ŽIVIMO U DRUŠTVU ZABORAVLJA SVOJU KOJE PROŠLOST
Objavljena strip-knjiga Aleksandra Zografa “Priče Posle svih knjiga i stripova na ovu temu, postavljala su se pitanja zašto opet knjiga o tome, o Drugom svetskom ratu, kazao je Saša Rakezić alijas Aleksandar Zograf.
Strip-knjiga Aleksandra Zografa “Priče iz Drugog rata” objavljena je u izdanju Popbooksa u saradnji sa Muzejom Jugoslavije. Reč je o zbirki 30 stripova našeg čuvenog strip autora koja iz specifičnih perspektiva osvetljava zbivanja tokom Drugog svetskog rata u Srbiji, ali i širom sveta: od Banata i Bavarske, preko Bora i Minhena, do Rima i San Franciska.
- Posle svih knjiga i stripova na ovu temu, postavljala su se pitanja zašto opet knjiga o tome, o Drugom svetskom ratu. Po meni, to je bila situacija koja je odredila sve druge situacije, čitave Evrope i sveta. Moje traganje je dovelo do toga da istražim i čujem malog čoveka koji bi da izađe iz svega toga, iz rata - objasnio je Zograf na nedavnoj multimedijalnoj promociji u Muzeju Jugoslavije.
On je svoje pričao otkrivao iz privatnih beležnica, pisama i razglednica koje je nalazio kod prodavca na buvljim pijacama, praveći zatim od tog materijala nezaboravna strip-dela.
Zbirku otvara strip “Pisma Hilde Dajč” o sudbini 20-godišnje jevrejske studentkinje arhitekture i bolničke volonterke, koja je 1942. stradala u kamionu dušegupki na putu iz logora Sajmište ka masovnoj grobnici u Jajincima.
Epizoda “O borskoj beležnici” bavi se životom mađarskog pesnika Mikloša Radnotija na prinudnom radu u rudnicima na istoku Srbije. “Na selima u zimske večeri pevaju” se nove pesme čiji je repertoar vrlo bogat i govori o Politikinoj reportaži iz zime ’41. o onome što ćemo kasnije upoznati kao novokomponovanu narodnu muziku.
Događaji iz najstarijeg
Moje traganje je dovelo do toga da istražim i čujem malog čoveka koji bi da izađe iz svega toga, iz rata, istakao je poznati strip-autor
srpskog dnevnika su tema i stripa “6. 4. 1941”. Tmurna ratna svakodnevica opisana je i kroz priče o novinama “Ilustrovana nedelja”, koje su izlazile pod mađarskom okupacijom u Novom Sadu, ili o “Novom vremenu” u
Zograf je svoje priče otkrivao iz privatnih beležnica, pisama i razglednica koje je nalazio kod prodavaca na buvljim pijacama
Beogradu, partizanskim listovima “Put slobodi” i “Pioniri”, nemačkom “Signalu”, ali i stripovima kao što su “Beležnica jednog skauta” ili čak “Ratni dani u Bavarskoj”. “Saobraćajni test” je nastao iz beležnice “Proveri samog sebe” namenjene vozačima kamiona Trećeg rajha.
“Pančevo 22. 4. 1941” bavi se monstruoznim nacističkim streljanjem civila u ovom gradu koje je autor rekonstruisao po jednoj VHS reportaži sa nemačke televizije iz ’97, a “Mreže” su posvećene zbirci poezije “Pesme iz dnevnika zarobljenika broj 60211”, koju je beogradski nadrealista Milan Dedinac objavio 1947, nakon povratka iz konc-logora u Šleskoj. “Zaboravljeni pesnik” skida prašinu sa uspomene na Radomira Prodanovića, a “Beleške iz Amerike” bave se impresijama Vladimira Dedijera sa konferencije UN-A u San Francisku proleća ’45. godine.
Epizoda “I-38” potiče iz arhive Gestapoa, a reč je o tragičnoj sudbini mladog časovničara Aleksandra Ignjatovića, koji je svom šefu rekao: „Vi ćete izgubiti ovaj rat.“Taj folksdojčer ga je onda prijavio policiji kojoj je naš junak od reči do reči sve to i ponovio: „Vi ćete izgubiti ovaj rat, a sada se pravite važni!“
Zograf, naglašavajući kako „crta čoveka koji se suprotstavlja“, kaže da se Drugim svetskim ratom bavi jer (i dalje) živimo u društvu koje neprestano zaboravlja ili izvrće svoju prošlost. „Rat 90-ih je nastao zato što se nije do kraja razumelo šta nam se događalo 40-ih. Ideologija i prećutkivanje istine zbog ideologije čine da ljudi, čim im se ukaže prilika, počnu da se biju. Tako nastaju mržnja, podvojenost… i na kraju rat. Bez obzira na to da li u Jugoslaviji, Vijetnamu ili Ukrajini.“n