Rast, energija i aktivnost zavise od nutrijenata

KAKL kbalptatak mlgbafkfe krtofgbkata rtfčb ka KAŠ lodakfzam 1utuijenti koje unosimo iskuanom imaju specifično metaboličko geloyanje na naģ oujani]am i u ]ayisnosti og količine koja nam je potuebna gelimo ik na mikuonutuijente i makuonutuijente

Kako objašnjava dr sci. med. prim. Mirjana Živanovići najveći deo prehrane pojedinca čine makronutrijenti eugljeni hidratii masti belančevine…f koji nam obezbeđuju energiju i esencijalne elemente potrebne za rast i održavanje normalnih funkcija i aktivnosti. Međutimi ništa manje važne uloge ne obavljaju ni mikronutrijenti jvij tamini i mineralii podseća ona.

Magnezijum

Magnezijum je sfff element emineralf po raspostranjenosti na zemljii a fff po rasprostranjej nosti u morskoj vodi. Magnej zijum je deo hlorofilai zelenog pigmenta pomoću koga biljke uzimaju neophodnu energiju od punca za svoje procese bez kojih ne bi bilo života na zemlji.

Magnezijum pozitivno utij če na inzulin tako da olakšaj va transport šećera u ćelije i normalizuje nivo šečera u krvi što smanjuje rizik od razvoja dijabetesa tip O. fma laksativni efekat jer utiče na zadržavanje tečnosti u crevima. Magnezijum je veoma bitan za normalan rad mišića i nerava.

Često se komentariše poj zitivan uticaj magnezijuma na snižavanje rizika od kardiovaj skularnih bolesti jer Mg funkcij oniše kao antagonist kalcijuma na tonus glatke muskulature i izaziva vazodilataciju. Magnej zijum se savetuje i osobama sa povišenim krvnim pritiskomi poj sebno onima koji imaju pojačanu fizičku aktivnost.

Magnezijum ima veoma važj no mesto u funkcionisanju orgaj nizma žena: prvo neophodan je u trudnoći jer utiče na izgradnju snažnih kostiju i zubai ali i na stvaranje nerava i mišića kod bebe. lsim togai uzimanje maj gnezijuma i vitamina B pomaže ženama u premenstrualnom periodu kod čestih promena rasj položenjai a i kod ispoljene ankj sioznosti i znakova depresije.

Što se tiče izvora magnezij juma u hrani to su: sve vrste zelene salatei spanaći blitva; od mahunarki pasulji grašak; od žitarica pšenicai mekinjei kij noa; od riba losos i skušai zatim urmei orasii bademi kikiriki; u vodi je u mineralnim vodama.

Vitamin B1

pinonimi za vitamin BN su tiamin i aneurin. Bitna uloga tiaminai kao i drugih vitamina B kompleksai je u metabolizj mu ugljenih hidratai a rizične grupe za niži nivo vitamina BN u organizmu su konzumenti alkohola ejer etanol smanjuje crevnu apsorpcijui skladištenje u jetri i dalji metabolizam vtamina BNFI ljudi u starijem dobu ejer je povećan broj medikamentne terapije koju koriste zbog postoj janja hroničnih bolesti pa je i apj sorpcija vitamina BN smanjenafi osobe obolele od šećerne bolesti eustanovljen je niži nivo vitamina BN kod dijabetičara u odnosu na zdrave osobef i kod obolelih od Afapja. iekovi koji negativj no utiču na nivo vitamina BN u organizmu su: neki diuretici efuj rosemidfi lekovi koji se koriste u hemoterapiji erjfluorouracilf.

pimptomi nedostatka vitamij na BN su: umor na prvom mej stui konfuzijai gubitak apetitai nesanicai anemijai poremećaj u pražnjenju creva; u nekim bolej stima pareza pogledai poremej ćaj hoda uz konfuzijui smanjena moć opažanja i apatija.

dlavni izvor vitamina BN u hrani su: žitaricei semenkei maj hunasto povrćei kvasac. mošto je vitamin BN osetljiv na visoke temperature i uništava se kuvaj njem to je često razlog nedostatj ka u organizmu.

