Pojačani nadzor

Taman sam pomislio da bi za mentalno i svako drugo zdravlje društva bilo izvrsno usvojiti predlog po kojem se fudbal, ovde i u bližem okruženju dekretom ukida do nivoa petlića na period od minimum decenije, kad ono - dogodi se Sarajevo. A tamo, na nekom međunarodnom nogometnom turniru deca od svega desetak godina iz Splita za vreme utakmice skandiraju „Ubij Srbina“! Šokiran, ništa manje od javnosti, bio je i njihov trener koji ih je odmah ućutkao. Ostali učesnici osudili, domaćin iz Sarajeva ih izbacio s turnira, hrvatski mediji poput splitske „Slobodne Dalmacije“korektno iskritikovali takvo ponašanje. I to bi, kamo lepe sreće, trebalo da bude epilog. Ali nije, jer skandiranje „ubij“, u ovom slučaju Srbina, nije izolovani incident. Još gore to što ovaj urlik nije došao iz grla pijane punoletne rulje sa neke tribine, nego od dece. A zarad istine i pravde, valja se podsetiti da i naši 10godišnjaci umeju da „uzvrate“, poput prošlogodišnjeg slučaja kada su jedni četvrtaci iz Novog Sada pevali „Ne volim te Alija zato što si balija“. I tako već poslednjih 30 godina, sa svake strane razvaline one domovine što nije valjala, pa je morala biti silovana i zapaljena. Narativ, zapravo seme zla, brižljivo posejano među klince rođene posle rata, e da bi im budućnost učinili još gorom od prošlosti roditelja. Jer sejači tog zla dobro znaju da se građani najbolje drže u strahu i pokori ako se orvelovski ubede da su neprijatelji svuda oko njih. Zato neka deca, koja su žrtve promašenih života svojih roditelja, bilo da su iz Splita, Sarajeva ili

Beograda, pevaju “ubij Srbina”, druga pak skandiraju “nož, žica, Srebrenica” i tako će biti sve dok ih ne naučimo značenju i vrednosti oproštaja i da noviju istoriju ovih prostora, sebe radi, ne smeju da ponove. Pojačani nadzor i starateljstvo ne treba njima, nego nama - pasivnim ili aktivnim učesnicima verbalnog rata sa susedima. Inače, da citiramo jedan pametan tvit, postoje mesta gde profesionalni sejači mržnje ne pevaju “ubij onog drugog”. U nemačkim diskotekama, gde se sete svoje bede. “A i đe smeš u Njemačkoj, ‘oće Švabo da strpa u aps!”

Seme zla brižljivo posejano među klince rođene posle rata, e da bi im budućnost učinili još gorom od prošlosti roditelja