DOLAR BI MOGAO ČAK I DA PRESTIGNE EVRO
Nastavlja se jačanje američke valute u svetu, ali i kod nas Dolar obara sve rekorde. Vrednost američke valute kontinuirano raste i toliko vidljivo da se sve češće postavlja pitanje hoće li preteći evro i treba li menjati strategiju štednje, imajući u vidu
Kurs američke valute već više od mesec dana beleži konstantno jačanje na međunarodnim deviznim tržištima i kreće se na nivoima nezabeleženim u poslednjih 20 i više godina. Tako smo smo došli do situacije u kojoj se srednji kurs evra prema dinaru (117,56) i srednji kurs dolara prema dinaru (112,98) razlikuju manje od pet dinara (tačnije 4,58 dinara).
Iako je u ekonomskom smislu mnogo toga povezano i međusobno zavisi od kretanja deviznih kurseva, goruća tema na koju naši sugrađani najviše obraćaju pažnju je štednja, te mnogi od njih postavljaju pitanje šta sada raditi sa štednjom i da li je treba kompletno prebaciti u dolare?
SRBI VOLE DA ŠTEDE U EVRIMA
Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), ukupna devizna štednja položena u bankama u Republici Srbiji krajem prošlog meseca je iznosila 12,9 milijardi evra. Najveći udeo, tj. 90,5 odsto ili 11,7 milijardi evra je u evrima, dok je udeo štednje u dolarima u ukupnoj oko 4,4 odsto tj. 585,81 milion dolara ili 561,8 miliona u evrima.
Kako navode za “Blic” iz NBS, oni ne očekuju da će u skorije vreme doći do znatnih promena u pogledu promene valuta u kojima ljudi štede, prvenstveno imajući u vidu dominantno učešće devizne štednje u evrima i relativno skromno učešće štednje u drugim valutama, uključujući i američki dolar, koje tokom prethodnih godina nije beležilo veće oscilacije.
- Određene manje promene u iznosu štednje kod pojedinih vrsta valuta uvek su moguće i zavise prevashodno od eventualnih izmena u ponudama banaka kada je reč o štednji u pojedinim valutama - kažu za “Blic” iz Narodne banke Srbije.
ZAŠTO RASTE KURS DOLARA?
“Blic” je nedavno pisao o razlozima rasta dolara, i tom prilikom su nam iz NBS rekli da je glavni pokretač rasta kursa dinara prema američkom dolaru, kretanje istog na međunarodnom finansijskom tržištu, tj. njegovo jačanje u odnosu na evro.
- Naime, kurs dinara prema američkom dolaru utvrđuje se na osnovu kursa dinara prema evru kao referentnoj valuti čija stabilnost je očuvana, i međuvalutnog odnosa dolara prema evru na međunarodnom finansijskom tržištu - rekli su za “Blic Biznis” iz Narodne banke Srbije.
Do rasta kursa dolara na svetskom tržištu je došlo, između ostalog, i zbog rata u Ukrajini pošto je kriza mnogo više pogodila Evropu i zemlje Evropske unije nego Ameriku. Pre pet godina evro je vredeo 1,29 dolara, a sada samo 1,05. Dakle, evropska novčanica je u odnosu na američku valutu slabija 19 odsto, pri čemu je vidljivo da se dve trećine pada desilo otkako su počeli oružani sukobi u Ukrajini. Takođe, drugi razlog je što su kamatne stope u SAD počele da rastu kako bi zauzdale rekordnu inflaciju u poslednjih nekoliko decenija, a procene su da će tako biti i bar još nekoliko godina. Na drugoj strani EU još nije reagovala povećanjem svoje referentne kamatne stope.
Maltene istog mišljenja su i domaći ekonomisti. Kako je potvrdio za “Blic” Ljuba Savić, trenutno jačanje američke valute je prouzrokovano time što tamošnja privreda nije pogođena sankcijama Rusiji, niti je pogađa mnogo energetska kriza.
- Većina građana ima niske štednje u dolarima, tek nekoliko stotina. Ta pomeranja od dinar, dva ni najsiromašnijima ne znače puno. Ljudi me pitaju šta da kupim, ali na tako male iznose je bukvalno svejedno dodaje Savić.
ISPLATIVOST DINARSKE ŠTEDNJE
Kada je reč o isplativosti dinarske u odnosu na štednju u evrima, iz NBS ističu da je redovna polugodišnja analiza isplativosti štednje za period od decembra 2012. do decembra 2021. godine potvrdila da je isplativije štedeti u domaćoj valuti, kako u dugom, tako i u kratkom roku.
- Na veću isplativost dinarske štednje prevashodno je uticao uređen makroekonomski okvir – monetarna i fiskalna stabilnost u dužem periodu, relativno stabilan kurs dinara, visok nivo deviznih rezervi, nizak nivo problematičnih kredita i umeren nivo javnog duga. Dalje, kamatne stope na štednju u dinarima relativno su više nego na štednju u evrima, a povoljniji je i poreski tretman štednje u domaćoj valuti (kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15%).
Pre pet godina evro je vredeo 1,29 dolara, a sada tek nešto više od 1,05. Jedan od razloga je i rat u Ukrajini i kriza u Evropi