Sve o zloglasnom VAGNERUNA

Godinama je Kremlj negirao da ima ikakve veze sa plaćeničkom vojskom, a biznismen Jevgenij Prigožin, poznat kao “Putinov kuvar” je tek prošle godine konačno priznao da je upravo on njihov šef. Štaviše, Prigožin se sve više oglašava otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu. Ne samo što govori u korist rata, već i hvali svoje borce, a kritikuje pojedince u ruskom vojnom vrhu.

Sve to čini nakon što je godinama žučno negirao povezanost sa “Vagnerom”. Sada je, po svemu sudeći “Vagner” osvojio Soledar, grad u Donjeckoj oblasti, gotovo bez ikakve pomoći ruske državne vojske, a ruski mediji su puni hvalospeva upućenih do skora “nepostojećoj” grupi.

ISTORIJA „VAGNERA“

Grupa je osnovana 2014. i jedna od njenih prvih poznatih misija bila je na Krimu, gde su plaćenici u neobeleženim uniformama pomogli separatističkim snagama koje podržava Rusija da preuzmu tu ukrajinsku oblast. Krivični zakon Rusije zabranjuje građanima da služe kao plaćenici, ali državnim kompanijama je dozvoljeno da imaju privatne oružane snage bezbednosti. Takve rupe u ruskom zakonu omogućavaju Vagner grupi da posluje u polulegalnoj sivoj zoni.

Kako je pisao britanski “Telegraf”, “Vagner” je registrovan u Argentini, ali ima kamp za obuku u ruskom selu Molkino – isto selo u kome je centar za obuku 10. specijalne brigade ruske Glavne obaveštajne uprave (GRU), glavne vojne obaveštajne agencije ove države. Iz Sirije i

Libije su stizali izveštaji u kojima se pripadnici “Vagnera” optužuju da su učestvovali u jezivim ubistvima i mučenjima protivnika. Smatra se da su aktivni i širom Afrike i u Južnoj Americi. Glavnokomandujući grupe je do skora bio Dmitrij Valerijevič Utkin.

Iako je poreklo imena „Vagner“nepoznato, neki kažu da ime grupe potiče od Utkinovog sopstvenog “ratnog imena”„vagner“, koje je navodno uzeo prema nemačkom kompozitoru Rihardu Vagneru zbog njegove popularnosti u Trećem Rajhu (Vagner je bio omiljeni kompozitor Adolfa Hitlera). Veruje se da je Utkin neonacista, a “Ekonomist” je izveštavao da Utkin ima nekoliko nacističkih tetovaža. Bilo kako bilo, Utkina više gotovo niko ne pominje. Naime, poslednje vesti o njemu kažu da je dobio posao u jednoj od Prigožinovih kompanija.

GLAVNI KOLJAČI U RATU

O surovosti “Vagnera” ne samo prema neprijatljskoj vojsci, već i prema svojim izdajnicima, uveliko se govori. Među članovima ove vojske su i bivši osuđenici za najgore zločine. Izveštaji o mučenju i ubistvima koje sprovode dižu kosu na glavi.

Sa porastom značaja “Vagnera” za rat u Ukrajini, porasla je i popularnost samog Prigožina. Moskva je prvobitno koristila plaćenike za jačanje snaga na liniji fronta, ali se od tada sve više oslanjala na njih u kritičnim bitkama, poput onih oko gradova Bahmut i Soledar. Pobeda u Soledaru ima veliki značaj za Prigožina lično, uzdižući ga u rang heroja u kolektivnoj ruskoj psihi.

Putin je verovatno svestan Prigožinovih ambicija i nedavno je imenovao Valerija Gerasimova, načelnika Generalštaba, na čelo takozvane „specijalne vojne operacije“, upravo kao pokušaj da zadrži Prigožina na svom mestu nakon što je ovaj direktno kritikovao Gerasimova i ministra odbrane Sergeja Šojgua zbog “nesposobnosti”. Kompanija, njen vlasnik i većina njenih komandanata su sankcionisani od strane SAD, Velike Britanije i EU.

PROMENILI IMIDŽ?

