Stvari se rade s ljubavlju i s poverenjem u ljude
Sceni poput savremene nije potrebna kritika, pošto su kriterijumi sniženi do nivoa čovečije ribice - kaže Aleksandar Žikić, rok kritičar, publicista i muzičar.
BEND THE LVC’Z koji predvodi Aleksadar Žikić, ovih dana je obogatio muzičku scenu albumom jedinstvenog koncepta “Lights Out at Never” objavljenim za izdavačku kuću Lampshade Media. Ovo izdanje sadrži 13 pesama, vrlo je kompaktno i privlačno za slušanje jer donosi takvu atmosferu kao da se iz pesme u pesmu smenjuju upečatljivi momenti iz bogatog nasleđa bluza, rokenrola, kantrija, irskog folka... Povodom novog albuma razgovarali smo sa Aleksandrom Žikićem.
MOŽDA BI nezahvalno Bilo DA kao kritičar OCENJUJETE sop stveni Album, ALI kako ste vi zadovoljni Albumom?
- Zahvaljujem najpre na ljubaznim rečima i ohrabrenju i nadam se da niste usamljeni u takvom mišljenju. Album “Lights Out at Never” pokazuje jasnu sliku onoga što The LVC’Z ovog trenutka predstavlja, u najvišoj meri koju smo uspeli da postignemo. Album je rađen u prilično nesvakidašnjim uslovima, nekoliko godina, pre nego što smo ga za tri dana snimili. Zapravo, završili, jer su već postojale dve pesme, “I Was Such a Fool” i “Long Black Limousine”, snimljene u studiju Ivana Firčija u Novom Sadu. Firči je bio i snimatelj i producent, ali pre svega prijatelj, koji se našao tačno kad je trebalo. Isto bih mogao da kažem za producenta albuma Miroslava Cvetkovića, kome smo iskreno zahvalni na svemu što je uložio u ovaj album, jer je njegov inteligentan i brižljiv pristup miksu i produkciji jedan od najvažnijih razloga što “Lights Out At Never” zvuči tako kako zvuči. Uz napomenu da je mastering Vlade Negovanovića, još jednog istinskog prijatelja, dodatno izoštrio sliku. Kad već pominjem sliku, ocenjujem, kako kažete, da je total dizajn albuma pogodak u sam centar. Uradio ga je Zoran Jovanović Jus, što je fantastično iz mnogo razloga, od kojih većinu možete naći na Guglu. To je način da se stvari rade: s ljubavlju i poverenjem u ljude koje ste izabrali da sa njima nešto stvorite i koji su izabrali vas, uz maksimum posvećenosti u postojećim okolnostima. Veoma sam, dakle, zadovoljan albumom, jer je rađen čistog srca, u potpunoj slobodi i bez želje da se bilo kome bilo šta dokazuje. Mi smo dali sve od sebe i to je, što se mene tiče, dovoljno. Sve što sledi biće rezultat reakcije onih koji album budu čuli.
Mogu da dodam da sam poslušao savet Rendija Njumena: “Nikada ne dozvolite da kritičar u vama nadjača umetnika”.
Koliko JE žanrovski ulazak u Amerikanu BIO klizav teren s obzirom na visoko podignu tu lestvicu Autora I Izvođača Iz AMERIKE?
- Neosporna klizavost tog terena, kao projekcija, bila je jedan od glavnih razloga što smo tako dugo čekali da krenemo sa stvaranjem sopstvene muzike. Trebalo mi je dugo da napišem prvu pesmu na engleskom, ali je posle toga sve išlo mnogo brže. Pesme su jednostavno počele da dolaze i, bogu hvala, više nisu prestale, pa The LVC’Z već ima spreman material za sledeći album, a onda, bez problema, za još nekoliko. Što se lestvice tiče, zaista je veoma visoko postavljena, jer neki od najvećih američkih autora deluju upravo na tom polju, ali što je veći izazov veće je i zadovoljstvo. Ono što smo mogli i što svako može ako hoće bilo je da dobacimo koliko god možemo više, a to je moguće samo ako ne nastupate iz pozicije podrazumevane inferiornosti i ne bavite se podražavanjem, nego date onoliko svoga koliko imate i nadate se najboljem. Nema nikakvog razloga da sumnjamo da neko iz Srbije može, na terenu o kome govorimo, da bude u istom nivou sa bilo kim, odakle god da dolazi. Da su ti ljudi koji su postavili lestvicu razmišljali na takav način, ona svakako ne bi stajala toliko visoko. Osećanja
su univerzalna stvar, imaju ih svi ljudi na svetu i ako se komunikacija odvija tim kanalima sve je u redu i nije bitno ko je odakle. Naravno, morate imati nešto da kažete – i zvukom i rečima - ali to bi, valjda, trebalo da se podrazumeva.
Kako ste odlučili DA Album BUDE na Engleskom Jeziku?
- Jednostavno - nije postojala druga opcija. Ne samo što je engleski jezik prirodno sredstvo izražavanja u toj vrsti muzike, jer ni na jednom drugom jeziku to ne zvuči tako, nego su sve pesme već bile na engleskom. Doduše, nekoliko njih ima i srpske verzije. Jedna od njih je “Almost”, koja se nalazi na albumu, čija srpska verzija se zove “Hladno srce” i biće na drugom albumu S.T.R.A.H.
