NISAM FAN INSTAGRAMA, ALI GA ZBOG PRITISKA VODIM
Tijana Maksimović otkriva da ne voli sve što popul Popularna Žaklina iz „Igre sudbine“kaže da joj je serija donela veliki broj pratilaca na društvenim mrežama zbog čega je morala da postane aktivnija, ali to doživljava kao obavezu.
Glumica Tijana Maksimović, koju je publika upoznala kroz seriju “Igra sudbine“, gde tumači lik Žakline Tanasković, u razgovoru za “Blic“, otkriva da je u godini koja je iza nas počela mnogo više da upoznaje sebe.
- Kako u poslovnom, tako i u privatnom životu, prethodna godina bila je vrlo sadržajna, sa lepim, ali i ne tako lepim trenucima. Okarakterisala bih je kao godinu u kojoj sam počela ozbiljnije da upoznajem sebe zaista i radim na sebi, čak sam i u teretanu krenula - kaže ona kroz osmeh.
Glumica na društvenim mrežama često podeli fotografije sa putovanja, koja obožava još odmalena.
- Oduvek su mi putovanja bila strast. Jedan od glavnih životnih ciljeva mi je bio da jednog dana putujem kada god i gde god želim. Kada sam bila mlađa, sav novac koji bih dobila ili zaradila sam štedela isključivo za putovanja. Poslednjih godina mi je lakše da ostvarujem te svoje snove, a naravno da postoji još mnogo neostvarenih željenih destinacija. Trenutno mi je na umu Portugal, a od daljih destinacija Meksiko. Destinacija u koju sam se razočarala pomalo je Berlin.
Njen lik Žakline je i u novoj sezoni “Igre sudbine“, a Tijana ističe da trema postoji.
- Uvek postoji određena doza treme, posebno posle pauze. Treba iznova ispuniti, a po mogućstvu nadmašiti očekivanja publike. Trudim se da ne izneverim poverenje publike iz kadra u kadar. Što se mog lika tiče, on se menja i prilagođava, kao što mora i sama serija koja ovoliko traje. Potrebno je udahnuti neki novi život, uneti neke nove ideje i likove, pa tako verujem da će i Žaklina u ovoj sezoni doneti nešto novo i zanimljivo kaže Maksimovićeva koja je prokomentarisala glumce koji su napustili seriju.
- Glumac raste sa svakom novom ulogom i novim procesom koji prolazi. Svi mi u određenom trenutku osetimo želju i potrebu za nečim novim, za određenom promenom, pa tako pretpostavljam i moje kolege koje više nisu deo ovog projekta.
Glumica na društvenim mrežama broji više od pedeset hiljada pratilaca, ali
ističe da joj to teško pada.
- Što se instagrama tiče, to mi jako teško pada, zaista nisam fan društvenih mreža, ali uz ovoliko praćenje, osećam određenu dozu pritiska da objavljujem slike, što mi utoliko teže pada. Reklamama se, iz istog razloga,
slabije bavim - kaže glumica kojoj je “Igra sudbine“donela i brojne druge ponude.
- Što se mog konkretnog poziva tiče, glume, bilo je raznih ponuda i ideja za neke nove poduhvate, i ono za šta sam uspevala da nađem vremena, pored snimanja, sam rado prihvatala.
Izdvojila bih rad na dečjoj predstavi “Ko prirodu prlja, ima da nadrlja” Čičamičinog pozorišta. Radi se o divnoj predstavi za decu koja je bila postavljena u Raškoj, kao svojevrstan napor ka decentralizaciji kulture, s obzirom na to da se “sve” dešava u Beogradu. Tijana u školi glume, predaje dikciju, ali ističe da je izuzetno pažljiva prema mladima koji su deo škole glume.
- Jako mi je zanimljivo zato se time i bavim, predivno je kada osetite da je neko razumeo i naučio nešto novo, uz vašu pomoć. Oduvek me je privlačila pedagogija na neki način, odnosno prenošenje znanja. Dikcija je bila moja ljubav još na fakultetu, te sam uspela da spojim lepo i korisno. Kada sam počela da predajem, shvatila sam koliko je to odgovoran posao. Jako se trudim i pazim kako ću se mladima obratiti, šta ću im i na koji način reći. Uzajamno se poštujemo, mada i neretko šalimo na časovima. Ostajem iskrena i otvorena u odnosu sa njima, takva
kakva jesam i čini mi se da im to i prija. Uvek se trudim da nađem neki novi način kako da im nešto objasnim ili prenesem. Od neizmerne mi je važnosti da, na prvom mestu, shvate važnost pravilnog i lepog govora, nevezano za to kojom će se profesijom sutra baviti. Ako odelo ne čini čoveka, za govor se to svakako ne može reci- kaže glumica i dodaje da joj se često vrate sećanja na njen upis škole glume kod Nenada Nenadovića.
- U Beograd sam došla sa nepunih sedam godina, tako da mi se emocije vezane za dolazak i ne bude preterano, osim za školicu glume. Pomalo kradem i neke pedagoske metode. Neizmerno sam zahvalna Neši i Sneži na upotpunjavaju mog odrastanja na taj način, što su nam otvorili neke nove horizonte, sklonili nas “sa ulice” da tako kažem, i okrenuli kulturi, pozorištu i nekom novom poimanju života. Nadam se da će moj rad sa mladima ostaviti makar delimičan utisak na njih, kao moje vreme u školi glume. Ako ostvarim i deo, smatraću to velikim uspehom.