Internet zavisnici NE JEDU I NE PIJU, PA ZAVRŠE U URGENTNOM?!

Stručnjaci upozoravaju da je zavisnost od onlajn sveta ravna onoj od duvana ili heroina Najteži zavisnici od interneta u Srbiji su napustili školovanje, te završili u Urgentnom centru jer nisu jeli više dana niti su pili tečnost dan ili dva... I tek tada

Stručnjaci upozoravaju da je stanje prilično alarmantno, da ovakve pojave sve više uzimaju maha, te da je poslednji čas da se ljudi uozbilje i da pre svega deca dođu ranije po pomoć.

Učenici provedu, u proseku, dnevno više od tri sata nainternetu, stariji četiri i po sata, a vikendom čak dve trećine đaka je između četiri i sedam sati onlajn, pokazuju rezultati istraživanja multinacionalne istraživačke mreže „EU kids onlajn“, koja nastoji da unapredi znanje o onlajn mogućnostima, rizicima i bezbednosti dece.

Podaci pokazuju da za kompjuterom, s telefonom u ruci ili tabletom provedemo i do osam sati dnevno, a u jednom od istraživanja se navodi da je od „pronalska onlajn igara, postojala zabrinutost da one uništavaju mentalno zdravlje generacije” te se apostrofira odluka Svetske zdravstvene organizacije da uključi poremećaj igranja igara u međunarodnu klasifikaciju bolesti.

Poražavajući podaci istraživanja pokazuju da trećina ispitanih učenika ima probleme jer je predugo na internetu ili ulazi u sukobe sa porodicom ili prijateljima. Čak više od dve trećine ima profil na društvenim mrežama ili platformama za video igre, a čak 40 odsto njih ima samo devet ili deset godina, 70 odsto ne više od 12, iako zvanično nije dozvoljeno da korisnici imaju manje od 13 godina. Petina njih zanemaruje osnovne biološke potrebe, potrebu za hranom i snom!

Prednosti interneta u poslovanju i drugim sferama su nesporne, u to smo se uverili naročito tokom pandemije korona virusa kada

ZAVISNICI OD INTERNETA I DRUŠTVENIH MREŽA OD SU ZAVISNI KAO ŠTO SU PUŠAČI ZAVISNI CIGARETA ILI NARKOMANI OD DROGE

je đacima onlajn nastava bila jedina mogućnost školovanja, međutim, svako preterano korišćenje interneta i društvenih mreža bez mogućnosti kontrole i ograničenja može postati zavisnost koju treba lečiti. Na povećanje zavisnika od interneta uticala je i situacija sa kovidom.

Psihijatar dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti, kaže da „ako neko dete provede više od dva sata onlajn, to se smatra rizičnim vremenom, i to dete je pod rizikom, mada još uvek ne znači da je zavisnik“.

Prema njegovim rečima da bi se govorilo o zavisnosti moraju postojati i drugi parametri, a navedeno istraživanje pokazuje da 20 odsto dece zapostavlja pojedine životne potrebe, i upravo su to deca koja dolaze na lečenje, nažalost.

- Znači da propuštamo oko 50 do 60 odsto dece koja bi mogla da dođu ranije na lečenje i koja bi imala mnogo bolje rezultate, s obzirom da ovi dolaze u završnoj fazi. To

je izuzetno veliki problem, ali se bojim da se rešenje ne nazire – rekao je dr Mladenović gostujući na RTS.

Psihijatar kaže da je jasno da je internet industrija profitabilna i „ako bismo svu decu na neki način opomenuli da provode previše vremena i ako bi se granica od 13 godina, podigla na minimum 16 godina, a najbolje bi bilo 18, onda bi ti ljudi koji zarađuju od društvenih mreža bili u velikom problemu“.

On je napomenuo da roditelji prekasno primete da dete ima problem, prepoznaju ga tek u kategoriji kada ono već zanemaraju osnovne životne potrebe.

