ČAŠA KISELOG MLEKA ČAK 50 DINARA, EEEJ 50, A BILA JE 25?!
Zasigurno se odranije nisu znale, da je suprotno ne bi se međusobno oslovljavale sa „gospođo“. No, lako su, sve na „per si“, našle zajednički jezik. Cene su im bile neiscrpna tema. Njima, dvema Užičankama, što su u marketu čekale da plate ono po šta su došle.
Samo dve otvorene kase u tolikoj radnji dale su im vreme da se jedna drugoj na par minuta izjadaju, a poluprazne omanje korpe povoda da povedu nimalo praznu priču. Ni moja korpa nije bila ništa veća ni bogzna šta punija.
LITAR MLEKA BIO 110, SAD I DO 190
Starija žena u iznošenom kaputu, smkrnuta lica i kose farbane u crno, za njom sredovečna plavuša u jakni, falš krzno oko vrata odaje da je kineska. Za njima ja u redu, zbog gužve nervozan kao leptir. Ispred nas još petorošestoro do kase.
- Čaša kiselog mleka 50 dinara, eeej 50, a pre ovog talasa poskupljenja bila je 25 - zborila je naglas, ali za sebe, crnka prebirajući po penzionerskom novčaniku.
“Koleginica” je odmah reagovala.
- Istina, gospođo, istina... Evo, ja uzeh po litar dugotrajnog mleka i jogurta. Na tome se ne može štedeti, ali i jedno i drugo sa 110 otišlo na 170-190 dinara - aminova plavuša.
TOALET-PAPIR NA AKCIJI ZA DVE STOTKE
Cene, ni važeće ni nekadašnje, ne pamtim. Čim supruga dođe iz kupovine, s vrata nabaci: „Znaš li koliko košta ovo, koliko je poskupelo ono?“. Na jedno uvo mi uđe, na drugo izađe. Samo znam da kako koji put odem u prodavnicu za iste pare sve manje kupim.
Nisam baš bio voljan da slušam žene u redu ispred mene, ali valjalo je prekratiti čekanje. Načuljio sam uši.
- Četiri rolne toalet-papira su 200 dinara, i to na akciji, a bile su 120 - nastavila je plavojka.
Odmah je usledila replika...
- Tri kile deterdženta, pazi, još najjeftinijeg, 450 dinara. A 300 sam ga plaćala - revanširala joj se ova ispred nje.
Spomenula je da je pre marketa bila u mesari i kilo mlevenog mesa platila 700 dinara. Sećanje je dobro služi, prošle godine u ovo vreme plaćala je 500. Za Božić je, spomenula je, kilo prasećeg pečenja platila 1.700. Setila se da je za Vaskrs prošle godine za isto dala 1.300.
Njena slučajna sagovornica u market je došla iz prodavnice mlečnih proizvoda. Kajmak je, sećala se stare cene od 700 dinara i vrtela glavom, platila duplo. Sir nije uzimala, ali reče da je onomad spremila ćerki, studentkinji, poslala kilo koje je kupila za 600 dinara. Tamo kod nje, u Beogradu, je i svih 800 dinara.
UH, GDE ME NAĐE SA FAKULTETOM
Uh, spomenula je i fakultet! E tu sam i ja imao čime da se umešam u priču. Ćerka mi je brucoškinja, sreća moja pa je na budžetu. Zahvalno je dete, ne traži preko hleba pogače, ali treba za kiriju, komunalije, struju, knjige, prevoz, trošak. Menza je jeftina stavka, nju ne računam.
Ipak sam oćutao i nastavio da slušam.
Starija dama se greje na drva. Žalila se da je kubik plaćala 90 evra, bezmalo duplo skuplje nego pretprošle godine. Mlađa je iskoračila ka stalku sa raznim đakonijama i čuknula u drvo - cena parnog grejanja u Užicu nepromenjena je godinu dana.
Grejanje! Prošlo mi je kroz glavu da je od 1. januara poskupela struja. Grejem stan sa tri TA peći. Mesečni račun u zimskom periodu mi nije ispod 12.000-14.000, mada mi blaga, tekuća zima, zasad gleda kroz prste. Ne sumnjam, neće kilaviti do proleća, kad mraz stegne moraću peći da „okrenem na trojku“.
- Jaja 20 i preko 20 dinara, a bila su 13-14 - nisam siguran koja od njih dve je spomenula.
Tek, druga je nametnula pijacu. Luk je, reče, 100 dinara, a krompir 90, na džak se prodaje za 80. Jedino voće, rekoše u jedan glas, nije poskupelo, ako i jeste, neznatno je.
Jedino voće, rekoše u jedan glas, nije poskupelo, ako i jeste, neznatno je
“NEMOJTE PRIZIVATI BOGA ZBOG CENA...”
Pola litra tečnosti za pranje sudova sa 100 otišlo na 160 dinara... Testenine poskupele 50 odsto i sad za kesicu treba 90 dinara... U istom procentu je poskupeo i isto para košta rezani hleb... Pirinač je sa 110 izgurao na 180... Za čašicu sira za mazanje treba 110 dinara... Pričale su njih dve o cenama.
- Bože dragi, dokle će ovo da ide, poskupljenjima se ne nazire kraj - nije mlađa, plavojka, mogla da stavi tačku.
Utom je crna, starija, došla na red, povadila ono malo što je izvadila iz korpe.
- Nemojte prizivati boga zbog cena, trebaće vam za zdravlje - osmehnula se, razvedrila.
Nakratko. Iz kase je upravo izašao račun. Suma na dnu papira naterala ju je da se opet smrkne.
Starija dama se greje na drva. Žalila se da je kubik plaćala 90 evra, bezmalo duplo skuplje nego pretprošle godine