Zlatni dečak božje ruke
Maradona. Jedan jedini. Najobožavaniji fudbaler svih vremena. Čovek koji je menjao pravila, osoba od integriteta, ali i tragična ličnost. O delovima života Najboljeg sada se možete upoznati i u formi grafičkog romana. Konačno...
BIO JE HODAJUĆE božanstvo. Tvorac najboljeg solo prodora i najlepšeg gola ikada. Kreator i najkontroverznijeg pogotka u istoriji fudbala. Poznat i kao “El pibe de oro” i “Le mano de Dios”. Persona unica. Dijego Armando Maradona.
Priznajem da mi se tresu ruke dok pišem ove redove. Jer, On je bio heroj mog detinjstva. On je najbolji fudbaler svih vremena, ne želim da čujem drugačija mišljenja, svima se unapred izvinjavam.
Takav publicitet nije dobio nijedan drugi igrač najvažnije sporedne stvari na svetu. To treba zaslužiti, ne samo partijama na terenu, već i ličnošću. Daleko od toga da je vodio asketski život, trošio se nemilice i posle karijere, ali nažalost u nekom drugom pravcu. Imao je status ikone. Pa ipak, bio je samo čovek. Zapravo, džin. U telu dečaka. Zlatnog. Takav su mu odavno nadimak nadenuli.
Znam, zvučaće kao oksimoron, ali Dijego je zaista bio div - visine 165 centimetara. Veći od života, veći od fudbala. Bio je Če Gevara među sportistima. Što se mene tiče, uz Muhameda Alija najimpozantnija sportska ličnost ikada...
U vreme mog detinjstva, svi smo želeli da budemo Dijego. Većina mojih drugara i ja - živeli smo skromno, najblaže rečeno. I zbog toga smo obožavali Maradonu, nekako smo osećali da je i on kao klinac mogao da dobije samo pola sendviča za klopu, sladoled možda jedanput nedeljno, nove patike eventualno svake druge godine... Isijavao je takvim “sjajem”. Ali, život je voleo kao da je Rokfelerov sin. U cipelama skitnice.
Kada se pomene Maradona, uvek imam tri asocijacije. Najpre, onaj najkotroverzniji gol svih vremena, koji je Pibe postigao rukom, protiv Engleza. Zbog toga su ga prozvali “Božja ruka”. Zatim, a radi se o istoj utakmici na Mundijalu 1986. godine, najbolji solo prodor i najlepši gol u istoriji fudbala, kada je poslao čitav tim Engleza po novine i buritose i posle 11 dodira lopte uhvatio i velikog Šiltona na foru. Na kraju, vodopadi suza na Maradoninom licu, kada je Argentina izgubila od Nemačke u finalu Svetskog prvenstva u Italiji. Plakao je kao dečak. Taj Zlatni dečak.
Činio je čuda kao igrač, ali i posle karijere svojim neobičnim načinom života. Voleo je život do daske, previše, oduševljavao je milijarde decenijama. A, onda je, nažalost, otišao na put bez povratka. Prerano...
Zašto ja sad sve ovo pišem u tekstu koji bi trebalo da se bavi stripovima, pitate se sigurno. Pa, upravo zbog toga. Jer, želim da vam od svega srca preporučim grafičku novelu “Dijego Armando Maradona”, autora Paola Kastaldija, koju je na naše tržište izbacila izdavačka kuća “Makondo”. Ko malo toga zna o životu Dijegovom, shvatiće kakav je lik bio ukoliko pročita ovo štivo. A onima koji ga obožavaju, kojih je naravno siguran sam mnogo više, oplemeniće dušu i raširiti vidike o Maradoni.
Napomenuću da ovo nije biografija u slici i reči, već osećaj koji je Dijego davao ljudima koji su gledali poeziju koju je ispisivao na terenu. Jedan od njih je bio i Paolo Kastaldi. Iako nije rođen u vatrenom Napulju, u kojem je i danas doslovce Dijego bog nad bogovima, već u Milanu, ovaj autor prenosi emociju na neverovatan način.
- Strip je rođen slučajno, tokom večere sa Gvidom Ostanelom, izvršnim direktorom “Beccogiallo”. Razgovarali smo o mogućem novom naslovu koji bismo zajedno napravili i on mi u određenom trenutku kaže da već neko vreme traže lepu temu o Maradoni. U tom trenutku mi se lice ozarilo: „Ja to radim! Ja ću to uraditi!”. Bio je to san koji će se ostvariti. Rođen sam u Milanu, ali sam Napolista sportske vere, zbog mog oca koji je rođen u Napulju. Odrastao sam uz Maradonine golove u video-rekorderu i s vremenom sam produbio njegov „kult”. Ideja da to ispričam u stripu me je oduševila! Umro je sam, baš kao što je i živeo. Koriste ga mnogi, mnogi, za lični interes, za novac. Oduvek sam imao ideju o krhkom čoveku Maradoni, koga vole čitavi narodi, Napolitanci i Argentinci sigurno, ali ostavljen od onih koji su trebali da mu pomognu u teškim trenucima - rekao je Kastaldi.
