Moglo bi se reći da sam riljajući duboko dosegao visoko
Tako je govorio Dejan Mijač (1) Smatra se nesumnjivim velikanom režije, stvaraocem koji je pomerao granice, a on je, pak, govorio da je posle mature, iz Valjeva, došao u Beograd sa skrivenom željom da studira režiju, mada…
Umonografiji o Mijaču (Izdavač:”snp Novi Sad”) Darinka Nikolić beleži njegove reči: - početku sam oficijelno studirao jugoslovensku književnost, za to me je ćale plaćao... A kad sam upisao Akademiju, rekao je: „Dobro, idi kuda hoćeš, jednu si godinu potrošio, imam još tri godine obavezu prema tebi. I doviđenja.“
Na trećoj godini je, beleži Darinka Nikolić, počeo da zarađuje...
- Muvao se po kulturnoumetničkim društvima, po lutkarskim pozorištima, ovamo, onamo, u bližoj okolini, ne mnogo daleko od Beograda, kako bi do mraka mogao da se vrati, vozom ili nekim drugim prevozom... Do Pančeva, malo po Sremu... nije išao po selima... Bilo je to vreme, kaže, kada je lepo zarađivao. Onda je sam sebi rekao: Sad je dosta, ne može, bogati, brdo ispita u svakom roku, ne može se postići, treba se kvalifikovati za tu stipendiju. Rasteretio sam se i polako priveo kraju studije režije, piše Darinka Nikolić.
U jednom intervjuu govoreći o tome ko je uticao na njega kazao je i:
- Pre svega roditelji. Otac Božidar je bio sveštenik, a majka Ružica učiteljica. Oni su bili naklonjeni svetu umetnosti: literaturi, muzici, slikarstvu... Uvek su o tome pričali s obožavanjem. Ipak, nisu bili zadovoljni što sam odabrao Fakultet dramskih umetnosti. Računali su da ću biti lekar, ali posle su se navikli na moju profesiju i na putovanja čak i do Njujorka. (…)Glavna intelektualna pojava koja me je fascinirala kad sam bio vrlo mlad bio je francuski filozof Žanpol Sartr. Naravno, život je to posle revidirao. Bio je briljantan um koji je vrlo duhovito i vrlo ironično umeo da definiše neke odnose i da uspostavi razlike.
Na opasku da je karijeru počeo u Tuzli 1957. diplomskom predstavom „Plug i zvezde“te da ako taj naslov osmotrimo simbolički nameće se pitanje nije li za pola veka dubokog oranja rediteljskim plugom dosegnuo upravo do zvezda, kazao je…
- Dobro iskombinovano .... (smeh). Inače, plug i zvezde su bili simboli Irske revolucionarne armije i pobune protiv Britanaca, a taj komad je upravo govorio o tome. Ali eto, moglo bi i tako da se kaže - da sam riljajući duboko dodirnuo zvezde, odnosno istine o kojima umetnost govori.