DA ZADOVOLJIMO EU, ALI DA IPAK NE NALJUTIMO KREMLJ
Može li Srbija da uvede takve sankcije Rusiji da simbolički pokaže kako je uz EU, a da pritom ne razljuti Rusiju - pitanje je koje se već mesecima nameće zbog pritisaka i očekivanja Zapada da se naša država “verodostojno solidariše sa demokratskim svetom”.
Analitičari za “Blic” ocenjuju da postoje modeli sankcija koji bi mogli da zadovolje te kriterijume: od zabrane trgovine sa Donbasom i ukidanja letova ka Rusiji, do sankcija protiv ruskih oligarha ili manje važnih političara.
Od kako je 24. februara počeo rat u Ukrajini, Srbija je uz Belorusiju jedina evropska država koja nije uvela sankcije Rusiji i zbog toga svakako štrči u očima zapadnog sveta. Toliko da je već mesecima na meti lažnih dojava o bombama u avionima na letovima za Rusiju, ali i u tržnim centrima, pa čak i školama.
Iako zapadne diplomate u javnim nastupima ne prete posledicama ukoliko Srbija ne pokaže “solidarnost sa zapadnim svetom”, jasno je da bi stav Srbije da i u novonastalim okolnostima bude neutralna mogao našoj državi da donese novu izolaciju i košta čitave generacije.
“NESVRSTANIH VIŠE NEMA”
Uostalom, nemački poslanik Josip Juratović istakao je da “nesvrstanih više nema”.
- Srbija želi da bude naslednica nesvrstanih, ali nesvrstanih više nema. Kao što kaže ona izreka: bitno je da budete neutralni na pravoj strani. EU nema problem sa Rusima i Rusijom, nego samo sa Vladimirom Putinom i njegovim režimom koji sprečava demokratizaciju istočnih država, najpre u Gruziji, pa Ukrajini, Belorusiji, Kazahstanu i samoj Rusiji. Putin je napravio korak posle kojeg više nema nazad - kaže Juratović.
Kako je naglasio, Srbija je napravila bitan korak pošto je potpisala Rezoluciju UN kojom se osuđuje agresija Rusije na Ukrajinu, ali EU želi da se naša država verodostojno solidariše sa demokratskim svetom.
- Ako ne uvede sankcije Rusiji, Srbija mora da nam objasni zbog čega ne može, a ne da nam kao pre nekoliko godina kaže da ne uvodi sankcije Rusiji da bi izvozila domaću rakiju. Ne želimo da od Srbije napravimo žrtvu, da je oslabimo, jer će ona u budućnosti biti članica EU naglasio je Juratović.
Nemački poslanik podvlači da nemaju sve članice EU jednake sankcije prema Rusiji.
- Mi sigurno ne tražimo od Srbije da obustavi nabavku gasa od Rusije po ugovoru koji se završava u maju. Ne želimo da Srbija ostane bez
energenata, da se narod smrzava, a zemlja uništi. Mislim da je poslednji momenat da razgovaramo i nađemo rešenje - zaključio je Juratović.
Koji bi to model sankcija bio koji bi zadovoljio EU, a pritom ne bi ražestio Rusiju i ugrozio nacionalne interese naše države - tema je koju smo analizirali sa sagovornicima.
SANKCIJE, ALI DA NE BOLE
Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić smatra da vlast u Beograd već duže vreme pokušava da nađe najbezbolniji model sankcija Rusiji.
- To bi trebalo da budu sankcije koje praktično neće ugroziti ni rusku ekonomiju, ni ruski ni srpski narod, ali će simbolički pokazati da je Srbija uz EU. Zato mislim da se naša država neće odlučiti da, recimo, ukine letove za Rusiju jer bi na taj način oštetila i građane Srbije - naglašava za “Blic” Krstić.
Kako kaže, moguće je da Srbija donese mere koje će pokazati da je principijalno na strani poštovanja međunarodnog prava.
- Mislim da bismo mogli da zabranimo trgovinu sa
Donjeckom i Luganskom jer bi na taj način po analogiji sa Kosovom štitili teritorijalni suverenitet i integritet Ukrajine. Takođe, moguće je da se uvedu sankcije protiv pojedinaca i entiteta. To ne znači da ćemo uvesti sankcije kao Zapad protiv Putina, Lavrova ili patrijarha Kirila, već protiv manje važnih političara i ruskih oligarha koji ne posluju u Srbiji. Kao što smo se pred dolazak nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok pridružili sankcijama protiv Viktora Janukoviča - ističe Krstić.
ČEKAJUĆI DA SE RAT ZAVRŠI
Naš sagovornik ne očekuje da se Srbija priključi šestom paketu EU sankcija Rusiji i zabrani u dogledno vreme uvoz ruske nafte.
- Moguće je samo da možda promenimo vlasničku strukturu NIS-A čiji je većinski vlasnik “Gaspromnjeft” kako bismo sprečili zabranu uvoza nafte preko ruskih firmi - ocenjuje Krstić.
Ipak, docent na FPN-U ne očekuje da Srbija uskoro uvede bilo kakve sankcije
Rusiji.
- Svakako će se, najpre, sačekati da naša država ispregovara novi ugovor o isporuci ruskog gasa koji ističe 31. maja. Takođe, očekujem da formiranje nove vlade prolongiramo do kraja zakonskog roka i da naši zvaničnici nastave da insistiraju kako tehnička vlada ne može da uvodi sankcije. Na taj način kupovaćemo vreme u nadi da će se u međuvremenu rat u Ukrajini završiti - zaključuje Krstić.
NAJBLIŽI SMO IZRAELSKOM MODELU
Istraživač iz organizacije “Novi treći svet” Dragoslav Rašeta ocenjuje da Srbija nema kapaciteta da uvede sankcije Rusiji kao mnoge zemlje.
- Mi nismo veliki kao, recimo, Nemačka ili Francuska, a nemamo ni izraženi antiruski sentiment kao Estonija ili Letonija koje šalju Ukrajini čak i naoružanje. Mislim da smo najbliži nekom izraelskom modelu kojem se sada priklanja i Turska. To bi moglo da bude ukidanje civilnih letova ka Rusiji i skidanje ruskih banaka iz SWIFT sistema. Na taj način naša zemlja ne bi više štrčala - ističe za “Blic” Dragoslav Rašeta.
Naš sagovornik ocenjuje da bi u slučaju tih mera Srbiji veća opasnost pretila iznutra.
- Mislim da bi oštrija reakcija bila od građana Srbije, odnosno desničarskih pokreta, nego od Rusije. Lista saveznika Rusije je veoma tanka i mislim da ni Rusija ne sme okrutno da reaguje jer joj preti opasnost da izgubi dobre odnose sa jedinom zemljom na Zapadnom Balkanu - podvlači Rašeta.
Ako ne uvede sankcije Rusiji, onda Srbija mora da nam objasni zbog čega ne može, da ne bude kao ranije zbog izvoza domaće rakije, kaže nemački poslanik Juratović