MANJE OD SRPSKE, ALI MNOGO VIŠE OD NVO

Manje od autonomije koju ima Republika Srpska, a svakako više “moći” od one kojom raspolaže nevladina organizacija? Da li se u ovoj formuli krije kompromisno rešenje za formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), na koju Beograd čeka skoro deceniju?

Na to pitanje navodi aktuelna situacija: pojavio se francusko-nemački predlog za rešavanje kosovskog pitanja, i (ne) očekivano korak po korak doveo Prištinu pred svršen čin oko uspostavljanja ZSO.

Trebalo bi da bude funkcionalna institucija, sa jasnim ingerencijama, zbog čega je realno očekivati i promenu Ustava Kosova, smatraju sagovornici “Blica”.

Od kako se na stolu našao Šolc-makronov predlog za kompromis, sve su jači pritisci na kosovskog premijera Aljbina Kurtija da ispuni obavezu. On se uporno tome protivi, i ne odstupa od stava iz 2007. da je “kancer Kosova”, ali pre dva dana desilo se i svojevrsni presedan koji bi mogao da ga natera da se predomisli.

LES: KOMPROMIS će BITI “NEŠTO IZMEĐU”

Nemačka ambasada u Prištini mu je praktično dala ultimatum saopštenjem da će bez formiranja ZSO teško biti većinske podrške Kosovu za ulazak u Savet Evrope i prudruživanju EU. I oni, kao i svi zapadni zvaničnici, konstatovali su da bi to trebalo to uraditi u skladu sa Ustavom Kosova.

Ali, upravo u tome je najveći problem, kosovski Ustav ne predviđa ZSO, a ako bi tamošnje institucije sledile taj pravni akt, to onda ne bi ni bila ona ZSO o kojoj se pre skoro deceniju govorilo, jer ne bi imala izvršna ovlašćenja, već bi se praktično svela na nevladinu organizaciju. A Srbija na to, očekivano, ne pristaje.

Zato se traga za rešenjem koje će pružiti izlazak iz začaranog kruga, a šta bi to moglo da bude nagoveštaj je dao bivši diplomata, a sada istraživač u Centru za geopolitiku Univerziteta Kembridž Timoti Les.

On je rekao da uspeh bilo kojeg ovogodišnjeg sporazuma može uticati na prirodu ZSO, koja još nije utvrđena.

- Srbija će se definitivno zalagati za veću autonomiju za sever Kosova, možda nešto slično Republici Srpskoj, a Kosovo će zahtevati relativno slabu autonomiju. Kompromis, ako je uopšte moguć, verovatno će biti nešto između - naglasio je Les.

ĐUKIĆ: DA SE UKLJUČE I SRPSKE ENKLAVE

U sredini je zapravo rešenje, smatra i bivši diplomata Srećko Đukić.

- Priština ne bi želela ZSO, a Srbija traži izvršnu autonomiju i sve druge političke funkcije. Smatram da je dobro da ZSO ima kulturnu, prosvetnu i obrazovnu autonomiju, ali i da u to uključi enklave, svih deset srpskih opština. Više od toga nije realno, a pogotovo još jedna RS koja ima sopstveni budžet, zakone, vojsku koju je prenela na BIH, spoljnu politiku - napominje Djukić.

On napominje i da je RS negativni primer za autonomiju Srba na KIM.

- Sve to jer je doživljavaju kao deo teritorije BIH koji hoće da se otcepi. Zapad na to neće pristati - bez dileme je Đukić.

MIJAČIĆ: ZSO će PROMENITI USTAV KOSOVA

A Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 kaže za “Blic” da ZSO treba da bude funkcionalna institucija koja ima jasno definisane ingerenci

Međunarodna zajednica je jedinstvena u stavu da ZSO mora da bude formirana, razlike su samo oko njenog budućeg izgleda

Srbi su nedavno izašli na barikade zbog hapšenja i progona ljudi, dolaska Kosovske policije na sever, ali i da bi međunarodnoj zajednici skrenuli pažnju da ZSO mora konačno da bude formirana

je delovanja koje treba da budu garantovane Ustavom Kosova.

- Drugim rečima, realno je očekivati promenu Ustava Kosova na način da će prepoznati ZSO i nadležnosti koje će imati to telo, bez toga nijedan dogovor neće imati smisla - napominje Mijačić.

On podseća da je ideja ZSO da se “legalizuju” institucije Republike Srbije koje su prisutne na Kosovu: zdravstvo (bolnice i domovi zdravlja), školstvo (osnovne i srednje škole), socijalna zaštita (Centri za socijalni rad, Nacionalna služba za zapošljavanje).

- Takođe, potrebno je da se redefinišu neke postojeće nadležnosti lokalnih samouprava. Postojeći Ustav Kosova i Ahtisarijev plan daju mogućnost delovanja tih institucija, ali to nikad do kraja nije definisano. Nikad nije implementirano. Tako da se očekuje da se formiranjem ZSO to pitanje reši, a to svakako znači da će imati “izvršna” ovlašćenja - objašnjava Mijačić.

On naglašava i da ZSO ne može da bude Republika Srpska jer, kako ističe, postoji ogromna razlika između političkih sistema i ustavno-pravnog poretka u BIH i na Kosovu.

- Tako da je upoređivanje ZSO sa Republikom Srpskom neutemeljeno, a često se može posmatrati i zlonamerno. ZSO ne može biti ni NVO organizacija jer kako god bude osnovana ona će obavljati funkcije koje su deo realizacije javnih politika, znači u pitanju je “vladina organizacija”, a nikako NVO - napominje Mijačić.

FORMIRANJE ZSO POTPISANO JOŠ 2013.

Bivši premijeri Srbije Ivica Dačić i Kosova Hašim Tači potpisali su 19. aprila 2013. pod okriljem EU Briselski sporazum koji predviđa formiranje ZSO. Od ukupno 15 tačaka, prvih šest se odnose na Zajednicu srpskih opština. Dve godine kasnije su u Briselu dogovoreni i principi o formiranju Zajednice, za koje je Ustavni sud Kosova decembra 2015. godine utvrdio da nisu u potpunosti usklađeni sa duhom Ustava ali, kako su dodali, to bi se moglo uskladiti zakonskim aktom Vlade Kosova i statutom.

Na osnovu te odluke Ustavnog suda, sporno je to što se Zajednica ne zasniva na multietničnosti, već okuplja opštine u kojoj je većinska jedna etnička zajednica.

Premijer Kosova Aljbin Kurti i aktuelna vlast u Prištini uporno se suprostavljaju formiranju ZSO, poredeći je sa Republikom Srpskom u Bosni i Hercegovini.