Grupa je prošle godine otvorila svoj tehnološki centar u Sankt Peterburgu, a ove se i registrovala kao „konsultantska agencija za menadžment“u pokušaju da normalizuje svoj imidž nakon svoje uloge u ratu u Ukrajini. Registracijom grupa je prvi put od svog osnivanja postala pravno lice. Njena „osnovna delatnost“je „konsalting“praćen raznim poslovnim poduhvatima kao što su izdavanje knjiga i lizing aviona.

Iako se vlasnik „Vagner kompanije” ne pominje, direktor je jedan od izvršnih direktora ruskog državnog trgovca oružjem “Kalašnjikov”. Grupa je dobila i novu kancelariju u kuli koja će se zvati „Vagner centar“. Ovaj potez je pokrenuo pitanja o jačanju Vagnerove moći.

VRBOVANJE I U SRBIJI

Delovanja ove plaćeničke vojske uveliko prate obaveštajci iz Amerike, a kako smo već pisali, na njihovom radaru je i Srbija. Od ranije je već poznato da se na ruskoj strani bore plaćenici iz naše zemlje. Američki zvaničnici prikupljaju obaveštajne podatke u vezi sa aktivnostima grupe u zemljama kao što su Centralnoafrička Republika, Mali i Srbija, prema depešama koje je video „Politiko“. Kako je rečeno, tamo Rusija koristi „Vagner“za borbu protiv antiputinovskog raspoloženja i odbranu vladinih interesa.

Potom je pravu uzbunu digao oglas koji je objavljen na sajtu RT Balkan na srpskom jeziku u kojem je bilo navedeno da Vagner traži dobrovoljce. Pod naslovom “Vagnerovci objavili oglas za dobrovoljce, uslovi više nego primamljivi” navedeni su detalji o uslovima za učešće u ratu, zaradi i obuci. Vest je, međutim, kasnije izmenjena. Aktuelna verzija govori o grupi bivših zatvorenika koji su se dobrovoljno prijavili da učestvuju u vojnoj operaciji na strani Rusije. Na kraju vesti je samo navedeno da je “Vagner”

društvenim mrežama objavio oglas za prijem članova. Originalna verzija vesti može se naći u istoriji Gugla, piše “Radio Slobodna Evropa”. Povodom tog oglasa reagovala je i Ambasada Ukrajine, kao i srpski zvaničnici koji su osudili pozive iz “Vagnera”.

PODGRUPE VAGNERA

U Srbiji su posebno aktivne neke podgrupe Vagnera. Jedna od njih je i “Ruski imperijalni pokret”, koji ima vojni deo “Ruska carska legija”. Na čelu tog vojnog krila je Denis Valjulovič Garijev, koji se putem društvenih mreža obraća istomišljenicima u Srbiji, pre svega “Narodnim patrolama” i “Srbskoj akciji”. Podgrupa Vagnera je i Rusko-srpski kulturno-informativni centar prijateljstva i saradnje “Orlovi”. Ideolog i voditelj Centra je Aleksandar Lisov. On je od početka rata organizator kanala “Zli orlovi”, koje u svojim oznakama ima velika slova Z i V, obeležja ruske borbene mašinerije. On poziva Srbe na solidarnost sa Rusima i njihovom agresijom, ali i preti Rusima koji su od rata pobegli u Beograd.

I Andrej Vladimirovič Rodionov (38), propagator je ideje “ruskog nacizma” koji sprovodi svoje akcije u Srbiji. On govori o “ljubavi prema Srbiji”, ali Srbiju vidi samo u jednom svetlu: kao “malu Rusiju”. Kao “garant bezbednosti” vidi samo “rusku vojnu bazu na teritoriji Srbije”. Tvrdi da će biti rata na Kosovu, ali ne sad, “jer sad nije vreme”. I filozof Aleksandar Dugin, jedan od ideologa ruske spoljne politike, predlaže da se kao odgovor na širenje zapadnog uticaja na Ukrajinu sprovede ruski kontraudar na Balkanu konkretno u Republici Srpskoj i Srbiji, sa ciljem da to dovede do mogućeg uspostavljanja ruskih vojnih baza u RS i Srbiji.

“PUTINOV KUVAR“SVE ČEŠĆE NASTUPA U JAVNOSTI, KRITIKUJE VOJNE KOMANDANTE I KOMENTARIŠE RAT

Mnoge paralelne strukture Kremlja šire uticaj po svetu, kao i u Srbiji