Cela planeta postaje žrtva mode
Iako za mnoge zvuči nestvarno, istina je da su modna i tekstilna industrija drugi najveći zagađivač životne sredine. Zbog toga izraz „fashion victim“ili žrtva mode, koji se koristi za osobu sa manjkom ukusa, ima danas mnogo ozbiljnije značenje.
Postavlja se pitanje je kako je moda postala pretnja za životnu sredinu? Dva su glavna krivca: velika proizvodnja i loš kvalitet materijala. Da je to tako pokazuju i podaci po kojima se svake godine proizvede gotovo 100 milijardi komada odeće, što je u proseku 14 odevnih komada za svakog čoveka na Zemlji, a to je nekoliko puta više nego pre dve decenije.
Prema istraživanju Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija (UNECE) oko 85 odsto svog proizvedenog tekstila iste godine završi u đubretu, dok se pranjem neke odeće velika količina mikroplastike završi u okeanima i morima. Kada se sve sabere, modna industrija se pozicionirala visoko među zagađivačima, odmah iza naftnog i gasnog sektora. Njena tehnologija dovodi do značajnog povećanja zagađenja vode i zemljišta, kao i emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Procenjuje se da je pre tri godine bila odgovorna za 1,2 milijarde tona emisije ovih gasova.
Tekstilna i modna industrija predstavljaju velike potrošače vode koja se koristi za piće. U proseku, na godišnjem nivou se za ovu proizvodnju potroši 1,5 biliona tona vode, a za bojenje i završnu obradu tekstila oko 200 tona vode za jednu tonu bojene tkanine. Primera radi za samo jedan par farmerki potrebno je 7.500 litara vode, a za majicu kratkih rukava 2.600. Pranje veša ispušta pola miliona tona mikrovlakana u okean svake godine, što je poput 50 milijardi plastičnih boca.
U procesu izrade, bojenja i beljenja tkanine koristi se velika količina hemikalija odnosno jedna tona ovih štetnih materija je potrebna za izradu jedne tone odeće. Mnoge hemikalije proističu od različitih đubriva, a one se onda upotrebljavaju za pamuk kao sirovinu za modu. pa ovako nastale štetne materije ispiranjem padavinama dospevaju do rečnih tokova, a zatim i do jezera, mora i okeana.
Ni u Srbiji situacija nije bolja jer je registrovano oko 1.600 firmi u tekstilnoj industriji, u kojima radi oko 84.000 ljudi. Prema podacima Centra za unapređenje životne sredine, u Srbiji se svake godine proda više od 80.000 tona odeće ili gotovo 12 kilograma po osobi.
-Tekstilna industrija utiče na klimatske promene, biodiverzitet, zagađenje i sve više iz godine u godinu na generisanje tekstilnog otpada. To je posledica pre svega „brze mode” i proizvodnje jeftinih, nekvalitetnih komada odeće koji ne traju dugo. Zbog toga treba razmišljati o tranziciji iz modela linearne u model cirkularne ekonomije, koji bi doneo proizvodnju mnogo kvalitetnijih tekstilnih proizvoda, koji bi duže trajali i mogli više da se koriste, popravljaju, prepravljaju i recikliraju. Ali to je dug process – navodi Radetić.
Kada se sve sabere, reciklira se svega jedan odsto tekstila, a u Srbiji se mesečno registruje oko 500 tona ovog otpada. Mislimo o tome. Okrenimo na čisto.
02DNA I 7E.67I/NA INDU67RIJA 6U DRUGI NAJVEĆI ZAGAĐIVAČ NA 6VE7U