PET KLJUČNIH PORUKA IZ BERLINA

Pozicija Srbije je teška, manevarski prostor se sužava, ali i dalje postoji - tako bi se ukratko mogao opisati epilog razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nemačkog kancelara Olafa Šolca u Berlinu koji je iznedrio pet ključnih poruka za budućno

Rat u Ukrajini je dramatično promenio spoljnopolitičku situaciju i polarizovao svet toliko da je teško zamislivo da će Srbija i dalje moći da balansira između Zapada i Rusije odnosno da, kako to vole u Briselu ili Vašingtonu da kažu, “sedi na dve ili više stolica”. Zbog toga su poruke koje su nakon sastanka poslali Šolc i Vučić poslužile kao najupečatljivija smernica s kakvim izazovima će se u narednom periodu susresti naša država.

“Blic” izdvaja pet ključnih tačaka sa sastanka Šolc - Vučić koje bi mogle u narednom periodu da kroje sudbinu Srbije i Zapadnog Balkana.

1. BRŽI PUT SRBIJE KA EU

Krvave borbe na istoku Evrope stvorile su strah u EU da bi se sukobi mogli preliti i na Zapadni Balkan pogotovo što u ovom regionu mnoga pitanja nisu rešena, pre svih, problem Kosova i nefunkcionalnosti BIH.

Zbog toga je čini se iz Berlina stigao najjasniji signal u poslednjih nekoliko godina da nas EU vidi kao svog budućeg člana i da bi evrointegracije Srbije trebalo da se ubrzaju, odnosno da se sa reči pređe na dela.

Docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić ističe za “Blic” da već duže vreme na Zapadnom Balkanu postoji neka vrsta rezerve prema evrointegracijama.

- Šolc je u više navrata još ranije govorio da treba intenzivirati proces proširenja EU i sada je to ponovio u razgovoru sa Vučićem. Nemačka želi da ponudi kredibilnu perspektivu članstva u EU pogotovo što je to sada više geostrateško i bezbednosno nego pitanje formalnog ispunjavanja evropskih vrednosti - naglašava Surlić.

Kako kaže, put evrointegracija zemalja EU kandidata Nemačka pokušava da ubrza zbog rata u Ukrajini.

- Jedna od preporuka je i da se pređe na model faznog pristupanja EU što bi

bio dokaz da Zapad ovaj put misli ozbiljno kada kaže da želi da proširi EU - podvlači Surlić.

I bivši diplomata Zoran Milivojević primećuje da je Šolc iskazao odlučnost Nemačke da se založi za proširenje EU i za Srbiju.

- To znači da ključna zemlja u Evropskoj uniji želi da se EU vrati na onu politiku koja je bila najuspešnija, a to je politika proširenja. Drugo, da ovaj naš region vidi ne u perspektivi, nego u punopravnom članstvu u EU kao ključni interes EU u ovom trenutku - kaže Milivojević.

2. SOFT PRITISAK ZA SANKCIJE RUSIJI

Od kada je počeo rat u Ukrajini postavlja se pitanje da li će se i kada Srbija priključiti EU sankcijama Rusiji? Sastanak Šolc - Vučić pokazao je da se ti pritisci za sada ne pretvaraju u ucene i da Nemačka i Zapad i dalje imaju razumevanja za nezavidnu poziciju Srbije i njenu odluku da još ne uvodi sankcije Rusiji.

Surlić ocenjuje da je Šolc bio iznenađujuće umeren na tu temu.

- Pokazao je razumevanje i na taj način dao nam je manevarski prostor. Svakako da Zapad očekuje da Srbija uvede sankcije Rusiji, odnosno usaglasi svoju spoljnu politiku sa diplomatijom EU, ali to ne čini u formi ultimatuma - kaže docent na FPN-U.

Sličnog mišljenja je i Milivojević.

- Ono što smo čuli i što mislim da je strašno važno i za nas pozitivno jeste to što je kancelar Šolc pozitivno ocenio dosadašnje poteze i stav Srbije: dva glasanja u UN protiv Ruske Federacije i to je naglašeno dao do znanja da je to važno i da to treba imati u vidu - poručio je Milivojević.

Kako kaže, nemački kancelar pokazao je određenu toleranciju prema Srbiji.

- Pogotovo što je on ekspert za ekonomiju i što zna šta znači nacionalni interes u pogledu energenata pošto je Nemačka i sama sa tim suočena i ima stav koji nije radikalan i tvrd - navodi Milivojević.

3. PODRŠKA NEZAVISNOSTI KOSOVA

Svakako tačka koja najviše bode oči Srbiji, ali nije neočekivana. Šolc je podržao još jednom nezavisnost Kosova i njegovu integraciju u EU, a prethodno i u Savet Evrope. Time nije iznenađen ni Surlić.

