POPOVIĆ ZAVRŠITI U PESMI

TAKO JE OD BRELA I KOENA, PREKO DŽEGERA, KLEPTONA, LENONA, KRISTOFERSONA I DILANA, DO ARSENA, BREGOVIĆA I ĐORĐEVIĆA. ZA NEKE OD SVOJIH BESMRTNIH PESAMA MNOGO DUGUJU CURAMA KOJE SU IH INSPIRISALE...

...Inspiracija je nešto što se obrušava na stvaraoca spletom nejasnih okolnosti. Ta misteriozna pojava, koja se jednostavno desi ili se ne desi, ženskog je roda. Ništa čudno ako znamo da je antička Grčka imala čak devet zaštitnica inspiracije. Svoje muze! Redom: zaštitnicu muzike, komedije, lirske i epske poezije, istorije, tragedije, astronomije, plesa i ljubavne poezije. Te kćeri Zevsa i Mnemozine su rođene da oduševljavaju. Muza može biti prijateljica, romantična veza, ljubavnica, prijateljska zaljubljenost ili čak strankinja sa kojim umetnik nikada ne razgovara. Terpsihora beše muza plesa, muzike i horskog pevanja. „Ona koja voli da igra“i prekrivena vencima od cveća svira harfu.

Stara je kaža da iza svakog velikana u istoriji i umetnosti stoji izuzetna žena. To je tačno kroz civilizacijsko pamćenje kao što je tačno u slučaju mnogih muzičara. Rokenrol ima svoje muze u obliku modernih fatalnih dama. One nisu izvođačice, već inspiracije za nežne pesme koje znamo i volimo. Poznate po svojim usnama, kosi, nogama i bokovima, ali većina njih behu dovoljno mudre i posedovaše čudo koje se moralo opevati u muzici. Jer ti glasovi, oči, osmesi, pa čak i način na koji mašu kosom slabili su kolena i spuštali gard i najžešćih rokera.

Istorija je jedan od osnovnih načina orijentacije u vremenu. Ona nas podseća kako je seks oduvek bio glavna tema u rokenrolu. Ali biti muza je nešto drugo. Bez njih muzika bi bila kao neukusna čokolada. Sjajne žene su inspirisale i muzičare (kao i sve umetnike) još od zore kreativnosti. Neke su bile muze za jednu druge su bile muze za mnoge pesme. Lako je primetiti da je svaka od tih bajnih muza imala više „pogodaka“nego tabla za pikado, ali da se ne lažemo, nema ljubavne pesme bez priče o pravoj ljubavi: Suzan, ledi Džejn, Keri En, Žuti šećer, Marien, Keti, sestra Morfin, Ines, Selma, Endži, Plavi safir, Lutka sa naslovne strane…

I onda sledi pitanje: Ko je najveća muza popularne muzike? Joko Ono, Niko, Merilin Monro, Marijana Fejtful, Edi Sedgvik, Linda Istman, Anita Palenberg, Bejb Bjuel, Karla Bruni, Kortni Lav, Kejt Mos? Ne!

Prvi put video sam je na komemorativnom koncertu posvećenom Džordžu Harisonu, novembra 2002. Čak i sa 60 godina „lice ljupkosti širom otvorenih očiju“čuvalo je lepotu i neko čudo. To ide dalje od samog izgleda. Decenijama sam se pitao čime Peti Bojd hipnotizira tolike rok superzvezde. To nije obična moć. Iz onoga što sam pročitao, čini se da je mogla da zaludi svakog pored kojeg je prošla. Odrasla u Keniji i nalazila divlje životinje u bašti - kasnije prešla na divlje ljude! Kao londonski model tokom razuzdanih šezdesetih, našla se u epicentru najveće kulturne eksplozije 20. veka. Oličenje neodoljivog ženskog izgleda tog doba. Ali čak ni to nije dovoljno da dobije ono što je ona dobila. A dobila je neke od najlepših pesama ikada…

Moćni muškarci uvek traže ženu poput Peti. Mladu, plavokosu, mršavu, dugonogu, lepu, dobrog sagovornika koja poseduje lične talente i ambicije. Činila je da muškarac uz nju izgleda dobro, istovremeno dozvoljavajući da svetlost reflektora ostane na njemu. U Petinom konkretnom slučaju, ona je u početku podsetila Džordža na njegovu simpatiju iz dečaštva, Brižit Bardo. Izgledala je magično uz njega, delila njegova interesovanja i nije mu se mešala u karijeru. Sve u svemu, bila je dobar izbor za mladića koji je iznenada otkrio da je svet njegova ostriga. Međutim, kako je brak stario, Džordž je počeo da biva nemiran a ona shvatila kako više nije centar njegove pažnje. Navikla da je progone muškarci, lako je podlegla Kleptonovom udvaranju. Gitarista je zauzvrat smatrao Peti privlačnom, naravno, ali njena prava privlačnost bila je bazirana na činjenici da je izgledala kao da je zauzeta. Kada se to pokazalo kao pogrešna pretpostavka i kada je dobio njenu ruku, više je nije želeo. Tako je njen drugi brak, daleko usamljeniji i demorališući od prvog. Iza su ostale samo nestvarne kompozicije.

U svetu modli i stereotipa uspeh Muze jeste ostati to što jesi

Zajedno i pojedinačno, Harison i Bitlsi su o Peti napisali šest pesama (I Need You, It’s All Too Much, For You Blue, So Sad, Something, If I Needed Someone). Onda ju je Erik Klepton zasuo sa takođe šest pesama (Layla, Wonderful Tonight, She’s Waiting, Why Does Love Got To Be So Sad, Bell Bottom Blues i Old Love). Slobodno se tu može ubrojati Erikova verzija Bili Majlsovog bluza „Have You Ever Loved a Woman“. Roni Vud, obožavalac na distanci, posvetio joj je samo dve (Mistifies Me i Breathe on Me), a Frenk Sinatra tvrdio da je „Something“„najveća ljubavna pesma ikada napisana“, što mnogo govori, s obzirom na to da je vlasnik plavih očiju svojevremeno glasno odbacio Bitlse kada su se pojavili.

Dugovečnost. To je ključ za razumevanje nekih muza na mnogo načina. Dugovečnost osim pesama, nose i knjige. Nedavno je Peti objavila foto-monografiju „Moj život u slikama“. Živi u Londonu i Zapadnom Saseksu i dalje bavi se fotografijom. Desetak godina je u braku sa trećim suprugom Rodom Vestonom, graditeljem nekretnina. Kaže da i dalje veruje u srodne duše i da je srećna zbog prošlosti koju je imala.navođenjem inicijala devet muza: Terpsihora, Uranija, Melpomena, Polihimnija, Euterpa, Kaliopa, Klio, Erato i Talija dobija se izreka „Tum Peccet“, koja znači – neka greši.

U svetu modli i stereotipa uspeh Muze, uprkos neka greši, jeste ostati to što jesi. ■