ELEKTRIČNI TROTINETI I DALJE MOGU TROTOAROM

Dvotočkaši uveliko na ulicama, pravilnik ni na vidiku

Vozači električnih trotineta i ovog proleća i leta vodiće se kao pešaci pošto i dalje vožnja ovih dvotočkaša nije regulisana Zakonom o bezbednosti u saobraćaju, a nije realno ni da će uskoro doći do izmena tog zakona pošto tek treba da se konstituiše skupština.

Iako su već godinama na ulicama širom Srbije pogotovo Beograda, vozače električnih trotineta MUP tretira kao pešake, bicikliste ili skejtere. U MUP-U ističu da nije realno očekivati da se uskoro vožnja električnih trotineta propiše izmenama Zakona o bezbednosti u saobraćaju jer tek treba da se formira skupština koja bi u budućnosti mogla eventualno da usvoji te izmene.

Podsećanja radi, u MUP-U već sad godinama razmišljaju da novim zakonom propišu da se trotineti i dalje voze trotoarom, ali uz ograničenje brzine do šest, sedam ili najviše osam kilometara na sat. To znači da bi praktično išli brzinom pešaka.

Dok se izmene zakona ne donesu i ne usvoje, vozači električnih dvotočkaša imaće samo preporuke od Agencije za bezbednost saobraćaja kako da koriste ta vozila.

Prema tim preporukama, na vozače trotineta se apeluje da se na biciklističkim stazama ne kreću brzinom većom od 35 na sat, a na pešačko-biciklističkim stazama ne brže od 10 kilometara na čas. Tamo gde nema staza preporuka je da se trotinetaši kreću trotoarima, ali da ne idu brže od šest kilometara na čas.

Ipak, kako ističu, to je i dalje samo predlog o kome će se još raspravljati.

- Postoje trotineti različitih karakteristika i brzina. Najbrži trotineti na svetu idu i do 90 kilometara na sat. Imali smo nedavno slučaj vožnje trotineta na autoputu od 80 na sat. Sve su to činjenice koje treba sagledati pre donošenja zakona. Takođe, i dalje su otvorena pitanja ko će smeti da vozi koji trotinet i da li će biti obavezna zaštitna oprema – naglašavaju u MUP-U.

Agencija za bezbednost saobraćaja ne učestvuje u izradi novog Zakona o bezbednosti, ali je još prošle godine izdala preporuke za vožnju električnih trotineta.

- Apelujemo da se na biciklističkim stazama ne kreću brzinom većom od 35 na sat, a na pešačko-biciklističkim stazama brže od 10 kilometara na čas. Tamo gde nema staza, apelujemo da se kreću trotoarima, ali da ne idu brže od šest kilometara na čas. Dakle,

prilikom kretanja trotoarom nema zaletanja, vozači trotineta treba da imaju u vidu da pešaci na trotoaru ne očekuju, niti imaju razlog da očekuju, kretanje učesnika u saobraćaju, po površini koja je namenjena primarno za njih, i to značajno većom brzinom od njihove brzine kretanja - preporučuju u Agenciji za bezbednost saobraćaja i savetuju da vozači trotineta treba da u vreme smanjene vidljivosti nose prsluke i koriste svetla.

Ko može da kontroliše vozače trotineta? Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović smatra da električnim trotinetima nikako nije mesto na trotoaru.

- Postavlja se pitanje šta je trotinet ako se na tržištu pojavio trotinet koji ide 100 na sat? Je l’ to motocikl? Ako znamo da je razlika između mopeda i motocikla to što moped nema brzinu veću od 45 na sat? S druge strane, nejasno je ko će i na koji način da kontroliše vozače trotineta da li poštuju ograničenje brzine do šest, sedam ili osam kilometara na sat? Kako će da uhvate nekog ko prekorači brzinu ako trotineti nemaju registarsku oznaku? Zašto bicikl po zakonu ne sme na trotoar, a trotinet sme? To su sve pitanja koja se moraju sada propisati jer su na tržištu sve jeftiniji i brži trotineti. Da ne bude da sada zakonom dozvolimo trotinete na trotoaru, a da posle četiri godine sve menjamo kada su se svi navikli da voze na taj način objašnjava Okanović.

S druge strane, Zoran Bukvić iz udruženja „Ulice za bicikliste” smatra da bi trotinetaši trebalo da dobiju status biciklista.

Svakako nije racionalno da ukinemo nešto što praktično ceo svet praktikuje. Trotineti su realnost, a već sada ih u Srbiji ima gotovo

Najbrži trotineti na svetu idu i do 90 kilometara na sat

I dalje su otvorena pitanja ko će smeti da vozi koji trotinet i da li će biti obavezna zaštitna oprema, kažu u MUP-U

Oboleli Od hroničnih Oboljenja danas bi trebalo da pripaze i da se ne Opterećuju kao i biciklista. Mislim da bi tim ljudima trebalo zakonom dati prava kao biciklistima s tim što im naravno treba ograničiti brzinu kretanja u pešačkim zonama jer se na trotinetu lakše ubrzava i teže koči nego na biciklu. I biciklistima je zakonom zabranjena vožnja trotoarom, ali nas tolerišu ako ne jurimo - podvlači za „Blic” Bukvić.

Kako kaže, teško je zamisliti trotinetaša na kolovozu prometne saobraćajnice.

- Ne vidim vozača trotineta na kolovozu bulevara sa šest traka. Više ih vidim na trotinetu ili na kolovozu nekih mirnijih ulica. Sa malim točkovima trotinetaši su manje bezbedni na kolovozu u odnosu na bicikliste - apostrofira Bukvić. ■

Ona podseća građane da nagle promene temperature mogu dovesti do dodatnog opterećenja srca, ne samo kod hroničnih pacijenta, nego i kod zdravih osoba. Stoga savetuje starijim sugrađanima koji su hronični bolesnici da ne izlaze rano ujutru kad je temperatura najniža, sve dok se ona ne stabilizuje tokom dana.

- Srce takođe ne bi trebalo da opteretimo svojim aktivnostima i tokom dana, u smislu nekih teških treninga, nekih velikih nabavki, nošenja kesa u rukama - naglašava dr Stefanović.

■