Putna groznica
Uinostranstvo je za praznik otišlo čak 750.000 građana, što znači da je svaki osmi Srbin odmor potražio van granica naše zemlje.
Neverovatna činjenica, ali ne treba da nas čudi, niti uzrok treba tražiti u novčaniku putnika. Jednostavno, posle pandemije virusa korona, dve godina života na distanci i pod merama protiv kovida zavladala je - putna groznica. Trebalo je snage za sve što smo pregurali i čim su popustile mere pojurili smo u malo opuštanja, u nove izazove, putovanja... Kraj s krajem se i dalje krpi, da ne bude zabune, ali želja za drugačijim ili starim životom, za novim vidicima, prostorima, predelima..., jača je od svega. Ljudi su pohrlili na izlet u inostranstvo i šetnju metropolama i zato jer su shvatili da život može da se promeni preko noći. Dovoljno je malo nepažnje da ostanemo izolovani, jer ništa se ne podrazumeva, niti je sve obećano. Shvatili smo da imamo samo ovaj život i treba da ga učinimo lepšim jer niko drugi neće. Globalno može nas zadesiti još veća katastrofa. Svedoci smo ratnih strahota i mnogo većih problema od onih s kojima smo bili suočeni. I zato su mnogi doneli odluku da iskoriste vreme koje ćemo jednom zvati „posle“, da uspostave balans makar nalik onom „pre svega što se desilo“. Na trenutak se činilo da su nam gradovi ostali prazni, čak i najposećenija izletišta nisu vrvela od posetilaca kao ranije, a mnogi koji su spojili slobodne dane od Vaskrsa do Praznika rada prepustili su se turističkim turama po Evropi. Svuda su mere konačno na minimumu, pa su putovanja slađa. Osećaj odmora dobio je i notu slobode, ozdravljenja sveta, novog života i početka o kojem smo maštali više od dve godine. Dobili smo novu šansu i nadam se da ćemo ubuduće donositi prave odluke koje će nam dati balans realnosti i želja i donositi radost. Jer sreća je putovanje, a ne destinacija!
Osećaj odmora dobio je i notu slobode, ozdravljenja sveta, novog života i početka o kojem smo maštali više od dve godine