Vitamin B6

Često je označen svojim hej mijskim nazivima: piridoksali piridoksamin. sitamin BS učej stvuje u stvaranju nekih tranj smitera u nervnom sistemu i značajan je za normalan razvoj i funkciju ćelija nervnog sistemai kao i za sintezu hormona koji reguliše raspoloženje ljudi eseroj tonini noradrenalinf i biojritam emelatoninf.

lsobe koje imaju manjak vij tamina BS ene unose ga dovoljno ishranomf imaju povećan rizik za razvoj srčanih oboljenja. lva tvrdnja je povezana sa činjenij com da je povišen nivo aminokij seline homocisteina registrovan kod srčanih oboljenjai a vitamin BS ezajedno sa vitaminom BNO i folnom kiselinomf kontroliše nivo homocisteuina u krvi. Znaj čaj vitamina BS je poznat i kod usvajanja vitamina BNOI kao i za produkciju crvene krvne loze.

fzvor vitamina BS u hrani su: živinsko mesoi tunjevinai integralni poroizvodii mleko i siri spanaći šargarepa. kedoj statak vitamina BS se javlja kod dece i starijih ljudii mada je tada verovatno prisutno postojanje nedostatka svih B vitamina.

sitamin BS je rastvorljiv u vodi i višak se izlučuje urinom.

Vitamin K2

mripada grupi K vitaminai KNI KO i KP. KO se često naziva i mej nakinon. To je bakterijski i tkivni proizvodi nastao iz vitamina KNI otkriven je Nvov.godine od straj ne stomatologai kao esencijalni faktor za koagulaciju krvii ali i za zaštitu od karijesa.

sitamin KO poboljšava zdravj lje kostiju i može imati uticaja na osteoporozu koja je čest proj blem kod žena u starijem dobu. lvaj vitamin ima glavnu ulogu u metabolizmu kalcijuma – bitnog sastojka kosti i zubai a koga akj tivira preko dia proteina i ostej okalcina koji pomažu u izgradnji kostiju. sitamin KO sinergijski sa vitaminom A i a igra važnu ulogu u ovim procesima.

ltkriveno je da vitamin KO utiče na arterije i srce tako da sprečava kalcifikaciju i zakrečej nje arterijai a sledstveno tomei i druge kardiovaskularne problej me koje izaziva takav patološki supstrati vitamin KO sprečava pojavu kamena u bubregui utij če na arhitektoniku kože tako što usporava njeno starenjei a doprinosi i boljoj funkcionalnosti nervnog sistema.

fzvor vitamina KO su životinjj ske i fermentisane namirnice: mlečni proizvodi životinja koje su koristile travu u ishranii žuj mance jajetai džigericai mesoi kefiri jogurti kiseli kupusi sir. r modernoj ishranii kakva je danas zastupljenai vitamin KO se veoma malo unosi.

Folat

colat ili folna kiselina ili vij tamin BV je jedan od vitamina B kompleksa. colna kiselina je sintetički oblik vitamina koji se dodaje većini suplemenatai ali se ona mora preraditi u orgaj nizmu i pretvoriti u iskoristljive proizvode. ke mogu sve osobe da prerade folnu kiselinu zbog genetski izazvanog nedostatka jedne vrste reduktaze j enzima koji učestvuje u metabolizmu folne kiselinei ali se nedostatak folata može javiti i zbog loših navika epušenjei konzumacija alkoholafi postojanja bubrežnih oboljenja i gastrointestinalnih oboljenja ecelijakijaf zbog porej mećaja resorpcije.

colati su esencijalni faktori neophodni za brojne metaboj ličke reakcije: sintezu aminoj kiselinai nukleinskih kiselinai hormonai neurotransmitera. Bitna je njihova uloga u deobi ćelija i stvaranju eritrocita.

aeficit folata je najvidljiviji i najviše proučavan kod trudnij ca jer se povezuje sa negativj nim ishodom trudnoćei malom porođajnom masomi rizikom od spontanog gubitka plodai kongenitalnih anomalija i poj sebno defektom neuralne cevi. kedostatak folata se povezuje sa megaloblastnom anemijom i povećanom koncentarcijom hoj mocisteina u krvi koji povećava rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti jer uzrokuje hiperkoaguj labilnost krvi.

colat se može naći u hrani kao što je spanaći zelena salatai brokolii pasulji grašaki džigericai pomorandžei limuni jagodei kivii žumance. Termičkom obradom uništava se veći deo vitamina i to se više odnosi na namirnice životinjskog porekla.

$.2 67( 80251, %(= (1(5*,-( , $3(7,7$ 21'$ 9$0 1('267$-( 9,7$0,1 %