Čarolija igre duga više od 120 godina
Balet „Labudovo jezero“Petra Iljiča Čajkovskog u svojoj konačnoj i najpoznatijoj verziji, u kojoj se izvodi i dandanas, premijerno je odigran 15. januara 1895. godine u Sankt Peterburgu.
OBALET „LABUDOVO JEZERO“P. I. ČAJKOVSKOG vo je najlepši, najdirljiviji i najteži balet koji pripada grupi romantičnog belog baleta. On je temelj za razumevanje ove igre i njegova čarolija više od 120 godina privlači publiku. Ima sve - ljubav, dobro, zlo, tugu, razočaranje, ekstazu. Nema čoveka koji nije makar čuo za ples belog labuda, a muzika Čajkovskog deo je i današnje kulture i može se čuti svakodnevno.
PRVO IZVOĐENJE U MOSKVI
Čajkovski je muziku za ovaj balet u četiri čina komponovao između 1875. i 1876. godine, a prvi put se pred publikom našao 1877. u moskovskom Boljšom teatru. Muziku za balet napisao po narudžbini Boljšog teatra za honorar od 800 rubalja po libretu, koji su zajedno napisali Vladimir Begičev, tadašnji direktor moskovskih carskih teatara, i baletan Vasilij Gelcner po nemačkoj bajci “Ukradeni veo”.
Tu bajku prvi je objavio Johan Karl Avgust Museus između 1782. i 1786. u knjizi “Volksmärchen der Deutschen”, a inače slična bajka postoji i u Rusiji i nosi naziv “Beli patak”, čak je po radnji bliža, pa se pretpostavlja da su autori napravili jednu mešavinu, uzeli radnju iz ruske, a likove iz nemačke bajke. Koreografiju za premijeru napravio je Vaclav Rajzinger, tadašnji baletmajstor Boljšog teatra. Međutim, premijera nije dobro prošla. Ruska aristokratija jeste volela balet, ali im se “Labudovo jezero” nije dopalo. Muzika im je bila preglasna, nisu bili zadovoljni ni igrači, zbog zahtevne koreografije, a pored svega bio je veoma skup. Posle nekoliko sezona, 1883, skinut je sa repertoara. Loše kritike toliko su pogodile Čajkovskog da narednih 13 godina nije pisao muziku za balet. Pošto mu je trebao novac, vratio se komponovanju i uradio još dva čarobna baleta, “Trnovu Ružicu” i “Krcka Oraščića”.
USPEH NAKON SMRTI
Skoro 20 godina trebalo je da “Labudovo jezero” postane ono što je danas, a Čajkovski više nije bio među živima. Za to je zaslužan koreograf Marijus Petipa i njegov saradnik Lev Ivanov. Petipa je shvatio da nije muzika kriva za neuspeh baleta, već koreografija. Balet je postavljen u Sankt Peterburgu u Marinskom teatru 15. januara 1895. godine. Urađena je nova koreografija i ona je, sa manjim izmenama, osnov i za današnje izvođenje.
Ostala slavna izvođenja “Labudovog jezera” bila su 1880. i 1882. godine. Koreograf Josef Hansen iz Boljšog teatra je radio po uzoru na moskovsko premijerno izvođenje. Nakon toga, 1901. koreograf Aleksandar Gorski, zatim londonska premijera 1911. u izvođenju Baleta Rusesa Sergeja Djagiljeva i koreografa Mihaila Fokina.
U ulogama Odete proslavile su se mnoge primabalerine: Pjerina Lenjani, Vera Trefilova, Olga Preobraženska, Ana Pavlova, Tamara Tumanova, Galina Uljanova, Maja Plisecka, Margo Fontejn...
POSLE SMRTI ČAJKOVSKOG, MARIJUS PETIPA JE SHVATIO DA NIJE MUZIKA KRIVA ZA NEUSPEH BALETA, VEĆ KOREOGRAFIJA, KOJU JE IZMENIO
ZANIMLJIVOSTI O „LABUDOVOM JEZERU“
Odetu i Odiliju najpre su igrale dve balerine, ali je za publiku bilo zanimljivije da obe uloge igra jedna osoba pa je igra belog i crnog labuda postala izazov za sve solistkinje baleta; Balerina koja igra glavnu ulogu mora
PREMIJERA 1877. U BOLJŠOM TEATRU NIJE DOBRO PROŠLA. RUSKA ARISTOKRATIJA JESTE VOLELA BALET, ALI IM SE “LABUDOVO JEZERO” NIJE DOPALO, A IGRAČIMA JE KOREOGRAFIJA BILA ZAHTEVNA
da bude visoka, ima dug vrat, malu glavu i savršene ruke i noge; Većina baletskih igrača najtežim delom smatra čuveni ples Crnog labuda - Odilije;
Najpoznatija muzička tema dešava se u prvom činu, to je ples malih labudova; Balet traje 124 minuta i ima 120 igrača, od kojih 60 predstavlja labudove.