DA LI će OVAKO IZGLEDATI BUDUĆNOST UNIJE?

Zelena tranzicija i zajedničke oružane snage Kako bi trebalo da izgleda budućnost Evrope? Građani i zakonodavci Evropske unije pokušavaju da odgovore na to pitanje poslednjih godinu dana kroz diskusije na konferenciji o budućnosti Evrope.

Posle poslednje i završne plenarne sednice, rezultati konsultacija su sada objavljeni u dokumentu. Ispod svakog u setu od 49 detaljnih predloga navode se cilj i mere za njegovo sprovođenje. Predlozi pokrivaju sledeće teme: zdravstvo, evropsku demokratiju, migracije, vrednosti i prava, vladavinu prava, bezbednost, obrazovanje, kulturu, mlade, jačanje ekonomije, socijalna pravda i radna mesta, klimatske promene i životnu sredinu, EU u svetu i digitalne transformacije.

Evropski građani koji učestvuju, kao i predstavnici Evropskog parlamenta, Saveta, komisije i predstavnici nacionalnih parlamenata izrazili su konsenzus o predlozima.

KLIMA I ZELENA TRANZICIJA

Klima je ključna briga, a preporuke naglašavaju potrebu da se ubrza prelazak na obnovljive izvore energije u borbi protiv klimatskih promena. Neki predlozi pozivaju da se u zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU pređe na više organske poljoprivrede, smanjenje upotrebe pesticida, kao i da se osigura sigurnost i održivost hrane.

Štaviše, postojao je predlog da se biodiverzitet, pejzaži i okeani bolje zaštite eliminacijom zagađenja kroz konkretnije mere kao što je sprovođenje i proširenje zabrane plastike za jednokratnu upotrebu.

ZDRAVSTVO I PRIVREDA

Zdravlje je aktuelno nakon dve godine pandemije kovida-19, a učesnici naglašavaju potrebu za jačanjem sistema zdravstvene zaštite i obezbeđivanjem univerzalnog pristupa jednakoj i kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti. Učesnici su se takođe složili da žele veću autonomiju Evrope kako bi se izbegla zavisnost od trećih zemalja, na primer kada su lekovi u pitanju.

Predlog se zalaže za bolji pristup kvalitetnoj hrani i obrazovanje o zdravim stilovima života od najranijeg uzrasta. Učesnici konferencije su istakli značaj garancije minimalne zarade. Postojao je i predlog za izradu konkretnih strategija za borbu protiv siromaštva u pokušaju da se smanji nejednakost i poboljša društvena mobilnost.

Pored toga, kroz predloge kao što je pravo na isključenje naglašen je značaj digitalizacije i rada, kao i zdravog balansa između posla i privatnog života. U ekonomskom smislu, bilo je poziva za ponovno jačanje i povećanje konkurentnosti jedinstvenog tržišta.

Predlozi su uključivali insistiranje na etičkoj dimenziji u trgovinskim i investicionim odnosima, posebno kroz veću transparentnost uz istovremeno otvaranje mogućnosti za evropske kompanije u inostranstvu.

ZAJEDNIČKE ORUŽANE SNAGE

Ruska invazija na Ukrajinu istakla je potrebu da se razgovara o bezbednosti Evrope i ulozi kontinenta u svetu. Pojavio se poziv da se ojača Zajednička spoljna i bezbednosna politika (CFSP) uz ponovni pritisak da Evropa pronađe jedinstven glas.

Konferencija je predložila stvaranje “zajedničkih oružanih snaga“za Evropu u “odbrambene svrhe i da bi se sprečila svaka agresija“. Da bi nove zajedničke snage bile raspoređene van EU, one bi morale da poštuju međunarodno pravo i traže odobrenje od Saveta bezbednosti UN, “bez takmičenja sa NATO i poštujući različite nacionalne odnose sa alijansom“.

JAČANJE DEMOKRATIJE

Još jedan od ključnih predloga je reforma i jačanje evropske demokratije kroz više građanskih inicijativa i učešće mladih.

Bilo je i predloga za unapređenje onlajn komunikacije između institucija i građana, kao i obnovljen poziv građanima da učestvuju na izborima za Evropski parlament, tako što će se obezbediti bliži odnos između birača i izabranih predstavnika.

U smislu poboljšanja donošenja odluka u EU, skupština je dala sugestije o tome kako odluke treba donositi kvalifikovanom većinom, a ne jednoglasno, pošto su odluke često ometene pravom veta.

„Evropljani su nam pokazali pravac u kojem žele da idu, naš zadatak je da to ostvarimo“, rekla je komesarka za demografiju Dubravka Šuica

Građani žele ambiciozniju, odlučniju i asertivniju EU, više fokusiranu na probleme ljudi, a manje na sopstvene procese, zaključak je konferencije

Referendumi na evropskom nivou trebalo bi da budu mogućnost, smatraju učesnici. Evropski parlament bi trebalo da bude u mogućnosti da pokrene predloge, što je trenutno prerogativ koji je obično rezervisan za Komisiju.

ŠTA SE DALJE DEŠAVA

Ukratko, u mnogim različitim oblastima postoji obrazac veće integracije unutar EU, ali više autonomije EU u svetu, piše “Brasel tajms”. Evropske stranke koje se zalažu za dalju integraciju biće oduševljene mnogim od ovih predloga, dok će grupe u parlamentu sklonije nacionalnoj autonomiji verovatno povući kočnicu.

Konferencija o budućnosti Evrope zvanično će biti završena 9. maja u Strazburu.

Konačni izveštaj će razmatrati Parlament, Savet i Komisija, a institucije će ispitati kako da postupe po njemu.