SRBIJA TREBA DA TRAŽI BRZU TRAKU I DATUM ULASKA U EU

Ruska agresija na Ukrajinu i težnja EU da se slične “rupe” više nigde u Evropi ne otvore, stvorile su priliku da Srbija, koja trenutno ima status kandidata, iskoristi šansu i od Brisela zatraži datum ulaska u EU, uz dalje obavezivanje na reforme.

Zagovornici ove teze se pitaju “kad ako ne sad”, dok drugi kritikuju da je to “siguran put u potpuno urušavanje poverenja u EU”.

Krizu koja traje više od dva meseca tri zemlje su već iskoristile, i to sama Ukrajina, Gruzija i Moldavija, koje su početkom marta zvanično zatražile prijem i ubrzanje procesa. Zahtev je prihvaćen, i prosleđen Evropskoj komisiji na razmatranje, a neki lideri, poput poljskog predsednika Andžeja Dude, pružili su im podršku.

U taj “voz” bi mogla da uskoči i Srbija, a među prvima je tu ideju izneo diplomata i bivši ambasador Srbije u Berlinu i Londonu Ognjen Pribićević, govoreći o dolasku visokih zvaničnika SAD u Srbiju.

- EU u ovim globalnim kretanjima je najveći gubitnik, nije se snašla, ima velike probleme, i dugo nije bila ovako slaba kao sada. Nemačka je preokupirana svojim analizama prošlosti, Francuska je, kao što vidimo, okupirana izborima. To je šansa za nas, što dolazi visoka američka delegacija. Amerikanci su uvek snažnije podsticali proces evrointegracija, mi bismo morali da iskoristimo šansu da pokrenemo samo jedno pitanje, datum prijema u EU - smatra Pribićević.

Prve korake ka Evropskoj uniji Srbija je napravila krajem decembra 2009. godine, kada je podnela zahtev za prijem u članstvo. U martu 2012. dobili smo status zemlje kandidata, a prva dva poglavlja otvorili smo u decembru 2015. Od tada pa do danas baratalo se mnogim datumima priključenja. Poslednja je u igri bila 2025. godina, ali je onda i ona naprasno zaboravljena.

Umesto godine u kojoj vide Srbiju kao 28. zvezdicu na zastavi u Briselu, zvaničnici EU govore da “ne treba stavljati brzinu ispred kvaliteta samog procesa, kao i da sve zavisi od urađenog posla”.

Da u igru ponovo treba vratiti datum smatra i Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.

- Srbija i ostali kandidati za članstvo sa Zapadnog Balkana treba da zahtevaju “fast track” (brzu traku) za članstvo u EU jer je pravi trenutak za to. Po ubrzanoj proceduri se sprema kandidatura za Ukrajinu, verovatno i za Gruziju i Moldaviju, pa se može desiti da budemo ostavljeni na čekanju - napominje Grubješić.

Ona se poziva i na izjavu Miroslava Lajčaka, koji je rekao da EU nema strpljenje za probleme na Zapadnom Balkanu i dodaje da su i u Srbiji “na ivici strpljenja sa stalnim izgovorima i odlaganjem prijema”.

- U procesu evrointegracija bitan faktor je vreme, a prošlo je više od dve decenije našeg strateškog strpljenja. Svaki proces bi trebalo da ima početak i kraj, te je krajnje vreme da vidimo kraj ovom kotrljanju ka Briselu - smatra Grubješić.

U prilog toj tezi idu i tvrdnje da bi time EU uz svoje skute dobila područje oko čije stabilnosti, kao i uticaja Kine i Rusije, već duže vreme strahuje.

Ipak, ne treba zaboraviti ni činjenicu da unutar EU postoji zazor od prijema novih članova, vođeni primerom Rumunije i Bugarske koje nisu bile sasvim spremne za članstvo. Takođe, već duže vreme pojedine članice insistiraju da se prvo poradi na unutrašnjoj reformi EU, kojom bi ovaj savez učinio funkcionalnijim, pa onda na otvaranju vrata za nove članice.

Takođe izvestan broj zazire od davanja datuma zbog kontraindikacija, a na to za “Blic” ukazuje Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije.

- U EU se nerado gleda na taj koncept pridruživanja zato što stvara određena očekivanja i obaveze od Brisela, a zemlja kandidat može da simulira reforme ili generalno da pasivno čeka da prođe vreme i da odgovornost za sam proces prebaci na EU - ističe on.

Podseća da je u prethodnom periodu uglavnom pominjana 2025. godina kao trenutak nakon koga bi moglo

Morali bismo da iskoristimo ovaj trenutak i ukazanu šansu da pokrenemo samo jedno pitanje, a to je datum prijema u EU, smatra Ognjen Pribićević

doći do prijema novih članica, pošto se završi unutrašnja konsolidacija EU.

- To je navedeno i u “strategiji” za Zapadni Balkan iz 2018. a posebno je tom pristupu - unutrašnje reforme pa prijem kandidata od 2025. - pažnju davao Emanuel Makron. U međuvremenu je došla korona, nikakve smislene unutrašnje reforme EU nije bilo, a tu je i napad Rusije na Ukrajinu. S obzirom na zahteve Ukrajine, Moldavije i Gruzije za članstvom u EU, mogu se očekivati određene promene u dinamici i na Zapadnom Balkanu, ali pre u tom smislu da će se od kandidata očekivati jasniji i trajniji koraci ispunjavanja preuzetih obaveza ako žele predvidiv kraj procesa pregovora o članstvu - napominje on.

Da je to potpuno pogrešan put smatra lider PSG Pavle Grbović, koji ocenjuje da bi od toga imali više štete nego koristi.

- Siguran put u potpuno urušavanje poverenja u EU. Kad se dobije datum, automatski se u javnosti zaboravljaju kriterijumi koje treba dostići. Pošto imamo vlast koja te kriterijume ne može za dva života da ispuni, grbava će ispasti EU jer nije ispoštovala datum. I onda u krug - tvrdi Grbović. ■

Srbija je 2009. podnela zahtev za prijem u članstvo, u martu 2012. dobili smo status zemlje kandidata, a prva dva poglavlja otvorili smo u decembru 2015.