Tri pisamca

Ovo je odlomak iz moje knjige koja, kako sam obavešten, neće ugledati svetlost dana.

Prvo Pisamce je iz 2014.

„Ti, Protiću, smatraš za nepravdu što ti nismo dozvolili da predaješ na Univerzitetu. Da li si ti normalan, pitam te, da li si pri čistoj svesti? Pa da nam zaluđuješ omladinu nazadnim idejama i odvedeš ih stranputicom. Samo nam je još to trebalo! Da ti obezbedimo publiku. Publiku i sledbenike. Da ti napravimo vojsku koju ćeš ti povesti protiv nas! Kakva si ti budala, kad moram da kažem.

Nisi pristajao na kompromis. Ne pristaješ ni sad. A nudili smo ti. Više puta. Ne da ti đavo mira da ne zabadaš trn u zdravu nogu. Tek što mi malo olabavimo pritisak, ti odmah kreneš da pucaš iz sveg oružja. Televizija, novine, intervjui, knjige... Od tebe i tvog lupetanja ne može se živeti. Odjednom te ima na sve strane. Samo ti laješ i samo se ti čuješ. I uvek isto. Dosadio si, bre brate, i bogu i ljudima!

Najzad, da li si se ikad upitao šta si postigao svojim inaćenjem. Nisi postigao apsolutno ništa. Pas laje, vetar nosi! Od tvojih velikih reči i dela, svih tvojih nastojanja i potrošenog vremena, šta je ostalo? Tvoj 5. oktobar se pretvorio u sopstveno ruglo zloupotreba i sramote svih vas koji ste u tome učestvovali, posebno vas kolovođa. Niko o tom događaju nema pozitivno mišljenje, već samo negativno. Čak i naš Sloba danas deluje bolji od vas. Da li ste nešto promenili? Niste ništa. jedino je došlo do srastanja između vas i nas. Odnosno, mi smo vas uvukli u našu mašinu i samleli.

Iz svega ovog izvuci pouku i uzmi se u pamet! Sizifov je to posao, moj Protiću! Digni ruke od svega i umukni! Skoro će ti šezdeseta. Dosta je bilo. To ti je naša poruka. I to dobronamerna poruka. Razmisli o svemu što sam ti ovde napisao. Dobro razmisli (...)“

Nešto docnije (2017) prispelo je na moju adresu još jedno pisamce istog autora.

„ (...) Moram ti priznati, moj Protiću, moja bela lalo, da si naučio lekciju. Delovalo je tvoje najurivanje iz Balkanološkog instituta. Popravio si se. Čovek da te ne prepozna. Sazreo si. Ovo što sad govoriš, to je nešto potpuno drukčije od onog što si govorio devedesetih. Tvoja analiza situacije u svetu, stav o Amerikancima i Rusima, o Evropskoj uniji, našoj međunarodnoj poziciji, to su stavovi jednog ozbiljnog analitičara. Izbalansirani i, rekao bih, promišljeni. Ne pominješ više monarhiju, četništvo i antikomunizam, nema više tvojih ‘stubova srpstva’. Tu i tamo, izbije iz tebe stara bandoglavost i mržnja, ali sve ređe. Vidiš da možeš kad hoćeš. Nego umeš da se usićiš, bre, brate, upadneš u tu tvoju buržujsku paranoju, pa udri po svemu. Ostaje ti još da revidiraš stav o Titu i SFRJ i bićeš pravi. To ti još fali. Tu si još onaj stari reakcionar. Nije sve bilo negativno pod Titom. Shvatićeš, ako već nisi. On je bio genije, jedini koji je uspeo da nadmudri i Vašington i Moskvu, i pomiri Hrvate i Srbe. Tad smo najbolje živeli, ma šta ti mislio. Posle su došli nacionalisti tvoje fele, ustaše i četnici, uz pomoć zapada, Amerikanaca, Engleza, Nemaca i Vatikana, i zajebali stvar, uništili onu lepu i veliku zemlju i zakrvili njene narode i narodnosti.

Shvatićeš uskoro da ni naš Sloba nije bio tako loš i da je njegova politika, u datom trenutku, bila ispravna. Shvatićeš i da si bio okružen izdajnicima i kriminalcima. Samo polako.

Ali, zasad je dobro i ovo. Priznajem ti, popravio si se. Svaka čast. Batina je iz raja izašla (...) Napolsetku je stiglo i treće pisamce (2021):

„ (...) Evo te, Protiću, opet si počeo po starom. Vuk dlaku menja, ćud nikako. A meni naivnom izgledalo da si se dozvao pameti, ali sam se grdno prevario. Tebi, očigledno, nema pomoći. Isteran si iz tvog Balkanološkog instituta, poništena su ti naučna zvanja, data ti je penzija (pre svega zbog te tvoje ćoravosti), oteran si odasvud kao poslednji bednik. A ti umesto da se smiriš, ti sve ispočetka. Ćorav si, bre, brate, a mnogo si drčan. Preterano.

Izmigoljio si nam se tim odlaskom odavde. Našao si, naravno, rezervni položaj i misliš da si se zaštitio, da si nas nadigrao. Džaba ti je to, moj Protiću! Džaba! Naći ćemo te mi, ako budemo hteli, gde god da se skloniš. Kad se mi na nekog navrznemo, nema mu ni zaklona, ni spasa. Pazi se, Protiću. Dobro se pazi. Povedi računa. S nama nema šale. Barem bi ti to moralo biti jasno.

A sad, da si mi ti živ i zdrav, moj Protiću. Čućemo se mi još.“

Čekam četvrto pisamce...