SRBIJA RAZAPETA IZMEĐU INTERESA VELIKIH SILA

Gotovo da nema dana a da se u javnosti ne govori o pritiscima koje Srbija trpi, pre svega od Zapada, ali i od Rusije u vezi sa ratom u Ukrajini.

Sve češće o tome se izjašnjavaju i domaći političari pogotovo sada kada u svega dve nedelje dolaze različite kategorije američkih zvaničnika u Beograd. Međutim, analitičari za “Blic” ocenjuju da su pritisci prejaka reč i da bi mogli biti samo kontraproduktivni u veoma složenoj situaciji u kakvoj se nalazi Srbija.

Dva meseca nakon početka rata u Ukrajini čiji se kraj, nažalost ne nazire, čini se da naša država, ali i ceo region Zapadnog Balkana, sve više ulaze u fokus diplomatskog delovanja velikih sila. Srbija kao najveća zemlja regiona prepoznata je kao možda i ključni faktor mira i stabilnosti na Zapadnom

Balkanu u vreme kada rat u Ukrajini preti da izazove ili pogorša krizne situacije i na drugim geopolitičkim meridijanima.

Tako mnogi tumače kao diplomatsku američku ofanzivu na Srbiju prošlonedeljni dolazak u Beograd trojice američkih zvaničnika, senatora Odbora za spoljne poslove Krisa Marfija i Džina Šejhina, odnosno senatora Odbora za oružane snage Toma Tilisa, kao i ovonedeljnu posetu pomoćnice državnog sekretara SAD iz Biroa za evropske i evroazijske poslove Karen Donfrid i specijalnog izaslanika Stejt departmenta Gabrijela Eskobara.

Da se Srbija nalazi u nezahvalnoj poziciji smatra i bivši ambasador SAD-A u Beogradu Kameron Manter koji ističe da je pre Srbijom odluka o tome na na kojoj strani “svetske realnosti” će se naći u kontekstu ruskog napada na Ukrajinu.

Šta više, Manter tvrdi da bi odstupanje od zapadnih vrednosti Srbiju i njene građane, kako ističe, “moglo oterati u zaborav”. Da li to znači da Srbija mora da se pridruži sankcijama koje je

EU uvela Rusiji? Tema je na koju sve češće odgovaraju i domaći političari.

UVOĐENJE SANKCIJA RUSIJI, DA ILI NE

Član SNS-A i predsednik Evroatlantskog saveta Srbije Dragan Šormaz izneo je mišljenje da ne postoje pritisci, nego očekivanja EU od naše zemlje. Kako je rekao, “bez obzira što se nismo usaglasili sa sankcijama koje su uvedene Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, Srbija je uradila mnogo težu stvar po Rusiju u UN” jer je, dodao je, “naša zemlja kroz tri rezolucije osudila agresiju Rusije, podržala teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine i osudila zločine”.

- Srbija je već sve to uradila, ali to nije predstavila svojim građanima. Srbija je sve to uradila, samo se nije usaglasila sa sankcijama EU, ali EU to očekuje tako da to nisu pritisci, već očekivanja. Ako smo partneri, onda morate da radite sve ono što partneri rade - rekao je Šormaz.

Prvi opozicioni političar koji je javno rekao da bi Srbija trebalo da uvede sankcije Rusiji je Dobrica Veselinović

I zapad i istok bi da privole Srbiju na svoju stranu, obe koriste pritiske, jedni prete sankcijama, a drugi koriste energente kao političko sredstvo

iz inicijative “Ne davimo Beograd”. Kako je naglasio, za njega je pitanje osude rata “moralno i etičko pitanje oko kojeg nema nejasnoće”.

- Sa druge strane, što se nas tiče mi već duže vreme govorimo da je pitanje otklona od zavisnosti od fosilnih goriva pitanje nacionalne bezbednosti naše zemlje, te u skladu sa tim moramo hitno i bez odlaganja da krenemo da diverzifikujemo naše izvore energije i da počnemo veliku energetsku tranziciju kroz ulaganje u održive vidove energije kao što su sunce, geotermalna energija i energija vetra – podvukao je Veselinović.

Da li Srbija može da se nosi sa tim spoljnim pritiscima ili očekivanjima, tema je koju smo analizirali sa sagovornicima.

Za pritiske na Srbiju ispred Evropske unije zaduženi su Makron (Francuska) i Šolc (Nemačka)

NE POSTOJI POLITIKA BEZ POSLEDICA Dragoslav Rašeta iz organizacije “Novi treći put” naglašava za “Blic” da ne postoji besposledična politika.

- Mnogi misli da mi ne treba da donosimo nikakve odluke nego samo da se učaurimo i pustimo da svet prolazi oko nas. Svakako da je za promenu spoljnopolitičkog kursa veliki teg proruski narativ i sentiment u Srbiji. Veoma je teško toga se odreći. Zato i ako dođe do eventualnog uvođenja sankcija Rusiji javnost to tumači kao iznuđeno rešenje ili popuštanje pod pritiscima Zapada – ocenjuje Rašeta.

Kako kaže, svakako da postoje pritisci na Srbiju i sa ruske strane.

- Ruski narativ nije tako jak, više je suptilan. Rusija koristi energente kao političko sredstvo. Postoji razlog zašto Srbija od Rusije dobija jeftin gas na šest meseci. Za sada to što držimo balansiranu poziciju u odnosima sa Zapadom i Rusijom dovoljno odgovara Kremlju.