LEKOVITOST

SEDMICU ZA NAMA OBELEŽILI SU OTVARANJE 15. KUSTENDORFA, IZNOVA OBRUŠEN KROV ZRENJANINSKOG POZORIŠTA, ISTRAŽIVANJE SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE O UTICAJU UMETNOSTI NA ŽIVOT ČOVEKA...

...Kako saopštava „Euronews“(Serbia), Evropska kancelarija svetske zdravstvene organizacje (SZO) sprovela je istraživanje o uticaju umetnosti na ljudsko zdravlje, odnosno o korisnom uticaju umetničkih ostvarenja u procesu lečenja od raznih bolesti, u smanjivanju stresa, u razvoju dece...

Ruku na srce, od davnina su o tome govorili ljudi od znanja i autoriteta, i praksa je pokazivala, a sada su, eto, i vodeće instance današnjeg ustrojstva, rekle svoju reč.

Kako se navodi, sve je više dokaza da bavljenje umetnošću i uživanje u umetničkim delima umanjuje verovatnoću da se javi depresija, a to je pokazao i pregled šest različitih studija koje su ukupno obuhvatile 50.000 ispitanika. Pet od šest tih istraživanja potvrdilo je povezanost bavljenja umetnošću i ublažavanja depresije.

Napominje se da su, između ostalog, pregledani podaci o više od 8.500 roditelja i gotovo 300 škola iz jedne ranije studije, podaci koji su ukazali da maloletnici koji su učestvovali u vannastavnim umetničkim programima, imaju manje problematičnih ispada. “Čak 47 odsto roditelja reklo je da su njihovi stariji osnovci nakon nekoliko godina pohađanja kreativnih vannastavnih aktivnosti, bili boljeg emocionalnog stanja, imali manje problema u ponašanju, bili manje hiperaktivni, bolje držali pažnju i imali stabilnije odnose sa svojim vršnjacima”, navedeno je.

Kao i da je jedna studija iz 2018. pokazala da je uživanje u širokom spektru različitih umetničkih događaja povezano sa osećajem sreće i zadovoljstva, te da su naučnici zaključili da efekti koje umetnost ima na čovekov osećaj sreće prevazilazi trenutno olakšanje i rasterećenje.

Pod sloganom „Razdiruća i čudesna lepota stvaranja“preuzetim iz kratkog filma „Šta su oblaci“Paola Pazolinija počeo je 15. Kustendorf (6-10. maj) u Drvengradu na Mokroj Gori. Idejni tvorac, osnivač i čelnik manifestacije posvećene mladim stvaraocima, Emir Kusturica je na otvaranju rekao: „Danas živimo u vremenu koje možemo nazvati nevremenom. To su zla vremena u kojima nemamo nekoga kao Pazolini da nam osvetli put. Ako je kovid-19 prekinuo za trenutak ovaj festival, mi ćemo se truditi da u budućnosti pomeramo termine tako da ne izgubimo čitavu godinu. Ne smemo biti lutke! Moramo se boriti za slobodu!“

Vest, koja kao da je za rubriku “Verovali ili ne”, objavljena protekle nedelje nije izazvala naročitu pažnju a glasi: Velika scena zrenjaninskog Narodnog pozorišta “Toša Jovanović” privremeno zatvorena za upotrebu zbog obrušavanja krova. A do obrušavanja je došlo samo 14 meseci nakon rekonstrukcije

Naime, krov u zrenjaninskom teatru rekonstruisan je prošle godine, jer se i krajem oktobra 2020. obrušio deo plafona u glumačkom salonu, i to zbog dotrajalosti krova na zgradi pozorišta koja inače predstavlja kulturno dobro. Šta reći o “stručnosti” onih koji su rekonstrukciju uradili, o lokalnoj vlasti, njenim kriterijumima, odgovornosti i odnosu prema kulturi i umetnosti a time i prema identitetu koga zapravo nema, niti ga može biti bez kulture.

SVE JE VIŠE DOKAZA DA BAVLJENJE UMETNOŠĆU I UŽIVANJE U UMETNIČKIM DELIMA UMANJUJE VEROVATNOĆU DA SE JAVI DEPRESIJA