- Stranke koje čine vlast u Nemačkoj već decenijama otvoreno podržavaju nezavisnost Kosova i ta podrška je sada jača i snažnija. Štaviše, premijer Kosova Aljbin Kurti je u sukobu sa američkom administracijom Donalda Trampa imao najveću pomoć upravo od Nemačke - podseća Surlić.

Ta činjenica bi mogla i da utiče da se konačno oformi ZSO koja je dogovorena Briselskim sporazumom 2013.

- To je Nemačka zamislila kao poslednji ustupak Srbiji pred finalizaciju sporazuma i obostrano priznanje - smatra Surlić.

S druge strane, Milivojević nije preveliki optimista u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine.

- Dijalog će biti deblokiran onog trenutka kada Priština odustane od svojih maksimalističkih ciljeva, odnosno insistiranja da se dijalog vodi isključivo na poziciji priznanja. Mislim da se suština dijaloga i njegov suštinski uspeh ne može ostvariti bez Vašingtona kaže Milivojević.

4. KRIZA U BIH I DODIK KAO PRETNJA

Ni ovaj sastanak srpskih i zapadnih zvaničnika nije mogao da prođe bez regionalnih tema, a jedno od gorućih je krizna situacija u BIH koja već godinama ne funkcioniše kao normalna država. U Berlinu za to krive, pre svega, srpskog člana Predsedništva BIH Milorada Dodika. To Šolc nije propustio da napomene u razgovoru sa Vučićem.

- Nemačka je dala svog Kristijana Šmita za visokog predstavnika BIH što znači da želi da učestvuje u konačnom rešavanju krize u BIH i ustavnim reformama. Na tom putu kao jedinu pretnju i problem vidi Dodika - ocenjuje Surlić.

Kako kaže, zbog toga Šolc očekuje da Vučić uloži svoj autoritet.

- Srbija ima ključnu ulogu u pritisku i disciplinovanju Dodika. Zato Nemačka traži da naša država snažnije utiče na Dodika - podvlači Surlić.

Bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Milovan Božinović kaže da je BIH jedna od tema na koje će se fokusirati EU.

- Dodiku bi trebalo reći da prestane sa svojim štetnim retoričkim egzibicijama, a najmanje prostora imamo u vezi sa Kosova. EU je opterećena svojim problemima koje prvo mora da reši da bi se proširila. U EU ima mnogo zemalja koje su kategorički protiv proširenja - poručio je Božinović.

5. ODLIČNA EKONOMSKA SARADNJA

Vučić je odmah nakon razgovora sa Šolcom istakao da je “Nemačka najveći i najvažniji trgovinski partner Srbije, ali i da smo mi značajni Nemačkoj”. I osnivač Saveta za strateške studije Dragan Šutanovac naglasio je značaj ekonomske saradnje Srbije i sa Nemačkom i sa celom EU.

- Više od 70 odsto proizvoda Srbija plasira u Evropu, a oko 60 odsto investicija u Srbiju dolazi iz EU. Ono što mi moramo da uradimo jeste energetska diversifikacija, ne smemo ni od koga da zavisimo. Moramo da rešavamo vlasništvo u NIS-U, jer ćemo potpuno ostati bez nafte, iz svih pravaca. Srbija ima obavezu samo prema Srbiji – naglasio je Šutanovac.

Surlić, pak, smatra EU ima čak više koristi od ekonomske saradnje nego zemlje Zapadnog Balkana.

- Poslednjih nekoliko godina EU u trgovinskoj razmeni sa zemljama Zapadnog Balkana beleži suficit od oko 100 milijardi evra dok je državama u regionu toliki deficit. Zbog toga EU ima obavezu da ulaže više novca u ovaj region i stimuliše njegov razvoj - ocenjuje Surlić.

U suprotnom stvoriće još veći jaz, ocenjuje naš sagovornik.

- Ne može pomoć EU Hrvatskoj po stanovniku da bude u proseku 5.000, a Srbiji 500 evra. Kako onda Srbija da stigne zemlje EU. Zato su predpristupni fondovi EU ključna tačka. Poređenja radi, Rumunija i Bugarska kada su imali status kao Srbija sada dobijali su od EU čak 10 puta više novčane pomoći nego naša država danas - zaključuje Surlić.

Šolc je bio iznenađujuće umeren na temu sankcija Rusiji. Naravno da Zapad očekuje da Srbija uvede sankcije Putinu, ali to ne čini u formi ultimatuma, tvrdi Surlić

Šolc je pokazao određenu toleranciju prema Srbiji, on je ekspert za ekonomiju i zna šta znači nacionalni interes u pogledu energenata za našu zemlju, kaže Zoran Milivojević