MILOŠ SAN ZIMSKE NOĆI

STRUČNA KVALIFIKACIJA DUGOGODIŠNJEG DIREKTORA NAJVREDNIJEG SRPSKOG JAVNOG PREDUZEĆA BILA JE KRAĆA OD JMB-A. NJEGOVA BIOGRAFIJA MOGLA JE KOMOTNO DA STANE NA KUTIJU ŠIBICE. KAO I SVE DRUGO, I TO IMA SVOJU CENU: 530 MILIONA EVRA - ZA POČETAK...

...Toliko je od 12. decembra 2021. do 20. aprila 2022. potrošeno za vanredni uvoz struje zbog “katastrofalno lošeg upravljanja EPS-OM bivšeg menadžmenta” – izjavila je ministarka energetike Zorana Mihajlović. Time je - prema njenim rečima bačena jedna nova hidroelektrana.

Da je rukovođenje Milorada Grčića imalo razmere prirodne katastrofe govori podatak da su štete nastale po EPS nakon poplava 2014. bile procenjene na gotovo isti iznos vanrednog uvoza električne energije: pola milijardi evra.

Čiji je on džoker slutim, ali znam da nikada nije mogao biti izbor Zorane Mihajlović, koju je - u pismu državnom vrhu - Mića optužio za loše stanje u energetskom sistemu kao i da po nalogu zapadnih ambasada uništava celokupni elektroenergetski potencijal. “Zapadne ambasade“često zaigraju pred očima više članova

GO SNS. Obožavaci lika i dela ove ministarke iz redova naprednjaka glasno su oćutali ovonedeljni nastup američkog ambasadora i ministarke u Skupštini Srbije. Valjda zato što su “ciljevi Amerike u Srbiji isti oni koje ima Vlada Srbije: energetska bezbednost, stabilnost i nezavisnost”

– kako je rekao Kristofer Hil.

Eksperiment s Grčićem bio je sve drugo samo ne energetska bezbednost, koja će poreske obveznike koštati ne manje od milijardu evra. Vlada je ove godine morala da odobri uvoz četiri miliona tona uglja koliko je procenjeno da EPS-U nedostaje iako Srbija leži na lignitu – različitog kvaliteta. Nije samo to saldo stranačkog ceha. Ispuštena je prilika da se izveze električna energija po rekordno visokim cenama na tržištu. Uprkos nesvakidašnjih propusta Vlada Srbije bila je strpljivija sa Grčićem nego s njegovim prethodnikom čiji bi CV Mića s teškom mukom umeo i da pročita. Decembarske havarije bile su razlog da Grčića u januaru Vlada razreši dužnosti, dok je svojevremeno Aleksandar Obradović razrešen zbog kupovine dva „audija“koji su bili “kap koja je prelila čašu”, obrazložio je smenu tadašnji premijer Aleksandar Vučić. Da li su dva „audija“skuplja od

530 miliona evra?

Neodrživa je međutim ocena da je Grčić “organe državne uprave i sam državni vrh doveo u zabludu”. Dovesti Zoranu Mihajlović u zabludu je prilično teško. Uz to i premijerki Ani Brnabić je dobro poznato da EPS od 2016. nije ispunio postavljene investicione planove. Nijedne godine nije premašio 75 odsto planiranih investicija. Poznato je takođe da prosečna toplotna moć uglja iz godine u godinu opada. Pre četiri godine bila je za oko osam odsto manja nego od 2006. do 2009.

U poslednjih deset godina Eps-ova ulaganja u proširenje i otvaranje novih kopova i sistem za upravljanje kvalitetom uglja bila su upola manja nego što su sami planirali. Pad količina iskopanog uglja bio je uočljiv. Koliko će pored potrošača uz nove cene i zaposleni u EPS poneti, taj njihov deo tereta ili će se nastaviti po starom? Zaboravlja se da EPS 2014. nije smanjio zarade za deset odsto i zamrzao ih, kako je nalagao zakon već ih je svake godine povećavao. Rashodi za zarade u EPS-U veći su u odnosu na uporedive elektroprivrede za ne manje od 15 procenata. Da li je dovoljno reći da se “smanjuju gubici po osnovu nenaplaćene električne energije” a oni iznose više desetina miliona evra na godišnjem nivou? Da li su distributivni gubici EPS-A i dalje među najvećim u Evropi? Koliko se krade električna energija - što će za mnoge po novoj ceni biti još veći izazov? Da li će se nastaviti s praksom otpisivanja kamata i dela dugova neurednim potrošačima: od malih do velikih? Zbog čega su uporedive elektroprivrede u Evropi višestruko profitabilnije od naše? Uz sve to elektroprivreda ne zadovoljava ne samo evropske već i domaće ekološke propise. Nije to nepoznato, kao i sve prethodno – ne samo, ministarki Mihajlović.

Nove cene tzv. velikih potrošača ne smeju se seći kao na panju, jer bi to ozbiljno ugrozilo interese nemalog broja stranih investitora

Procene su da bi povećanjem cena električne energiju od 15 odsto poslovni prihodi EPS-A bili veći za ne manje od 100 miliona evra godišnje. Kolika će biti nova, naravno viša, cena u nadležnosti je Agencije za energetiku. Uveren sam da u prvom ovogodišnjem paketu za male potrošače povećanje neće biti dvocifreno već oko devet odsto. Ali, uz prvi paket brzo stiže i drugi: od pet do šest odsto. Nove cene tzv. velikih potrošača ne smeju se seći kao na panju, jer će u tom slučaju nemali broj stranih investitora smanjili možda i obustavili proizvodnju. Učešće električne energije u proizvodnji aluminijuma, bakra, čelika... nikada nije bilo simbolično.

Srbija mora da se pripremi ne samo za zimu već i za leto kao i za moguće restrikcije. Jer, nije samo slavina gasa u tuđem dvorištu.