- Naš Institut za mentalno zdravlje ima jedinstvenu dnevnu bolnicu za zavisnike od 12 do 18 godina. Dovode onu decu koja su već odustala i od školovanja. Da bi prepoznali na vreme roditelji bi morali da budu u kontaktu sa decom. Odrasli su u još većem problemu i na kraju dolazimo do toga da smo svi u začaranom krugu – ističe dr Ivica Mladenović.

Zato terapije moraju da prođu cele porodice, a kako je doktor objasnio roditelji ili ne mogu ili ne žele da uđu u terapeutski program i program traže na drugim stranama koje ne daju dobre rezultate. Zahtevna terapija traje dva do tri meseca i neophodno je da dolaze svi članovi porodice, a najbolje funkcionišu svakodnevne posete dnevnoj bolnici. Rezultati koji se postižu na Institutu su izuzetno dobri, više od 70 odsto je uspešno izlečenih pacijenata.

- Virtuelni prostor ima nivo adiktivnosti heroina. Ali, nažalost, ne vidim rešenje. To je tako privlačan prostor da jednostavno ne postoji rešenje - poručio je psihijatar.

Kako je „Blic“pisao, najmlađi zavisnik od interneta u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Beogradu u Drajzerovoj ulici ima samo 16 godina. U toj ustanovi sem zavisnika od droge, alkohola, kocke, leče se i zavisnici od interneta, program je otvoren krajem prošle godine, a tokom proteklih nekoliko meseci, prema podacima iz marta ove godine, dolazilo je po 20 pacijenata.

Iz bolnice su za medije objasnili da lečenje od interneta ima dve faze, „prva faza je program dnevne bolnice i porodične terapije, a druga je produžena grupna ili individualna terapija“. Trajanje ove faze lečenja zavisi od postignutih rezultata, a vremenski okvir je šest meseci.

Psiholog Dragana Ćupurdija kaže za „Blic“da društvene mreže otuđuju čoveka od čoveka i mnogi ljudi vodi paralelne živote u virtuelnom svetu, ali koliko će ko biti upleten u njih zavisi koliko smo stabilni kao ličnosti.

Posmatrajući profile prijatelja na Fejsbuku i ispitujući sopstveni put od otvaranja svog profila do danas, zaključila je da se ljudi gube u stvarnom životu i sebe na društvenim mrežama predstavljaju drugačijima nego što jesu, ali ih upravo te objave otkrivaju.

Uočila je kategoriju ljudi koji non-stop objavljuju fotografije, koji idu do te krajnosti da fotografišu šta su jeli i pili, a to je već znak da im treba pomoć.

- Kada od ujutru do uveče to rade zaključujem da ta osoba ima određenih problema. Obično su to osobe koje nemaju društveni život i sve što rade objavljuju misleći da tako svi učestvujemo u njihovim životima. Upali su u virtuelni svet i on je postao njihova stvarnost. Time šalju poruku, nekada svesno, nekada nesvesno, ali iza toga se krije da sve što su radili radili su sami ili sa ljudima koji im ne znače, ali nemaju kome to da ispričaju - kaže Ćupurdija.

Zaključuje da sve ide ka još gorem stanju i nizbrdici. Dok nije bilo društvenih mreža sami su uvideli da nemaju nikoga, a sada kada su „nakačeni“na profile imaju lažnu predstavu da su u toku, da se druže. Posebna priča su lajkovi, jer se pojedinci posebno trude da ih dobiju što više.

- Oni su u začaranom krugu, čak pored svakodnevnih objava počinju ponovo da objavljuju prošlogodišnje i stare fotografije i misli. Zavisnici od interneta i društvenih mreža su zavisni kao što su pušači zavisni od cigareta ili narkomani od droge. Tretira se čak i težom zavisnošću jer sada imamo duplu zavisnost, a to je društvena mreža ili igrica na mobilnom telefonu. Telefon, za razliku od kompjutera, nosimo svuda sa sobom i ne odvajamo se od njega bilo šta da radimo, nažalost - zaključuje sagovornica “Blica”. ■

Zahtevna varijanta terapije traje dva do tri meseca i neophodno je da dolaze svi članovi porodice, a najbolje funkcionišu svakodnevne posete dnevnoj bolnici