TRI SCENARIJAZA NOVU VLAST U BEOGRADU

Više od mesec dana nakon beogradskih izbora Gradska izborna komisija (GIK) objavila je konačne rezultate prema kojima vladajuća koalicija SNS-SPS ima tesnu većinu u skupštini - 56 od ukupno 110 odbornika. SNS 48 Ujedinjeni 26 Moramo 13 SPS 8 NADA 7 DVERI

Zbog te činjenice, ali i razgovora lidera SNS-A i SSP-A Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa veliki su izgledi da se izbori u prestonici uskoro ponovo održe i to najverovatnije u martu ili aprilu sledeće godine.

Procedura proglašenja konačnih rezultata izbora u Beogradu se odužila zbog brojnih prigovora i žalbi opozicionih stranaka na regularnost pa je na šest biračkih mesta ponovljeno glasanje - 16. i 21. aprila.

SNS I SPS IMAJU TESNU VEĆINU

I kada je napokon izborojano svih 925.898 glasova (57,85 odsto) od ukupno 1.660.462 upisanih birača, pokazalo se da su dosadašnja vladajuća koalicija i opozicija gotovo izjednačeni - 56 naspram 54 mandata.

GIK je objavio da je SNS

osvojio 348.346 glasova odnosno 38,02 procenata i ukupno 48 odborničkih mesta. Lista “Ujedinjeni za pobedu Srbije” 195.335 glasova (21,32 odsto) ili 26 mandata, a koalicija “Moramo” 99.079 glasova odnosno 10,81 odsto ili 13 odbornika.

SPS sa 64.050 glasova (6,99 odsto) ima osam mesta u Gradskoj skupštini, jedan manje koalicija NADA za koju je glasalo 57.760 birača ili 6,30 odsto, dok su Zavetnici i Dveri dobili po četiri odbornika.

Ispod cenzusa od tri odsto i nakon ponovljenih izbora na šest biračkih mesta ostala je lista “Ajmo, ljudi” Borisa Tadića koja je sakupila 2,86 odsto glasova i za ulazak u skupštinu nedostajalo joj je nešto više od 1.200 glasova.

Imajući u vidu konačne rezultate beogradskih izbora, postavlja se pitanje kako će izgledati dalji politički život u prestonici? Da li će dosadašnja vladajuća većina SNS-SPS formirati vlast koja će naredne četiri godine rukovoditi glavnim gradom ili će nova gradska vlada biti oročena na svega godinu dana do novih izbora?

1. NOVI IZBORI U APRILU 2023.

Najrealniji epilog izbora u prestonici bio bi da se oni

ponovo održe najkasnije za godinu dana, tačnije u martu ili aprilu. Uostalom, to je nedavno najavio i predsednik SNS-A Aleksandar Vučić nakon sastanka sa predsednikom SSP-A Draganom Đilasom i to u trenutku kada se još nisu znali konačni rezultati izbora.

- Ja sam Draganu Đilasu ponovio da imamo većinu, da ćemo formirati vlast u Beogradu, kao što to ide u normalnim demokratskim zemljama. Posle je prilično jasna procedura kako bi moglo da se dođe do novih izbora. Gradonačelnik podnese ostavku, novi ne može da se izabere bez većine koju imamo u Skupštini grada i to je to. Ne moramo nikoga da pitamo – naglasio je Vučić.

Nove izbore najavio je i Đilas koji je čak istakao da je u razgovoru sa njim Vučić pominjao da bi izbori u celoj prestonici mogli i da se održe u decembru, martu ili aprilu.

Kako je teško očekivati, nakon svih pravnih i proceduralnih zavrzlama u vezi sa objavljivanjem konačnih rezultata, da se brzo formira vlast i još brže rasformira realniji scenario bi bio da se izbori ponove u martu ili aprilu sledeće godine.

2. SNS I SPS NA VLASTI DO 2026.

Dosadašnja vladajuća koalicija SNS i SPS ima dovoljnu većinu da nastavi da vlada u Beogradu. Imajući u vidu dosadašnje odnose dve stranke, ne bi bilo iznenađenje da sa 56 odbornika naprednjaci i socijalisti izguraju još jedan četvorogodišnji mandat u prestonici.

Ne treba isključiti mogućnost da im se u međuvremenu u vlasti priključi i neka od dosadašnjih opozicionih lista pogotovo stranke koje bi procenile da na eventualno ponovljenim izborima u Beogradu ne bi mogle da ostvare bolji rezultat. Na ovo je već indirektno ukazao zamenik gradonačelnika Goran Vesić izjavama da “imaju većinu sa više od 60 odbornika”.

Na razmimoilaženja unutar opozicije ukazao je i potpresednik SSP-A Borko Stefanović nedugo nakon što je GIK objavio konačne rezultate beogradskih izbora.

- GIK je proglasio rezultate u Beogradu. SNS-SPS imaju većinu od 56 odbornika. Red je da svi koji su napadali Đilasa što je razgovarao sa Vučićem o novim izborima pre nego “institucije” završe posao, kažu šta da se radi i zaštiti volja Beograđana koji su glasali protiv ove vlasti - napisao je Stefanović na svom Tviter profilu.

3. PRIVREMENI ORGAN VLASTI

Izbori u Beogradu se mogu ponoviti i na brži način, a to je da novoizabrana Skupština grada u roku od dva meseca ne izabere gradonačelnika. U tom slučaju, formira se Privremeni organ kojeg imenuje predsednik Narodne skupštine u roku od dva meseca. Privremeni organ kada se formira mora u roku od najmanje 45 dana, a najviše 60 dana da pripremi, organizuje i sprovede izbore.

To praktično znači da ceo proces može da traje i šest meseci, ali to ostavlja mogućnost da se izbori u Beogradu eventualno održe u decembru. S druge strane, čitava procedura je duža ukoliko bi se izabrao gradonačelnik pa podneo ostavku jer u tom slučaju skupština ima rok od mesec dana da izabere novog gradonačelnika.