Dva istraživanja javnog mnjenja, sprovedena od instituta za ispitivanje javnog mnjenja Elabe i Ifop, postavila su Le Penovu na pet procenata iza Makrona u drugom krugu 24. aprila.

Nekoliko drugih istraživanja je i dalje pokazalo razliku od 10-14 poena u Makronovu korist. Bez obzira na to, glavna vest je bila uzlazna putanja Le Penove. Neki koji su je već otpisali,

U opširnoj anketi Ipsosa, 50 odsto ispitanih reklo je da nikada ne bi glasalo za Le Penovu, dok je to isto za Makrona reklo 38,5 odsto anketiranih

iznenada su otkrili da je ona i dalje sila na koju se treba računati.

Predviđanja za drugi krug između Makrona i Le Penove od početka su bila mnogo bliža nego 2017. godine kada je 66 odsto birača izabralo Makrona. Ovog puta sigurno neće biti tolike razlike, ali priča o naletu Le Penove delimično je zasnovana na iluziji, objašnjava “Politiko”.

Poslednjih dana sve promene predviđanja bile unutar su krajnje desnice. Unutar desnog tabora, Le Penova i Erik Zemur su osam meseci delili podršku od 32 odsto. U poslednje četiri nedelje, Le Penova je napredovala na 20-22 odsto, a Zemur je pao na 10 odsto ili manje.

Sa druge strane, nije predviđen pad podrške Makronu u prvom krugu. Pre suprotno. Tokom osam meseci ili više, predsednik je imao stalnu podršku od 23-24 odsto. Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, povećao ju je do 30 posto. Sada je na 27-28 procenata, ali je i dalje daleko ispred nivoa pre ukrajinske krize i dosta ispred Le Penove.

Ankete u drugom krugu su takođe stabilnije nego što pokazuju prošlonedeljna istraživanja Ifop i Elabe. Analitičar “Politika” Kornelijus Hirš ističe da je Makronovo vođstvo u drugom krugu nad Le Penovom u proseku iznosilo osam procenata proteklih meseci.

Neposredno nakon invazije na Ukrajinu, Makronovo vođstvo se povećalo. Prošle nedelje, jaz se smanjio u svim anketama, ali samo u te dve ankete na dramatičnih pet odsto. I Elabe i Ifop su od tada ponovo malo povećali prednost Makrona. Sve u svemu, trend se vratio na 56 odsto za Makrona u odnosu na 44 odsto za Le Penovu.

Postoje dobri argumenti zašto bi se Le Penova mogla približiti Makronu ove godine. Postoje i dobri razlozi da se veruje da će ona ponovo pasti.

U poređenju sa 2017. godinom, Le Penova ima umereniji imidž, delimično kreiran od strane Zemura, koji ju je nadmašio sa ekstremističkim stavovima po pitanju migracija, rase i islama. Za razliku od 2017, ona ima zamah u anketama (čak iako uglavnom na račun Zemura). Ona je pametno iskoristila pitanje životnog standarda i ima rezervoar Zemurove podrške krajnje desnice koja će joj se uglavnom prikloniti u drugom krugu. Najviše od svega, Makron se više ne može oslanjati na široki takozvani Republikanski front, koji je transpartijski i uključuje i levicu, da u drugom krugu glasa protiv krajnje desnice. Neki radikalni levičari su sami sebe ubedili da je Makron jednako loš kao Le Penova.

Sa druge strane, značajna uzdržanost levice, posebno od strane tvrdolevičarskih pristalica Žan-lika Melanšona, već je uzeta u obzir u anketama koje pokazuju manji jaz u drugom krugu između Makrona i Le Penove ove godine. Polovina glasača Melanšona ostaće kod kuće, prema mega-anketi Ipsosa za “Mond” prošle nedelje. ■