„nevidljivi život Euridisi Guzmao“

roman

“Sama u krevetu, tela skrivenog ispod pokrivača, Euridisi je tiho plakala zbog reči kurva koju je čula, reči kurva koju je čula čitava ulica. I jer je bolelo, prvo između nogu, a potom i u srcu. / Tokom narednih nedelja stvari su se smirile, i Antenor je zaključio da nema potrebe da vrati ženu. Umela je da istopi komadiće luka tako da iščeznu, odlično je prala i čistila, malo je govorila i imala je lepu zadnjicu. Osim toga, incident iz prve bračne noći uzdigao ga je na viši položaj, tako da je morao s visine da se obraća supruzi. Tamo dole, Euridisi je to prihvatala. Oduvek je mislila da ne vredi baš mnogo. Niko ne vredi baš mnogo kad momku koji radi popis kaže da u polje „zanimanje“upiše reč „domaćica“./sesilija je došla na svet devet meseci i dva dana nakon venčanja. Bila je buckasta, nasmejana beba, a porodica ju je razdragano dočekala i stalno ponavljala: Baš je lepa!” Afonso je došao na svet sledeće godine. Bio je buckasta porodica ga je razdragano dočekala i stalno ponavljala. Dečak!”

Kroki: Dve žene, sestre Guzimao, u patrijarhalnom brazilskom društvu četrdesetih godina prošlog veka, svaka na svoj način pokušavaju da se bore za emancipaciju. Jedna se shodno normama i vaspitanju - da je najvažnija ženina uloga biti uzorna supruga, majka domaćica - udaje, dok druga uzima sudbinu u svoje ruke. I jednu i drugu sustiže koloplet nedaća kroz koji se prepliće i niz drugih likova. Iako lepršav, senzualan, duhovit, „Nevidljivi život Euridisi Guzimao“je na svoj način i potresan roman koji počinje zanimljivim pismom autorke upućenom čitaocu, a donosi i zavodljivu, soču atmosferu Rio de Žaneira.

Izdavač: “Dereta“, prevod s portugalskog Vesna Stamenković, 189 strana