BANKE U SVETU PODIŽU KAMATE, A SRBI KREDITE
Dug građana u martu 10,6 odsto viši nego pre godinu dana Šta će biti sa starim kreditima? Da li će novi biti skuplji? Da li postoji razlika između dinarskih i drugih zajmova? Šta se dešava sa keš kreditima, a šta sa stambenim?
Ova i s njima povezana pitanja sve više zanimaju i dužnike u Srbiji, kojih je čini se sve više. Prema poslednjem Kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije (UBS), dug stanovništva po bankarskim kreditima je na kraju marta iznosio 1,348 milijardi dinara, odnosno bio je 10,6 odsto veći nego pre godinu dana. U tom periodu najviše su rasli stambeni krediti i krediti za adaptaciju (oko 15,9 odsto na godišnjem nivou), dok su na drugom mestu gotovinski krediti (rasli 11,9 odsto). Zaključak je jasan, naši sugrađani i pored neizvesnosti gaje veliko interesovanje za kredite, te nije ni čudo da svi traže odgovore na gore navedena pitanja.
Jedno je sigurno, vreme jeftinog novca, samim tim i niskih kamata, na izmaku je. Talas inflacije koji je u poslednjih par meseci zapljusnuo svet, koji je kao šlag na torti koju su ispekle prvo dve pandemijske godine, a onda i rat u Ukrajini, stvorio je ozbiljan pritisak na centralne banke koje polako počinju da zaoštravaju monetarne politike.
Američki FED je skoro povećao kamatnu stopu za 0,5 odsto, što je najveće jednokratno povećanje cene novca od 2000. godine. Banka Engleske je juče podigla kamatu za četvrtinu procentnog boda, što je četvrti put da to čini od decembra. Isto povećanje referentne kamate početkom aprila uradila je i NBS, za 50 baznih poena na nivo od 1,5 odsto. Jedino se zasad Evropska centralna banka (ECB) ne oglašava povodom povećanja kamata.
ZAŠTO BANKE PODIŽU KAMATE?
Kako za “Blic” objašnjavaju ekonomisti, usled rasta stopa inflacija i anticipacije daljeg opšteg rasta cena, povećanje kamatnih stopa je neophodno.
- S jedne strane kod plasmana sredstava da bi se obezbedila pozitivna kamatna stopa, a da bi se s druge strane obuzdala potražnja za kreditima i novcem jer je povećana količina novca, tj. porast platežno sposobne tražnje koja se finansira iz kredita utiče na opšti rast cena - objašnjava za “Blic” profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Hasan Hanić.
On ističe da je sigurno da će u određenom periodu doći do daljeg povećanja kada je reč o međunarodnoj komponenti.
- Bojim se da će tendencija rasta cena da se nastavi i da u tom kontekstu možemo da očekujemo blagi porast, makar na kratak rok, kamatnih stopa - zaključuje Hanić.
ŠTA TO ZNAČI ZA DUŽNIKE?
- Oni građani koji su uzeli dinarske kredite sa fiksnom kamatom nisu i ne mogu da budu u problemu, čak nisu ni u problemu u slučaju da na dinarski kredit uzmu promenljivu kamatu - objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.
On dodaje da je ipak jako malo dinarskih kredita, kao i kredita sa fiksnom kamatnom stopom.
- Pre nešto više od mesec dana, euribor je imao negativnu vrednost (krediti se obračunavaju tako što se saberu euribor i kamatna marža), i kamate su bile na istorijskom minimumu. SAD su uveliko pomerile kamate za 0,25 odsto, a ECB će, da bi sačuvala sopstvenu konkurentnost i sprečila da investitori pobegnu u Ameriku, morati isto da uradi. Time su na udaru direktno promenljive kamatne stope. Ljudi misle da je 2 odsto malo, to nije malo - navodi Savić.
- Zasad pomeranje kursa, podizanje kamata i sl. nije dramatično. Nažalost, možemo samo da očekujemo da će biti gore. Kako će se kretati kamate je jako teško prognozirati. Ali, trenutna situacija se neće skoro završiti, pogotovo ne sankcije - zaključio je Savić.