NEĆE VIŠE BITI GLEDANJA KROZ PRSTE DECI NA MALOJ MATURI!
Bliži se kraj školske godine, što za sadašnje osmake znači i donošenje važne odluke u životu, a to je izbor srednje škole i željenog smera.
Imada su mnogi odluku već odavno doneli, ono što sada većinu muči jeste da li će završni testovi ove godine biti lakši ili teži i koliko bodova će im biti potrebno za upis u željenu obrazovnu ustanovu.
Godinama su među najtraženijim školama definitivno gimnazije, u Beogradu posebno one u centru grada, za koje se, jer su na dobrom glasu, traži i najveći broj poena. Iako je pandemija korona virusa u školovanju mnogo toga poremetila, pa je prethodnih godina bilo i smanjenih kriterijuma, odnosno lakših testova, predviđanja prosvetara su da toga ove godine neće biti i da bi težina testova mogla da bude vraćena na “režim pre korone”.
- Kada je u pitanju težina završnih testova, mislim da ne treba ići linijom manjeg otpora i ne treba spuštati kriterijum. Sumnjam da će sada doći do toga, tako da verujem da će se ove godine primeniti isti princip koji je važio pre pandemije - kaže za “Blic” Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.
Sličnog mišljenja je i direktorka Četrnaeste beogradske gimnazije, koja smatra da su đaci imali dovoljno vremena da se vrate iz režima pandemije, te da nema potrebe smanjivati kriterijum.
BEZ SPUŠTANJA LESTVICE
- Mislim da su đaci dovoljno išli u školu da mogu da odgovore na sve zahteve testa. Kolege su dale svoj maksimum i deca su imala sasvim dovoljno vremena, tako da mislim da nema potrebe za olakšanim testovima ove godine. Ipak, nisam ja ta koja odlučuje o tome, tako da ćemo videti kako će rešiti nadležni - kaže za “Blic” Marija Miletić.
Iako je rano za procene u kojim školama će biti najviše đačkih prijava, predviđanja su da će i ove godine zainteresovanost učenika za gimnazije biti rekordna, a tome u prilog ide i jedan potencijalno novi razlog državna matura.
- Istina je da su ranijih godina gimnazije najtraženije među školama, a posebno veće interesovanje je bilo lane, tako očekujem da se nešto bitno neće promeniti ni ove godine, pogotovo imajući u vidu da se već dugo najavljuje ta državna matura, koja se polaže u gimnaziji i koja otvara mogućnost upisa na fakultet - kaže za “Blic” Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.
Maksimalni broj bodova koji učenici mogu poneti je kao i do sada 100, i to 60 na osnovu uspeha u osnovnim školama i 40 sa završnog ispita. Iako je okvirni broj bodova neophodan za upis u određenu srednju školu uglavnom godinama isti, uz manje oscilacije u oba pravca, prošle godine je došlo do pravog “zemljotresa” i značajnih razlika, pa je za pojedine škole bilo neophodno i po tri-četiri poena više nego ranije.
Razlog je bio što su đaci osvojili mnogo više poena na
Kada je u pitanju težina završnih testova, mislim da ne treba ići linijom manjeg otpora i ne treba spuštati kriterijume - kaže Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija
prijemnom ispitu nego njihovi vršnjaci ranijih godina. Međutim, ne zbog toga što su imali više znanja, već zbog toga što su nadležni usled pandemije korona virusa odlučili da im daju značajno lakše testove, sa mnogo više pitanja na zaokruživanje.
Prema prošlogodišnjim rezultatima, na primer, za prirodni smer u Trećoj beogradskoj gimnaziji bilo je potrebno da učenik sakupi 97,08 poena, a u Četrnaestoj 94,33. To znači da potencijalni kandidat mora da ima skoro maksimalan broj bodova. Dakle, da je vukovac i da je skoro bez greške odradio prijemni! Slična situacija bila je i u Prvoj, Četvrtoj, Petoj beogradskoj gimnaziji, a tek nešto bolje u Zemunskoj gde je bilo potrebno prikupiti 87,60 bodova za prirodnomatematički smer, odnosno 87,40 za društveno-jezički.
- Za upis u Sportsku gimnaziju bilo je potrebno minimum 89,2 poena, međutim ukoliko tražnja bude velika, granica potrebnih bodova će nesumnjivo biti pomerena - objasnila je za “Blic” direktorka škole Ivanka Kovačević.
NAJTRAŽENIJI SMEROVI
Godinama unazad vlada veliko interesovanje za upis na medicinske smerove, posebno od pojave korone.
Takva potražnja dovela je do toga da je ova struka skoro rezervisana samo za odlične učenike.
- Svi smerovi se traže, samo tražnja za smer fizioterapeuta veća je 30 odsto nego ranije. S obzirom na to da je za upis u Medicinsku školu potrebno preko 90 bodova, za neke smerove 87,7, mogu da kažem da ovu školu upisuju samo vukovci i odlični učenici - rekla nam je Nada
Trifković, nekadašnji direktor Medicinske škole.
Ona je objasnila da je tražnja za Medicinskom školom naročito porasla tokom pandemije jer su deca uvidela da će im ovo zanimanje doneti sigurno zaposlenje kod nas ili bilo gde u svetu.
Upravo na tu temu na nedavnim sajmovima obrazovanja neki učenici su se javno izjašnjavali da su izbor škole pravili na osnovu mogućnosti kasnijeg zaposlenja, a ne na osnovu sopstvenih želja.
Za upis učenika u prvi razred srednje škole u Srbiji za školsku 2022/23. godinu planirana su ukupno 74.982 mesta, od čega je 56.750 u srednjem stručnom obrazovanju, dok su 18.232 mesta obezbeđena za učenike koji žele da upišu gimnaziju.
Kako se navodi u Konkursu za upis učenika u prvi razred srednje škole u školskoj 2022/23. godini, koji je objavljen na veb-stranici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, za četvorogodišnje profile predviđeno je 59.368 mesta, što je 79,2 odsto od ukupnog broja. Za trogodišnje obrazovne profile planirana su 15.374 mesta, što je 20,5 odsto, a za profile u dvogodišnjem trajanju ima 240 mesta, što je 0,3 odsto. Za učenike koji žele da obrazovanje nastave po dualnom modelu planirana su 3.273 mesta.
Od ukupnog broja planiranih mesta u gimnazijama, 2.792 mesta predviđena su za one učenike koji žele da upišu specijalizovana gimnazijska odeljenja.
Za upis u Sportsku gimnaziju bilo je potrebno minimum 89,2 poena. Ukoliko tražnja bude velika, bodovna granica će biti pomerena objasnila je direktorka škole Ivanka Kovačević