Mesto gde su vožd Karađorđe i knez Miloš rešavali sudbinu Srba
Gedino mesto u Srbiji gde su se “Bogu i narodu” zaklinjali i knez Miloš Obrenović i vožd Karađorđe jeste manastir Vraćevšnica, koji se nalazi 20 kilometara od centra Gornjeg Milanovca. Smešten u gustoj šumi i skriven od pogleda, nije bio laka meta za Turk
NA JUŽNIM OBRONCIMA PLANINE RUDNIK,
skriven među drvećem i čuvan od strane monahinja, uzdiže se manastir Vraćevšnica. Ime je dobio po selu u kom se nalazi, a svoju važnost gradio je vremenom.
Manastir Vraćevšnica je 1428. godine podigao Radič Postupović, sin vojvode gružanskog Milutina, u znak zahvalnosti što su on i žitelji sela Vraćevšnica preživeli Kosovski boj.
Manastir je imao burnu istoriju, a posebnu ulogu imao je tokom Prvog i Drugog srpskog ustanka. Naime, vožd Karađorđe često je dolazio u Vraćevšnicu. Ovde je, 1812. godine Karađorđe upoznao narod sa odredbama Bukureškog mira. Na istom mestu, tri godine kasnije, Srbija je ponovo vaskrsla. Odluka o podizanju Drugog srpskog ustanka je doneta upravo u ovom manastiru, u noći uoči narodnog zbora u Takovu, na Cveti 1815. godine.
Takođe, odluka o proglašenju Kragujevca za prestonicu zemlje je obnarodovana na Đurđevdan 1818. godine, takođe u manastiru Vraćevšnica.
KARAĐORĐE JE ČESTO DOLAZIO U VRAĆEVŠNICU, A OVDE JE 1812. GODINE UPOZNAO NAROD SA ODREDBAMA BUKUREŠKOG MIRA
KLJUČNI DOGAĐAJI
- Vožd Karađorđe je 1812. godine ovde sazvao Skupštinu na kojoj su objavljeni zaključci Bukureškog mira, a čemu je prisustvovao i konzul Ivelić, izaslanik ruskog kralja Aleksandra. Narodne vođe dobile su orden, časni krst, a Karađorđe lentu Svete Ane - rekla je za Rinu monahinja koja u Vraćevšnici boravi od 1956. godine.
Ona dodaje da se upravo u ovom manastiru često rešavala sudbina srpskog naroda.
- Na veliki praznik Cveti, knez Miloš je ovde okupio vojsku, svi su bili na noćnoj liturgiji, vođa se pričestio i ranom zorom otišli su u Takovo gde je položena zakletva, a na Đurđevdan 1818. godine u ovom manastiru je Kragujevac proglašen za srpsku prestonicu. Ovde je vodio duge razgovore sa Milentijem Popovićem, tadašnjim arhimandritom i svako teško pitanje zajedno su rešavali - priča monahinja istoriju ovog svetog mesta.
DRUGA KUĆA OBRENOVIĆA
Kažu da je ovo bila druga kuća dinastije Obrenović, čiji članovi su ovde bili česti gosti, a u dvorištu se nalazi i grob Miloševe majke, koja je kod Srba poznata kao baba Višnja.
- Pored babe Višnje, ovde su sahranjena i tri Miloševa deteta, koja su umrla brzo nakon rođenja, Gavrilo, Marija i Ana. Turci
su čak pet puta pokušali da manastir opljačkaju i spale, ali to im nije uspelo. Knez Miloš je 1856. godine obnovio manastir kakav je bio pod Radičem kaže monahinja.
Da je ovaj manastir zaista kao drugi dom Obrenovića i čuvar srpske istorije dokazuje i muzej u kom se nalaze autentične stvari koje su koristili lično knez Miloš i njegovi potomci.
- Ovo je krevet kneza Miloša, na njemu se nalazi grb Obrenovića koji je stigao sa rumunskog imanja i jastuci koje je lično vezla kraljica Draga Mašin - pokazala je mati desni ugao ove spomen sobe srpske dinastije.
Odmah pored nalazi se salon aleksandra Obrenovića od kuvanog orahovog drveta koji su mu otac i majka kupili u Francuskoj, a iznad je je slika kneza Miloša koju je naslikao lično Đura jakšić.
ŽUBOR REKE I CVRKUT PTICA
Međutim, ono što najviše privlači pažnju jeste ogledalo, koje je kraljica natalija poklonila manastiru u znak zahvalnosti.
- Ona je ovde dolazila dok je u stomaku nosila kralja aleksandra, dobre meštanke ovog kraja su ispod fijakera kojim je dolazila postavljale dušeke i jastuke – da se mali ne trucka. Želela je da im se oduži i pruži čast da se ogledaju u kraljevskom ogledalu - rekla je monahinja.
Svaki kutak ovde odiše mirom i spokojnom tišinom, koju remeti samo žubor reke i cvrkut ptica.
Manastir Vraćevšnica je 1949. godine, blagoslovom Svetog vladike nikolaja, osnovan kao ženski, a prva igumanija bila je mati ana koja je svesrdno pomagala narodu. Ovde, u kanjonu rečice istog naziva kao i ova sveta kuća, na kraju druma sve i dalje podseća na srednji vek. Monahinje vredno rade i održavaju manastir i imanje, sa kog proizvodi završavaju na njihovoj trpezi. Gaje stoku, prave sir i kajmak, pa čak i melju brašno.
NA ĐURĐEVDAN 1818. U OVOM MANASTIRU JE KRAGUJEVAC PROGLAŠEN ZA SRPSKU PRESTONICU
ODLUKA O PODIZANJU DRUGOG SRPSKOG USTANKA JE DONETA UPRAVO U OVOM MANASTIRU, U NOĆI UOČI NARODNOG ZBORA U TAKOVU