DA LI I SRBIJA TREBA DA STREPI ZA RUSKI GAS?
I pored toga što je “Gasprom” objavio da je zaustavio isporuke gasa Bugarskoj i Poljskoj, Srbija zasad nema razloga za brigu da će tranzit “Balkanskim tokom” biti zaustavljen za njene potrebe jer naši susedi na to nemaju pravo po međunarodnom ugovoru.
Ako ga ipak prekrše, postoji opcija snabdevanja iz Mađarske, preko koje smo se i ranije dobijali ovaj energent. Tako bar tvrde stručnjaci pozivajući se na međunarodno pravo, ali pošto je rat u Ukrajini narušio mnoge njegove norme, onda ne treba isključiti ni tu opciju koja bi sigurno mogla skupo da košta i našeg suseda, koji odbija da “Gaspromu” plati plavi energent u rubljama, ali i nas. Toga je svestan i bugarski ministar energetike Aleksandar Nikolov, koji je odbacio takvu mogućnost navodeći da je njegova država lojalan partner susednim zemljama i da neće obustaviti isporuke gasa Srbiji i Mađarskoj.
- Bugarska nije Rusija. Kada budemo imali mogućnost, pomoći ćemo svim susednim
“Gasprom” sada traži - naveo je Nikolov.
I ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je potvrdila da obustava isporuke gasa ruskog “Gasproma” Poljskoj i Bugarskoj ne utiče na snabdevanje srpskog tržišta ovim energentom i da ga Srbija i dalje dobija “Balkanskim tokom”.
- Gas dobijamo preko “Balkanskog toka” u redovnim, dogovorenim količinama od šest miliona kubnih metara. Trošimo oko 4,6 miliona kubnih metara dnevno, što znači da imamo dovoljno za naše potrebe. Međutim, bez obzira na redovno snabdevanje, mi smo i ranije razmišljali šta možemo da uradimo ukoliko dođe do prekida isporuka gasa tranzitnoj državi. Imamo nekoliko opcija, jedna je da koristimo gas iz skladišta u Banatskom Dvoru, gde su rezerve za 21 dan u našem delu dok su u ruskom za još 22 dana. Ako je potrebno, primeniće se krizni plan dva, koji podrazumeva supstituciju gasa drugim energentom, pre svega mazutom - navela je Mihajlovićeva.
U odgovoru “Blic Biznisu” ona je pak rekla da postoje još neke varijante ako dođe do nepredvidivih situacija koje su definisane kriznim planom.
- Postoji i varijanta da se zakupe kapaciteteti u nekom skladištu van Srbije, recimo u
Mađarskoj, koje bi se punilo zajedničkom kupovinom gasa sa Evropom. Sagledavaju se opcije kako bi se obezbedile dovoljne količine gasa za predstojeću zimsku sezonu. Što se tiče ugovora sa “Gaspromom”, može da se desi da se postojeći produži do kraja godine umesto sklapanja novog dugoročnog. Кada bude gotova interkonekcija Niš-dimitrovgrad, u septembru naredne godine, tada ćemo sigurno moći da razmišljamo o ugovorima sa drugim dobavljačima ili da dobijamo LNG iz Grčke ili gas iz Azerbejdžana - kaže Mihajlovićeva.
Stručnjaci pak smatraju da je malo verovatno da od sledeće godine možemo da računamo na druge dobavljače, a što se tiče aktuelne situacije oko eventualnog ukidanja tranzita gasa Srbiji od Bugarske, i oni su saglasni sa ministarkom da za sada nema razloga za brigu.
- Ne očekujem da bi Bugarska mogla da obustavi kupovinu ruskog gasa pošto nema alternativu, a još manje očekujem da ova država obustavi tranzit za Srbiju i Mađarsku zbog potpisanih međunarodnih ugovora za “Balkanski tok”. U dogledno vreme osim ruskog gasa Bugarska nema alternativu osim ako se na nju ne vrši vrlo veliki pritisak. Čini se da je Bugarska jedna slaba karika u celom tom svetskom lancu odlučivanja, a kada bi se to desilo, Srbija ima još jedan pravac za snabdevanje ruskim gasom osim “Balkanskim tokom”. To je onaj preko Ukrajine i Mađarske kod Horgoša, koji je koristila i pre izgradnje “Balkanskog toka” - naveo je Vojislav Vuletić, predsednik Skupštine Udruženja za gas Srbije.
On tvrdi i da Bugarska nema pravo da ukine gas za naše potrebe.
- Bugarska može da ne produži ugovor sa “Gaspromom”, ali mora da nama pusti gas jer imamo međunarodni ugovor za tranzit gasa i sa Bugarskom, Rusijom i Turskom. Treba da se zna da Srbija nema alternativu za ruski gas u narednih 10 godina. Priča se o azerbejdžanskom gasu i gasovodu TAP (Transjadranskom gasovodu – Trans Adriatic Pipeline) koji je izgrađen, međutim sve količine koje idu iz Azerbejdžana su rezervisane za Tursku, Grčku i Italiju - objašnjava Vuletić.
Gasovod “Turski tok”, koji se proteže od Rusije do Turske preko Crnog mora, ima kapacitet od 31,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje a izlazni kapacitet ka Srbiji je 12,7 milijardi kubnih metara. Ono što je važno da se kaže to je da Srbija ima mogućnost i da gasovodom iz Mađarske, čiji je kapacitet pet milijardi kubika, dobija plavi energent jer, i pored rata, kroz Ukrajinu nije zaustavljen dotok gasa prema Evropi. ■
Dobijamo šest miliona kubnih metara preko “Balkanskog toka”, a trošimo oko 4,6 miliona kubnih metara dnevno, što znači da imamo dovoljno za naše potrebe, kaže Mihajlovićeva
117,67