MIROSLAV OLENJIN TRKA ZA PREMIJERSKU KAFU

AUSTRALIJANCI će U SUBOTU GLASATI ZA FEDERALNI PARLAMENT I TIME ODLUČITI O SUDBINAMA AKTUELNOG PREMIJERA MORISONA I LIDERA OPOZICIJE ALBANEZIJA...

...Dvadeset prvi se opasno približio! Svi australijski mediji okupirani su predizbornom kampanjom i pitanjem da li je došao kraj devetogodišnjoj vladavini koalicije Liberala i Nacionalista. U sredu uveče su premijer Skot Morison i njegov izazivač, laburista Entoni Albanezi, imali svoj treći, finalni TV duel. Onaj prethodni je po opštoj oceni ispao prilično konfuzan i nedorečen, sa Morisonom, Albanezijem i voditeljkom koji su pričali i nadvikivali se u isto vreme. Premalo artikulisanih poruka je na taj način uspelo da stigne do gledalaca. Kod ovog trećeg duela TV stanica Kanal 7 pribegla je drugačijoj taktici, naime, voditelj Mark Rajli stajao je između dvojice kandidata i pazio da ne bude upadanja u reč i prekoračenja vremena za odgovor. A tema je bila - ekonomija.

U prvi mah bi se reklo da ta tema više pogoduje opoziciji, s obzirom na nedavna velika poskupljenja hrane i benzina. Centralna banka je ovaj inflatorni udar ispratila podizanjem kamatne stope sa 0,1 na 0,35 odsto. Tako prosečan Australijanac više ne uspeva da napuni frižider a ni da se vozi kolima koliko je navikao. A mnogi koji su kupili kuće na usijanom tržištu nekretnina sad strahuju da ih neće moći otplaćivati. Albanezi kao jednu od socijalnih mera predlaže podizanja minimalne satnice za nekih pet posto. U realnim brojkama to bi značilo da sadašnjih 20,33 dolara treba da poraste za oko dolar, odnosno za osam dolara za pun dan rada, što Albanezi skromno naziva “dve šoljice kafe”. Zar bi te dve kafe mogle da ugroze nacionalnu ekonomiju, pita se on? Morison nije ubeđen da to ne bi vodilo gubitku radnih mesta. Postalo je inače uobičajeno među australijskim političarima da neki dodatni trošak kojeg treba progurati izražavaju u broju kafa.

Morison ne beži od priče o ekonomiji, naprotiv, on je raniji vladin “treasurer” (načelnik trezora, veoma važan član kabineta koji jednom godišnje razrezuje budžet države) i zato se u pitanjima ekonomije oseća nadmoćan. Uspehe svoje vlade voli da potkrepi podacima i da Australiju u pozitivnom smislu poredi sa ostalim razvijenim zemljama. Albanezi se sa svoje strane pošteno izbrukao još prvog dana zvanične kampanje kad pred novinarima nije znao da navede trenutan procenat nezaposlenosti i kamatnu stopu. A to su dve stvari koje moraju da se znaju “u po noći”. Morison i njegovi Liberali su ovaj gaf obilno eksploatisali, prikazujući Albanezija kao osobu bez kvalifikacija da vodi privredu kroz oporavak nakon pandemije. Štaviše, izbacili su slogan “Neće biti lako pod Albanezijem” (koji se na engleskom simpatično rimuje, “It won’t be easy under Albanese”).

Priznaću da sam tokom godina življenja u Australiji razvio poštovanje prema ovdašnjem političkom sistemu. Građani ne izglasavaju premijera direktno nego putem podrške njegovoj stranci, što garantuje laku smenjivost i premijera i svakog od ministara. Drugo, u predsedničkim sistemima, kakav je na snazi recimo u Srbiji, predsednički kandidati se retko susreću i međusobno debatuju. Taj manjak komunikacije ide dotle da predsednički izbori ponekad prođu bez ijednog direktnog sučeljavanja glavnih kandidata. U Australiji i sličnim zemljama sa tzv. Vestminsterskim uređenjem, premijer i lider manjine, tj. opozicije, u parlamentu sede licem u lice i tamo, gde je tome i mesto, kažu jedan drugom šta imaju. Na taj način bitna državna pitanja ne ostaju neraspravljena, a javnost zna šta da očekuje od svojih političara.

Odmah nakon završetka TV duela, Kanal 7 je sproveo glasanje “po pabovima”, u nekoliko tzv. marginalnih izbornih jedinica. U tim jedinicama Liberali i Laburisti su tradicionalno izjednačeni i na poslednjim izborima je kandidat jedne ili druge stranke osvojio svoje poslaničko mesto sa svega par procenata prednosti. To su upravo izborne jedinice koje odlučuju o ishodu izbora, pa se shodno tome oko njih funkcioneri stranaka najviše i trude. Elem, Albanezi je pobedio u svim pabovima osim u jednom, baš ovde u Pertu, gde je bilo nerešeno. Ozbiljna istraživanja javnog mnjenja takođe naginju ka vođi opozicije. Albo, kako ga popularno zovu, sitniji je čovek od Morisona, manje nabusit, govori sa izraženijim australijskim akcentom i ne stidi se svog siromašnog detinjstva. Dan odluke je u subotu. Jednog od ove dvojice čeka trogodišnji mandat premijera Australije. Onog poraženog - verovatni silazak sa političke scene.

Prosečan Australijanac više ne uspeva da napuni frižider, niti da se vozi kolima koliko je navikao