ŠTA MOGU SAVO I PONOŠ I KOME BI OTKINULI BIRAČE

SVE ČEŠĆE SE PRIČA O NOVOJ OPOZICIONOJ SNAZI NA SRPSKOJ POLITIČKOJ SCENI Pred gotovo svake izbore pojavi se poneki opozicioni “mesija” kojem javnost brzopotezno dodeli status spasitelja srpske opozicije i mrsitelja planova vlasti.

Sigurno bi došli do birača Ujedinjene Srbije i Narodne stranke, i onih koji su centar i malo levo od centra, smatra Bojan Klačar

Izbori za šefa države doneli su Zdravku Ponošu dobar politički kapital, osvojio je 800.000 glasova, a zatim napustio Narodnu stranku

NI PRED OVE, aprilske nije bilo ništa drugačije, pa su se u tom kontekstu spominjali organizator ekoloških protesta protiv “Rio Tinta” Savo Manojlović, ali i drugoplasirani na predsedničkim izborima Zdravko Ponoš.

Međutim, njih dvojica su i nakon njih ostali “u igri”, pa se sada govori o novim snagama i novim političkim licima, koja bi mogla da zakorače u političku arenu. Jedni ih vide kao “spasitelje” opozicije, drugi kao konkurenciju aktuelnoj, treći kao manje važne faktore koji ne mogu da donesu neku krupniju promenu...

Da li bi to zaista moglo da se odrazi pre svega na “život” opozicionih stranaka u Srbiji, kome bi mogli da odvuku glasove, ko su oni koji bi ih podržali, i da li je borba sa njima unapred izgubljena?

STARA-NOVA LICA

Manojlović je na političku scenu burno ušetao organizovanjem protesta protiv “Rio Tinta”, na kojem je iz vikenda u vikend bilo prisutno po nekoliko hiljada aktivista i nezadovoljnih građana. Masovnost protesta dovela je do promena - izmenjen je Zakon o referedumu i narodnoj inicijativi, a povučen Zakon o eksproprijaciji.

Istovremeno, ovaj uspeh pokrenuo je spekulacije da li je to uvod za njegov ulazak u politiku, što je Manojlović tada žučno negirao. U poslednje vreme su sve glasnije najave da bi mogao da osnuje stranku, ali ih on, za razliku odranije, sada ne demantuje.

Ponoš je uslovno rečeno “novo” lice, jer je godinama bio saradnik Vuka Jeremića i potpredsednik Narodne stranke, a u žižu javnosti dospeo je kada ga je lider SSP Dragan Đilas bez konsultacija predložio za predsedničkog kanidata. Izbori za šefa države doneli su mu dobar politički kapital, osvojio je 800.000 glasova, a za “novi film” napravio je prostor kada je Narodnu stranku obavestio da više nije njen član. Ponoša je, za razliku od Manojlovića, priznao da kreće u novi projekat, a spekuliše se da bi udeo u tome mogao da ima i Manojlović.

KOJI SU DOMETI?

Šta bi mogao da bude njihov krajnji domet ako se zaista odluče da učestvuju na izborima u Beogradu? Politikolog Boban Stojanović nema dileme, on smatra da je pravi trenutak za nova lica.

- Ljudi su demotivisani, ne sviđa im se ovaj rasplet. Beogradski izbori će proći kao 2018. i onda da se pripremaju za neke lokalne. Jedino što može da se desi novo, što će se roditi zdravo su Zdravko Ponoš i Sava Manojlović. Oni mogu da “preotmu” birače svih ovih koji su izašli na izbore i da grade neku novu organizaciju. Da li zajedno, da li odvojeno, čuo sam i jedne i druge priče.

Sada je trenutak za to - rekao je za Stojanović za N1.

BIRAČI SU RAZOČARANI

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže za “Blic” da ova dva “igrača” imaju potencijal za cenzus.

- Nema dileme oko dve stvari, takva grupacija ima potencijala da razmišlja o cenzusu, i da na taj način postaje relevantan institucionalni faktor. Sigurno je da će doći do birača Ujedinjene Srbije i Narodne stranke, i onih koji su centar i malo levo od centra. Ne vidim opciju da postane neki veliki, snažan partner - smatra Klačar.

Smatra i da oni sami neće biti dovoljni opoziciji da napravi ozbiljan rezultat koji gura ka promenama ili postane stožerna stranka opozicije.

- Ne vidim generalno prostor za to, jer je jasno da je jedan od problema taj da je opoziciona scena previše fragmentirana, a i birači su razočarani. Dodatni izazov mogu da budu prepoznati kao neko ko ima mali koalicioni potencijal, teško može da se očekuje saradnja sa Narodnom strankom i SSP, pa i “Moramo” - napominje Klačar.