NA Albumu se može čuti I ne što širi spektar Instrumenata. Koliko postoji BEND THE LVC’Z, ko su članovi pored vas I KADA će publika moći DA čuje THE LVC’Z uživo?
- Bend postoji toliko dugo da više ne mogu ni da se setim. Ti ljudi su moji prijatelji od gimnazijskih dana i, mada je bilo neminovnih pauza, nismo prestajali da sviramo zajedno u svim mogućim inkarnacijama svih grupa kroz koje smo prolazili. Veoma davno pojavila se ideja da izvodimo kavere, ali isključivo one koji nam najviše greju srce i bez ikakvih kalkulacija da li će i koliko to neko želeti da sluša. To smo radili godinama, radimo i sada, s tim što su svi prioriteti trenutno na našem materijalu i tako će ostati i ubuduće. Bubnjar Mića Ilić, basista Branislav Stojić, gitarista Dragan Krstić i Gabi Fodor sa svojim posebnim odnosom prema usnoj harmonici bili su tu od početka, a nešto kasnije su se priključili Milenko Dabić, gitara i vokal, Bora Poznatov koji svira harmoniku, lap stil i rezonator i klavijaturista Vojin Dobrić. To je definitivna, najbolja moguća postava The LVC’Z, koja će, po prirodi stvari, vrlo skoro krenuti sa živim predstavljanjem albuma. Možda bi rezidencija u nekom od dobrih beogradskih prostora bila korisna. Već imamo to iskustvo iz vremena dok smo pripremali album, imali smo matine nastupe četvrtkom od šest popodne u hotelu Balkan. Malo neobičan termin, mada svesno izabran, ali ljudi su dolazili i verujem da se niko nije pokajao.
ŠTA se DEŠAVA sa vašim Dru GIM (odnosno prvim) Bendom S.T.R.A.H.?
- S.T.R.A.H. je u punom zamahu, završava materijal za drugi album i jedva čeka da uđe u studio. Prvi album “Kvog!” objavljen je pre nekoliko godina zahvaljujući izdavačkoj kući Mascom, što nećemo zaboraviti, a siguran sam da će na novom albumu biti svakakvih iznenađenja, što smo, mada nismo mnogo nastupali, najavili i uživo pesmama “Hladno srce” i “Neverojebenovatno”. Žao nam je što S.T.R.A.H. ne nastupa mnogo više, ali to bi trebalo da se promeni, pogotovo što su još neke stvari sa drugog albuma spremne za živu prezentaciju, pa se, nadam se, uskoro vidimo na nekom koncertu.
Kako JE DANAS BITI muzički kri tičar u ERI lajkova I PREGLEDA na Jutjubu, muzike upitnog kvaliteta? IMAJU li kritičari uti CAJ kao NEKADA?
- Istini za volju, time se odavno ne bavim aktivno, a pogotovo ne onoliko aktivno kao nekada. Razlozi su lični koliko i nametnuti, jer sceni poput savremene nije potrebna kritika, pošto su kriterijumi sniženi do nivoa čovečije ribice. Mediji beleže i koriste takvu situaciju, ali ne čine mnogo da se ona promeni, pa tako u njima više odavno nema mesta za kritički prikaz bilo čega relevantnog, a kamoli novog i izazovnog. Osnov kritike treba da bude iskrena želja za pravovremenim prepoznavanjem i afirmacijom istinske vrednosti umetničkog dela. To treba da bude i glavni motiv kritičara. U tom smislu kritičar je saveznik, a ne neprijatelj, ali je i to, kao i mnoge druge stvari na svetu, izvrnuto naopačke.
Kako BISTE OCENILI kreativnost MLADIH Autora u SRBIJI DANAS?
- Nemam onoliko širok i dubok uvid koliko bih želeo, ali srazmerno često srećem dokaze da nivo kreativnosti nije smanjen i da i dalje ima ljudi koji ne samo da imaju šta da kažu, nego i razumeju zašto i znaju kako. Problem je što se istinska kreativnost ničim ne ohrabruje, čime se oni koji više vrede potiskuju u drugi plan, za račun onih kojima je oportunizam važniji od integriteta.
Možete li DA IZDVOJITE nekoliko Albuma, Fenomena, DOGAĐA JA... koji su prema vašem mi šljenju OBELEŽILI 2022. KADA JE reč o muzici, Bilo DA JE u pita nju Domaća ILI svetska SCENA?
- Nemam neki poseban utisak o 2022, a i uvek se bojim da ću nekoga izostaviti, pa izbegavam našu scenu i skraćujem listu koliko god je moguće. Možda da pomenem tri imena sa svetske scene: Markus King, dostojni potomak i nastavljač linije južnjačkog bluz-roka, i njegov drugi solo album “Young Blood”, vrhunski beli soul bend iz Alabame St. Paul and The Broken Bones, za koji sam pre nekoliko godina saznao iz jednog intervjua Kita Ričardsa, sa albumom “The Alien Coast” i, relaksirani koliko i efektni, filadelfijski alt kantri kvartet The Miners sa albumom “Megunticook”.