MILOŠ ČOLIĆ NAJSKUPLJA SRPSKA REČ

SRBIJA će IMATI JEDNU OD NAJNIŽIH INFLACIJA U EVROPI: ČETIRI ODSTO - REČENO NAM JE U JANUARU SA NAJVIŠEG MESTA. ISTOG MESECA HRANA U SRBIJI JE, U ODNOSU NA JANUAR 2021, POSKUPELA 14,5 ODSTO. TAJ SKOK U EU BIO JE TROSTRUKO NIŽI - 4,9 ODSTO...

...Ada se iza brda valjaju ne samo ruski tenkovi mogli smo da vidimo još prošle godine. Septembarska inflacija u Srbiji u odnosu na isti mesec 2020. iznosila je 5,7 odsto. Nema šta nije poskupelo: najviše povrće. Neverovatnih 29,9 odsto u odnosu na septembar 2020. Hranu i piće novembra prošle godine, u odnosu na isti mesec 2020. plaćali smo 11,4 odsto više. To nije uspelo ni jednoj evropskoj zemlji. Voće, povrće, meso, pre 150 dana plaćali smo 20,7 odsto više nego novembra 2020. godine.

Poslednjeg meseca prošle godine cene hrane i goriva nadogradile su inflaciju u Srbiji na 7,9 odsto u odnosu na decembar 2020. Ovogodišnja martovska inflacija beleži rast u odnosu na isti mesec 2021. od čak 9,1 posto, objavio je Republički zavod za statistiku. To je najviša zabeležena stopa inflacije u poslednjoj dekadi.

Da li ćemo kao i u sankcijma, posle i u svetskoj globalnoj ekonomskoj krizi, sada i u inflaciji – “nižoj od one i u Nemačkoj” – jedino mi pronaći šansu? Malo morgen – rekao bi Slobodan Milošević. Inflacija će ove godine, kako je osvežavajući gorko zapazio jedan ekonomski analitičar, biti najskuplja srpska reč. Hteli to mi ili ne.

U Srbiji se inflacija posebno uspentrala preko rasta cena hrane. Prema zvaničnim podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, cene deset osnovnih prehrambenih proizvoda od januara prošle do februara ove godine porasle su za 24 odsto. Teško je poverovati da bi one u bližoj i daljoj budućnosti mogle da bude jeftinije. Prema podacima Zavoda za statistiku decembra prošle godine u odnosu na isti mesec 2020, najviše je poskupelo povrće: 22,4 odsto, ulje za 21 odsto. Dvocifreno poskupljenje zabeleženo je i kod mesa (14,3 odsto), kao i hleba i žitarica (11,2 odsto) dok su sve druge namirnice poskupele u proseku između šest i deset odsto.

Kako su se kretale cene hrane u Evropi? Dok je u Srbiji decembra prošle godine rast cena hrane iznosio 12,4 odsto u evrozoni, taj rast bio je gotovo četvorostruko niži. Svega 3,2 odsto. Najniži rast cena hrane, zabeležila je Belgija: neznatnih 0,3 odsto, kao i Francuska samo 0,4 procenta. Slede Holandija (1,2 odsto), Portugalija (1,4), Italija (1,4), Grčka 3,6 odsto. Nemačka

je zabeležila rast od 4,5 odsto koliko i Slovačka, Slovenija četiri procenta.

Nepovoljni položaj ovdašnjeg potrošača otežava činjenica da hrana u Srbiji učestvuje s mnogo većim procentom potrošnje domaćinstava, nego u zemljama Evropske unije. Prema poslednjim zvaničnim podacima, prosečno domaćinstvo u Srbiji troši 34,2 odsto raspoloživog dohotka na hranu i bezalkoholna pića. Kada se tome doda alkoholno piće i duvan, gotovo 40 odsto prosečne potrošačke korpe odlazi na ove proizvode. U korpi evrozone hrana i piće učestvuju s uočljivo manjim udelom: 21,7 procenata. U Švedskoj učešće hrane i bezalkoholnog pića u ukupnoj potrošnji učestvovalo je 13,5 odsto, Češkoj 20,7 procenta dohotka, Italiji 18,1 odsto. U Srbiji se za te namene moralo da pribavi tri puta više novca nego recimo u Austriji, gde su hrana i bezalkoholna pića učestvovala sa svega 11,8 odsto.

Hrana, piće i duvan u srpskoj potrošačkoj korpi “pojedu” gotovo 50 procenata kućnog budžeta

Hrana, piće i duvan u srpskoj potrošačkoj korpi “pojedu” gotovo 50 procenata kućnog budžeta. Rast cena posebno će uticati na domaćinstva koja veći deo dohotka troše na hranu. Reč je o armiji od više miliona ljudi čija su primanja ispodprosečna. Za njih je inflacija od početka 2021. uveliko bila dvocifrena.

U narednim mesecima jedino što može da se očekuje je dalji rast cena hrane, posebno zbog (ne)očekivanog rasta cena gasa i nafte prouzrokovane ne samo zbog ruske invazije u Ukrajini, koja je pokidala mnoge lance distribucije ne samo hrane.

U ovom nefotošopiranom snimku ovdašnje potrošačke korpe “osnaženog” srpskog potrošača nismo ukalkulisali i cenu energenata. Nju je teško predvideti ali s ne manjom od stoprocentne sigurnosti može se zaključiti da one neće biti “kao nekada”. Kada ceni hrane koja u srpskoj potrošačkoj korpi ima težinu vodeničkog kamena pridodamo rast cene goriva, koji je veći od 20 procenata, pitanje je kako će tu korpu mnoga ovdašnja domaćinstva uopšte podići. Jer cene goriva u potrošnji prosečnog domaćinstva učestvuju u drugoj najvećoj kategoriji, odmah iza hrane i pića.

Koliko je umirujuća poruka da nećemo umreti od gladi? Da li živimo da bismo jeli ili jedemo da bismo (pre) živeli? Da li će naš jedini pogled, voljom ne samo inflacije, ostati zacementiran u tanjir i frižider. Da li je to evropski put Srbije?