STRAH OD RUSKE ODMAZDE I MUKA OD PRETNJI KOJE STIŽU IZ EVROPSKE UNIJE

Timoti Les, profesor sa Kembridža, za “Blic” o situaciji u kojoj se nalazi Srbija “Osnovan je strah građana od moguće odmazde Rusije, ali i netrpeljivost ka moćnim zemljama Zapada od kojih potiče pritisak na Srbiju da se pridruži sankcijama Rusiji”, kaže

VEĆINA GRAĐANA BI OSTALA NEUTRALNA U SUKOBU NJIHOVA DVA STRATEŠKA PARTNERA, SMATRA LES

Srbija razapeta između Zapada i Istoka, novih ideja o Evropskoj uniji Emanuela Makrona i izjava Vladimira Putina koji je poredio Kosovo sa Donbasom

Zato i nije iznenađenje što u srpskoj javnosti sada prevladava negativan stav prema EU: prvi put u istoriji nedvosmislena većina građana Srbije je protiv ulaska naše zemlje u Evropsku uniju, pokazalo je istraživanje agencije Ipsos s kraja aprila.

Prema istraživanju, protiv evropskih integracija je čak 44 odsto građana, dok je 35 odsto za, a ostalih 21 odsto ne zna, ili ne želi da se izjasni. Po pravilu, do pada podrške za ulazak u EU jeste i ranije dolazilo u kriznim situacijama - kada su rasli pritisci u vezi sa Kosovom ili kada je proglašena pandemija korona virusa. Ipak, nikada se nije dogodio sunovrat podrške kao poslednjih nedelja.

- Akcije EU već izazivaju nezadovoljstvo naroda prema EU. Većina građana Srbije bi radije ostala neutralna u sukobu koji uključuje njihova dva glavna strateška partnera. Nervozni su zbog moguće odmazde Rusije, bilo u vidu prekida snabdevanja gasom ili promenom njene pozicije prema Kosovu, s obzirom na novi interes Rusije za prekrajanje granica. Oni, takođe, ne cene moćne članice EU, poput Nemačke, koje koriste pitanje međunarodnog članstva Kosova kako bi izvršile pritisak na Srbiju da sankcioniše Rusiju - upozorava Les.

PONUDA KOJA SE NE ODBIJA

Poruke iz EU su jasne i eksplicitne, i odavno nema dileme oko toga šta se očekuje od Srbije: svrstavanje uz Zapad i kao dokaz za to - uvođenje sankcija Rusiji. Poslednje upozorenje stiglo je od Đuzepa Borelja, šefa evropske diplomatije, koji nije okolišao.

- Oni koji to nisu još uradili, a Srbija je jedna od njih, trebalo bi, što je pre moguće, da ubrzaju svoje usklađivanje i primene sankcije. Mi razumemo poteškoće i vrednujemo činjenicu da su svi oni glasali protiv Rusije u Generalnoj skupštini UN, ali mi očekujemo od kandidata i naših partnera da se u poptpunosti usklade sa našom spoljnom politikom poručio je Borelj.

To je ono što nedeljama slušamo od evropskih zvaničnika, samo što je svaka sledeća izjava sve sličnija otvorenim ucenama. Istovremeno, svaki građanin Srbije jasno vidi da od srpskih sankcija štetu neće imati Rusija, nego novčanik srpskog građanina pokornog.

Zauzvrat, Srbiji se direktno nudi “nastavak evropskog puta”, u situaciji kada taj put de fakto ne postoji, jer ga brojne članice EU otvoreno blokiraju. Manje direktno, Srbiji se daje ponuda koju je nemoguće odbiti - da ne svisne od gladi, jer bi se u slučaju daljeg odbijanja sankcija suočila sa povlačenjem stranih investicija i kompanija, što bi imalo nesagledive posledice po našu ekonomiju.

Kao što je “Blic” pisao početkom marta, srpske vlasti su prve pretnje u tom smislu već dobile dva dana pred glasanje u UN o rezoluciji kojom se osuđuje napad na Ukrajinu.

OZLOJEĐENOST će DOSTIĆI KRIZNU TAČKU

Tako je pred srpsku vladu i građane stavljen izbor između dve stvari, od kojih se ne zna koja je gora. Šta god odlučili, praktično, raspisaćemo sankcije sami svojim novčanicima. Ili ćemo se ko zna kako grejati na zimu, po ko zna kojim cenama, ili ćemo se suočiti sa ekonomskim krahom.

Otuda i ne čudi rasteća skepsa prema konceptu EU integracija, posebno ovakvom kakav je danas: nepostojeći, nepartnerski, praktično uslovljavački, da ne upotrebimo neku težu reč.

Profesor Timoti Les pretpostavlja da će ta ozlojeđenost dostići kriznu tačku ako predsednik Srbije Aleksandar Vučić odluči da je pritisak prevelik da bi mogao da se izdrži, i popusti

zahtevima EU.

- Ipak, ishod ove drame nije siguran. Druge države, uključujući Francusku i bliske susede Srbije, veruju da EU ne može da priušti da otuđi Srbiju, posebno u kontekstu rata u Ukrajini, i te države biće oprezne kako ne bi isprovocirale bilo kakve radikalne korake na severu Kosova. To postavlja ograničenje za jastrebove članice EU - kaže Les.

NI EU NIJE JEDINSTVENA O SANKCIJAMA

U međuvremenu, ista ta EU, čije sve zemlje u praksi još nisu prekinule svaku saradnju sa Rusijom u pojedinim oblastima, unutar svojih granica nije usaglasila stav prema svim sankcijama. Neke članice još sarađuju sa Moskvom, naročito kada je reč o energentima. Tako su početkom maja četiri zemlje (Bugarska, Mađarska, Slovačka i Češka) tražile izuzeće od embarga na rusku naftu, tako da taj šesti paket sankcija EU još nije uveden.

Dok ta igranka traje, evropski put Zapadnog Balkana, i Srbije kao najveće zemlje, praktično godinama tapka u mestu, jer su uslovi za ulazak sve teži, sve ih je više, u hodu se menja način pristupanja, smišljaju se novi modeli... Poslednji u nizu stigao je od francuskog predsednika Emanuela Makrona o novom tipu “političke

evropske zajednice”, koja bi omogućila zemljama van EU da se pridruže “osnovnim evropskim vrednostima”.

“SRBIJA DA SAMA NAPRAVI SVOJ IZBOR”

Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kaže za “Blic” da EU insistira na najpogrešnijem principu “ili - ili”.

- Za ova tri meseca, koliko traje ruska agresija na Ukrajinu, EU je donela pet paketa sankcija (u pripremi je šesti), a Srbija se do sada nije pridružila nijednom. Najpogrešniji od svih principa je onaj “ili ili”, a baš se na njemu najviše insistira, umesto da se dopusti Srbiji da napravi svoj izbor kaže Grubješić.

Ona podseća da ni unutar EU ne postoji saglasnost oko svih sankcija.

- Ni sve članice EU ne mogu da se u kratkom roku odreknu ruske nafte i gasa, a dobiće ogromna sredstva za energetsku tranziciju do 2027, oko 195 milijardi evra. Nisam još uvek čula da se neki paket priprema za Zapadni Balkan ili da se Srbiji nudi pomoć, iako se od nje očekuje da podnese žrtve u ovom energetskom razvodu Evrope i Rusije - kaže Grubješić.