LEPA JELENA NASTAVILA ŽELEZNIČARSKU TRADICIJU
Deset dama upravlja srpskim vozovima, jedna od njih dolazi iz Subotice Dok moćna mašina, popularna „Ruskinja“, ulazi u železničku stanicu u Subotici, teško je i zamisliti da njom upravlja mlada i krhka žena poput Jelene Stojanović (31), ali kada stanete u
Nasmejana, opuštena, ljubazna, Jelena u „Srbija vozu“sa toliko lakoće radi posao mašinovođe da se na trenutak čini da je to lako. Međutim, biti mašinovođa je izuzetno težak i odgovoran posao, ali sa puno pozitivnih i lepih strana, zbog čega je i njoj prirastao za srce.
Rođena je u Somboru, ali su se njeni roditelji iz tog grada pre oko 17 godina preselili u Suboticu.
- Tata je radio kao mašinovođa, sada je u penziji, a majka još uvek radi u inostranoj blagajni. Železnička smo porodica i ja nastavljam tu tradiciju. Još dok sam bila mala dolazila sam na stanicu u Sombor, volela sam to oduvek, sve mi je bilo zanimljivo, i ljudi i vozovi, posebno ogromna konstrukcija voza. Prvi put kada sam videla tatu kako vozi, bila sam zbunjena, nisam mogla da poverujem da on to radi. Rado mi je objašnjavao šta sve nosi posao mašinovođe, koliko je lepo raditi i koje su odgovornosti - kaže Jelena Stojanović za „Blic“.
Ističe da joj je svaka smena posebna i da je svaki dan za mašinovođu drugačiji i specifičan. Nikada nije monotono jer se ne sedi osam sati u mestu.
Jelena je svaki dan u drugom gradu, svaki dan sreće druge ljude i kolege s kojima putuje i sarađuje.
- Najlepše mi je ako rano ujutru vozim za Novi Sad, idemo lagano i gledam kako se budi novi dan. I zalazak sunca iz moje pozicije u vozu je predivan jer vidim čistinu. Dešava se da deca hoće da uđu kod mene i stariji putnici, ali zabranjen je ulazak trećih lica u kabinu. Često kondukteri pitaju za njih da li mogu samo kratko da vide deca kako radim i kada dođu, stanu na vrata, pa se čak i uplaše. To su sve simpatični trenuci, ali posao ima veliku odgovornost i zasad se odlično sa svim tim
nosim - priča Jelena.
Dizelmotornim vozom 711 6162, popularnom „Ruskinjom“, trenutno saobraća na relacijama Subotica - Kelebija, Subotica - Kikinda, Subotica - Zrenjanin, zatim Bogojevo i Novi Sad. Na pitanje
kojim vozom bi volela najviše da upravlja, kaže da ima želju da vozi sve vozove i da prođe njima sve delove Srbije. Mnogo voli saobraćaj i rado bi upravljala avionom, vozila autobus, čak i brod.
- Mnogi kažu za posao mašinovođe „šta je tu teško, sedneš i gledaš samo pravo“, ali to zaista nije tako. Moramo stalno da pratimo brzinu, da gledamo na motor, kako radi, mora da se prati pruga, zatim putnici i pešaci i svi ostali učesnici u saobraćaju, drumska vozila koja mogu da naprave velike probleme jer vozači misle da mi stajemo na prelazima zbog njih i da ih puštamo. Naši saobraćajni i signalni pravilnici nas obavezuju da stanemo, ali to je već druga priča... i zbog životinja moramo biti oprezni - kaže Jelena.
Jelena se za mašinovođu školovala u Subotici, na smeru tehničar vuče, međutim to je njeno dodatno obrazovanje pošto je završila još jednu srednju školu. Podršku za izbor zanimanja imala je od roditelja, dok su ostali bili malo začuđeni kako će da radi “muški posao“. Danas je jedna od deset žena koje upravljaju srpskim vozovima.
Mnogi koje tek upozna se začude kada čuju šta radi, a prilikom jednog krštenja na kojem je bila kuma devojčici, sveštenik je prilikom upisa u knjigu pitao za zanimanje i kada je rekla “mašinovođa”, podigao je pogled ka njoj i u čudu pitao: Molim?
- Većina ljudi se začudi. Svi misle da radim kancelarijski posao kada me vide sa frizurom i šminkom. Svakakvih komentara ima. Neki kažu da to nije posao za ženu, drugi da im se baš dopada. Uvek nosim uniformu na poslu i trudim se da budem doterana. Putnici prvo vide mene i ne bi bilo u redu da dolazim na posao drugačije.
Većina ljudi se začudi. Svi misle da radim kancelarijski posao kada me vide sa frizurom i šminkom
Mnogi kažu za posao mašinovođe „šta je tu teško, sedneš i gledaš samo pravo“, ali to zaista nije tako