Ove reči autora mogu vam već sada dočarati sa kakvom se ljubavlju i entuzijazmom bacio na kreiranje stripa o svom idolu. Poneće vas i grafika jer osećanje priče o Dijegu Armandu Maradoni kolor ne bi mogao da dočara na pravi način. I, eto, na kraju, želim da vam još prenesem i Dijegove reči, kojima je mene kupio do kraja života. Njih ćete, na moje oduševljenje, pronaći i na kraju ovog divnog grafičkog romana.
- Napravio sam mnogo grešaka u životu. Ali, ne sme fudbal da plati za njih. Jer, lopta se ne sme ukaljati. Nikada.
To je bio Maradona...
Predsednik Ekvadora proglasio je vanredno stanje u tri provincije - Gvajas, Manabi i Esmeraldas, i na ulice poslao 4.000 policajaca i 5.000 pripadnika vojske kako bi uzvratio udarac narko-bandama
Pošiljke kokaina uglavnom se kriju u kontejnerima sa bananama, kao i u smrznutim voćnim kašama koje se prave u Kolumbiji i Ekvadoru
predvodio Mile Miljanić, a zamenik mu je bio Zoran Jakšić, koji je uhapšen u Peruu i koji je napravio celu kriminalnu strukturu”, stoji u izveštaju.
Takođe se navodi da su delinkventi sa Balkana proširili poslovanje između 2008. i 2021. godine, kada je izveštaj obelodanjen. I ističe se da su se “Balkanci uvek trudili da ne prljaju ruke, da kada dođe pošiljka oni lično ne dotaknu ni gram kokaina”.
JAKŠIĆ, ŠARIĆ, JOCIĆ I - BERANE
U izveštajima GI TOK-A među Balkancima se spominju četiri grupe, “familije”. Pored već spomenutog klana Amerika, tu je prema izveštajima grupa vezana za Darka Šarića, za koju se kaže da je povezana sa PEP-OM u Brazilu, te da je njihov visokorangirani “oficir” Miroslav Jevtić, poznat kao Felipe, uhapšen zbog trgovine drogom i osuđen na 17 godina zatvora.
Treću grupu koju navode u izveštaju je ona koju, navodno, predvodi Sreten Jocić, poznat kao Joca Amsterdam. Za njih se kaže “da stoje iza organizovanih pošiljaka kokaina iz Kolumbije i sa Kariba, posebno na Arubi”. I da blisko sarađuju sa albanskim klanovima.
Konačno, četvrta “familija” je beranski klan koji se bavi pre svega krijumčarenjem kokaina iz Venecuele i Kolumbije.
SRBI HAPŠENI, ALI I UBIJANI
Neki Srbi su hapšeni u Ekvadoru, a neki su i ubijeni. Na stranicama crne hronike više puta se pojavljivalo ime Srđana Jezdimira koji je uhapšen 17. septembra 2014. kada je imao 35 godina. Tog dana zaplenjeno je 153 kilograma kokaina, a pritvorene su četiri osobe iz Ekvadora, dvojica Kolumbijaca i Srbin. Policija je tada saopštila da je kokain koji su Srbin i njegova grupa krijumčarili bio namenjen domaćem tržištu, ali i evropskim zemljama. Srbin je osuđen na više od 17 godina robije, kazna mu je prvo smanjena, a na kraju je pušten posle četiri godine iza rešetaka, zbog čega je jedan sudija uhapšen.
U julu 2020. Nišlija Saša Spasić (56) ubijen je u primorskom delu Ekvadora, u tržnom centru “Plaza Navona”. Spasić je usmrćen u popodnevnim satima sa tri hica iz pištolja, dok je bio sa suprugom i maloletnom ćerkom. Odmah nakon njegovog ubistva, ekvadorski policijski komandant obelodanio je da je ovaj slučaj povezan sa organizovanim kriminalom, ilegalnom ekonomijom i trgovinom droge, i da na to ukazuju svi “elemenati koji su pronađeni u preliminarnoj istrazi”.
Nakon pretresa Spasićevog njegovog stana, policija je, navodno, pronašla 250.000 dolara u kešu.