GUŠIO ME JE, SLOMIO MALO JE FALILO DA M
Godinu dana trpela sam psihičko zlostavljanje koje tada nisam prepoznala, a onda me je za Vaskrs davio, slomio mi rebra i takvu izbacio po mrklom mraku u nedođiji...
Ovako za „Blic“započinje svoju potresnu priču Beograđanka N. G. (27) koju je u noći između subote i nedelje, u vikendici na Divčibarama brutalno pretukao S.M. (21), mladić sa kojim je bila godinu dana u vezi. Sa N. G. smo razgovarali u kući njenih roditelja. Vidno izmučena, sa podlivima na vratu od davljenja, držala se za rebra. Na rukama joj se vide duboke ogrebotine. Sa teskobom u glasu i očima punih suza sa nama je podelila kroz kakav je pakao prolazila prethodnih godinu dana, ali i te kobne subote. Na trenutke pustila bi suzu, udahnula duboko, pa nastavila. Kaže, doktori su rekli da je imala sreće i nije završila kobno, jer da je udarac dobila tri milimetara dalje bila bi joj probijena plućna maramica, a ona bi na mestu umrla.
- Pretukao me je dan pred Vaskrs. Tog dana nismo bili u najboljim odnosima jer mi je u petak neprestano prebacivao da nešto loše radim. Te mu smeta kako sečem luk, pa kikiriki. Govorio mi je da ako se luk seče seckom onda nisam ja pravila ručak. U subotu su nam se pridružili njegov drug i rođaka. Sedeli smo, igrali karte. Oni su pili, a ja sam popila jedan džin tonik. On je provlačio prozivke na moj račun, a ja sam nakon toga ustala i rekla da idem da spavam, da ne mogu više. On je tada pojačao glasno muziku i nastavio da me komentariše negativno kod njih. Potom je došao u sobu, zamolila sam ga da izađe, da me ostavi da spavam, on je izašao i zaključao me je i pojačao muziku na najjače. Ja sam ustala, počela da lupam na vrata, da ga molim da mi otvori, a onda je ušao i krenuo da viče: „Nemoj ti meni da lupaš po stvarima, ovo je moja kuća”. Na to sam mu rekla da me ostavi na miru i pusti da prođem - sa teskobom u glasu priča N. G.
na vratu devojke vide se podlivi nastali kada ju je s. m. davio
Kako kaže, tada je počeo pakao.
- Uhvatio me je za kosu, bacio na krevet, uhvatio me je za vrat i počeo da davi. Kako popusti rukama, ja udahnem vazduh i on nastavi opet i mislim da je tako bilo tri puta. Vukao me je za kosu po kući - priča nam N. G. dok briše suze sa lica.
„Lekari su se šokirali kada su me videli. Rekli su mi da sam dobila udarac samo tri milimetra dalje, plućna maramica bila bi probijena, a ja bih bila na mestu mrtva“
KOBNI UDARAC
Za sve to vreme, kako N. G. dodaje, njegov drug je sedeo i ćutao. Nikakve reakcije nije bilo. Naša sagovornica priča i da mu je rekla da pogleda šta joj se dešava, ali nikakav odgovor nije dobila. Ni jednu jedinu reč.
- Tada je S. spakovao moje stvari, gurnuo me je napolje iz kuće. Stajala sam na vratima, a onda je uzeo kesu sa đubretom i bacio je napolje uz reči: „Evo ti k... da poneseš i đubre pošto nisi za bolje”. Ja sam gurnula tu kesu i on me je u tom trenutku udario pesnicom u rebra. Pala sam na pod i počela da plačem od bolova. Molila sam ga da mi pomogne, da ne mogu da ustanem, da ne mogu da dišem. On je ušao unutra i izneo napolje moje stvari i rekao: „Ideš ti odavde”. Pitala sam ga gde ću sad da idem, ali mi je odgovorio da ga ne interesuje. Povezao me je kolima, jer mu se kuća nalazi na brdu i ima nekih 200,300 metara do ulice. Dovezao me je do tamo i ostavio me je tu sa stvarima. Tu nema svetla, nema ničega. Napravila sam možda 50 metara. Imala sam jezive bolove - kaže N. G.
Tu se susrela sa nerazumevanjem institucija. Pozvala je Hitnu pomoć i policiju, ali kako kaže, od njih u tom trenutku nije dobila nikakvu pomoć.
- Hitnu pomoć sam zvala, oni su mi rekli da nisu taksi služba, da pričam sasvim okej i da meni nije ništa i da pozovem taksi da me doveze do njih. Policiju sam zvala oni su rekli da će doći ako ga prijavim. Ja sam rekla da ne znam, molila da dođu, a samo sam dobila: „Doviđenja”. Pozvala sam ih opet i rekla da ću ga prijaviti i molila ih da dođu, oni su rekli: „Važi, patrola dolazi”. Sat i po vremena ih nije bilo - u suzama priča N. G.
Za to vreme vratio se nasilnik.
- Stavio me je u kola i vratio u kuću. Ja sam se plašila da će me još jednom udariti. Da će to biti kobno. Nisam mislila da mi je slomio rebro, mislila sam da me boli od udarca. Ali to kako me je davio, to je bilo strašno. Nisam, hvala Bogu, ostajala bez svesti, ali sam bila na izmaku... Borila sam se za život. Molila sam ga da me vodi u bolnicu, on mi je stavio ruku na usta govorio: “Ćuti, bre, tu više, razmaženo g..., nisi ti najbitnija na svetu”. U međuvremenu me je policija zvala, rekli su da stižu, ja sam im rekla da ne dolaze, nisam mogla da im kažem pred njim da dođu, mislila sam da će to biti to. Možda sam trebala, ali