Prostor za spoljnopolitički manevar sve uži Srbija između čekića i nakovnja
Red diplomatskih upozorenja Zapada, pa red “pretnji” u rukavicama i tobože zabrinutost Istoka, a sve se odnosi na (ne)uvođenje sankcija Rusiji. Ovako izgleda pozicija Srbije od 24. februara nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Srbija je, praktično, između čekića i nakovnja, a prostora za manevar je sve manje i pitanje je dokle može držati pravac neutralnosti.
DVE PORUKE
To je sve jasnije i nakon nedavne izjave ambasadora Rusije u Srbiji Aleksandra Bocan-harčenka, koji je rekao da se Moskva nada da Srbija neće promeniti stav o uvođenju sankcija Rusiji, i da takvo opredeljenje ne bi smatrala prijateljskim korakom.
- Ta nada (da Srbija neće promeniti stav o sankcijama) je dosta čvrsta, na osnovu izjava na najvišem nivou, ali i analize uzroka i niza razloga zbog kojih se Srbija ne pridružuje sankcijama. Reč je o razlozima koji su veoma važni za razvoj Srbije, a i većina stanovništva ne misli da treba podržati sankcije protiv Rusije - rekao je Bocan-harčenko za Radio-televiziju Vojvodine.
Pre njega se, “sasvim slučajno”, povodom Srbije oglasio i patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril koji se dotakao bliskih odnosa Beograda i Moskve. Rekao je, uoči proslave Dana pobede 9. maja, da je Prvi svetski rat izazvao Zapad i da su u njemu Srbi, kako je ocenio, “postali glavna meta zapadnih sila”.
- I poznata provokacija u Sarajevu: sve je imalo za cilj da Srbija, pravoslavna zemlja, po duhu bliska Rusiji, ali okružena zapadnim zemljama, prestane da postoji - ocenio je Kiril u besedi u glavnom hramu Oružanih snaga Ruske federacije u parku Patriot kod Moskve.
Dve ove poruke nisu stigle tek onako, jasno je da su odgovor na defile zapadnih zvaničnika koji su proteklih nedelja boravili u Srbiji a koji su poslali jednoobraznu poruku: ako misli u EU, Srbija bi trebalo da se priključi sankcijama Rusiji.
POD OŠTRICOM MAČA
Poslednji u nizu bio je nemački izaslanik za Balkan Manuel Saracin, koji nije propustio da kaže i da će jedna naznaka kojim putem će ići Srbija zasigurno biti formiranje i sastav vlade.
Pre njega je visoka zvaničnica Stejt departmenta Karen Donfrid posavetovala da Srbija mora da razmišlja o tome ko je podržava, a ko ne bi voleo da uspe, te da su sankcije Rusiji na stolu.
Pitanje je koliko je prostor ostao Srbiji za manevar, i da li će prostor između čekića i nakovnja biti sve uži.
Bivši diplomata Vladislav Jovanović kaže za Blic da je Srbija pod oštricom mača, ali i da bi trebalo što duže istrajati u stavu koji sada zastupa.
- Rešenje je da se ne svrstavamo ni jednu stranu, jer smo vojno neutralni i politički nezavisni. Nismo mi ti koji treba da se odluče, nikome ne činimo zlo, ne pretimo a zato ni ne očekujemo da se preti nama. Verujem da ćemo uspeti da istrajemo u dosadašnjem pravcu, da se držimo sebe i svojih interesa. Treba da insistiramo na onome što smo već 200 godina, neutralni - smatra Jovanović.
BURIDANOV MAGARAC
Ipak, potpuno drugačijeg stava je profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i bivši diplomata Ivo Visković. On smatra i da stav Srbije, kao male zemlje, ne znači mnogo suštinski već simbolički.
- Kažu da je Buridanov magarac umro između dva plasta sena, dvoumeći se koji da zagrize pa je na kraju umro od gladi. Mi se već duže nalazimo u toj poziciji, ali bilo bi nekorektno da kažem da je to isključivo posledica ličnih opredeljenja predsednika Vučića ili nekih drugih ljudi oko njega. Postoje i objektivni činioci koji nas čine nesposobnima da lako, jednostavno i bez velike cene donosimo bilo koju odluku - rekao je Visković, a preneo N1.
Istoričar i stručnjak Instituta filozofije i društvene teorije, Milivoje Bešlin, smatra da zapravo Srbija nije neutralna, već da se boji da svoje krajnje nepopularno opredeljenje i saopšti, te da je možda vreme da Evropa prestane da je spasava od nje same.
- Ako želi taj izbor da ima većinska Srbija, meni bi užasno bilo žao zbog toga i posledice toga bi bile tragične. Mislim da bi konsekvenca ovakvog jednog izbora u istorijskom smislu bila poražavajuća - kaže Bešlin.
PRE BOCAN-HARČENKA SE, “SASVIM SLUČAJNO”, POVODOM SRBIJE OGLASIO I PATRIJARH MOSKOVSKI I CELE RUSIJE KIRIL KOJI SE DOTAKAO BLISKIH ODNOSA BEOGRADA I MOSKVE