SIGURNIJI SAM U STIHU NEGO U PAROLAMA

Igor Mirović objavio novu zbirku poezije

Igor Mirović objavio je četiri knjige poezije, zastupljen je u antologijama „Srpski sever“dr Draška Ređepa, „Pelud sveta“Pere Zupca i „Pesnici Novog Sada“dr Zorana Đerića. Pesme su mu prevođene na rumunski, mađarski, slovački i makedonski jezik

Tri puta sam na važnim događajima čitao svoje neobjavljene pesme. Prisutni pesnici su ćutanjem to, verujem, odobravali, a ostalima nije bilo pravo, kaže Igor Mirović.

Predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović objavio je novu zbirku poezije „Svetlo u svetioniku“u izdanju „Lagune“koja sadrži izabrane pesme iz prethodne tri zbirke i nove koje se grade na ciklusu “Svetionici” iz zbirke „Povratak u logos“.

- Pesme iz tog dela nove zbirke jesu svojevrsni razgovor sa značajnim ličnostima iz Vojvodine stare, kako je to u jednoj svojoj pesmi naznačio Veljko Petrović, i sa najznačajnijim ličnostima iz naše istorije. “Svetlo u svetioniku” je još dublji povratak uzorima i pokušaj da ih oživim u sebi i drugima i skrenem pažnju na to da, bez osvrta unazad, put u napred može biti nesiguran. I Matija Bećković nas je nedavno upozorio na tu golu istinu – rekao je Mirović u intervjuu za „Blic“.

Za razliku od prethodnih knjiga na koje je javnost morala da čeka godinama, sada ste objavili „Svetlo u svetioniku“samo dve godine nakon „Povratka u logos“. Da li ste sada imali više inspiracije pa je „ubrzao“proces pisanja?

- Pesnik i inspiracija su uvek originalna i neobjašnjiva pojava. I meni je svojim gvozdenim stegama pomogla gospođa korona - donela mi je osamu tako potrebnu za stvaranje. Nažalost, mnogi nisu preživeli njen otkos.

Na šta naslovom „Svetlo u svetioniku“aludirate i šta ste njime hteli da poručite čitaocima?

- Čitaoce usmeravam na razmišljanje o sebi i na traganje za uzorima. Svet se ubrzano menja. Konac kojim je planeta vezana za uobičajeni poredak para se pred našim očima. Nećemo opstati bez borbe.

Od, na neki način, intimizirane ispovesti u knjizi „Kremen plamen“, i nekog buntovničkog izraza, došli ste do „Povratka u logos“i istorijskih ličnosti koje sada oživljavate u svojim pesmama. Da li su i oni deo neke vaše

intime pa ste odlučili da ih ovekovečite kroz pesme?

- Život bez predanja i bez prožimanja između prošlosti i sadašnjosti ne vodi nikuda. Čvrsto verujem u simbole koje te ličnosti nose u sebi. Oni su zapravo deo intime svih nas, a ja ih prepoznajem i otkrivam prema sopstvenom doživljaju.

Većina likova kojima se bavite bili su političari. Da li u njima vidite deo sebe i koliko je teško takve ljude lirski predstaviti?

- Upotrebili ste grubu ovovremenu odrednicu za istorijske ličnosti koje su bile kudikamo svestranije i hrabrije od velike većine današnjih, kako kažete, političara. Dobro je znati da nam koreni nisu tako prljavi.

Jednom prilikom ste rekli da su vam stihovi bili prvobitni, ali i dalje omiljeni način izražavanja. Da li je to i dalje tako?

- Sigurniji sam u stihu nego u parolama i političkim hvalospevima, kojih se klonim jer su u zoni licemerja.

Zna se ko radi i ko peva za ljude, a ko za tuđi ili svoj interes, svejedno.

U politici, čiji ste deo, teško stihovi mogu biti način izražavanja. Kako uspevate da održite balans između političara i pesnika i da li vam se tokom političkih govora nekada oteo i po koji stih?

- Tri puta sam na važnim događajima čitao svoje neobjavljene pesme. Prisutni pesnici su ćutanjem to, verujem, odobravali, a ostalima nije bilo pravo. Teško se probijam.

Da li već postoji ideja za nekim novim delom i, budući da je vaša poezija nepredvidiva, čime ćete se u budućnosti u svojim pesmama baviti?

- Već sam odlutao u urbanu baru i prljavu svakodnevicu. Biće to veliki izazov jer perverznost trenutka u kojem živimo privlači me i poziva na obračun.

Da li u nekoliko stihova možete da opevate trenutno stanje u našoj državi?

- Stih iz pesme “Pitanja”, posvećene Valtazaru Bogišiću, traga za pravdom koje ni danas nema u svetu ni kod nas: Pristati na patnju suvih grana/ Bez ukusa jabuke na usnama/ Uspavana pravda ili bunovni satana/crveni, plavi kameleoni nadiru/kako se odupreti. ■