Stav NE ZAKLJUČAVAJTE MOBILNE, ŠKOLE NISU SAMO KREDA I ZELENA TABLA
“Kad sam išla u osnovnu školu - bilo je to u prošlom veku - nastavnici, roditelji i đaci zajedno su maštali o učionici budućnosti u kojoj će svaki učenik imati svoj računar”. Obrazovne ustanove u Srbiji ne treba da budu kao pre 50 godina
Kako priča ova Beograđanka, majka dvoje osnovaca, “tridesetak godina kasnije, skoro svaki učenik u Srbiji svakog dana donosi u školu svoj lični računar - nama poznatiji pod pežorativnim nazivom “mobilni telefon” - koji je 5.000 puta brži od najbržeg računara o kojem smo maštali kao školarci”.
“PRIZNAJEM, SVE JE POČELO OD RODITELJA”
- Ipak, većina nas roditelja danas se obraduje kad čuje da je neka škola zabranila mobilne ili ih zaključava u neku kutiju dok traje nastava. Zato se pitam šta je pošlo naopako u ovih 30 godina? Kako smo prešli put od “jedan računar za svakog đaka” do “svaki računar zaključan u jednoj kutiji”? Razumem roditelje koji se raduju zabrani. Verovatno istu muku muče kao i ja kod kuće: “Ne bulji u to! Idi, čitaj nešto! Radi nešto korisno!”. I sama sam ćerkama već sa godinu i nešto davala mobilni ili tablet da gledaju crtani dok ih hranim.
Kako kaže sagovornica “Blica”, “kasno je shvatila svoju grešku”.
- Od početka sam nesvesno učila ćerke da mobilni služi samo za zabavu. Ali sada ne želim da škole ponove tu moju grešku! Ne želim da zaključavanjem i progonom mobilnih šalju podsvesnu poruku deci da je smartfon zlo koje služi samo za gubljenje vremena, četove, Jutjub, Instagram i Tiktok... Počela sam od vlastitog primera. Instalirala sam im elektronske udžbenike na tabletu i tu smo, istina, imali podršku učiteljice. Dalje, učila sam je da koristi Gugl. Prvi put čuješ neku reč? Izguglaj značenje! Ne znaš izgovor strane reči? Tu je Gugl translejt sa izgovorom! Ideš kod drugarice? Evo kako se koriste mape na telefonu.
RADE S DECOM PO MODELU IZ 19. VEKA
Zašto u našim školama ne bi moglo da se radi isto? Možda ne svakog dana, ne na svakom času, ali bar povremeno?
Mobilni telefoni mogu da budu veoma korisni u obrazovanju, ali deci treba objasniti da na njima nije jedino što postoje Instagram, Jutjub, Netfliks, Tiktok...
- Raspitala sam šta rade deca mojih kolega s posla. Šokirana sam! U jednoj od izvikanijih beogradskih škola, na primer, uče o magnetizmu samo teoretski, iz udžbenika. Ako već škola nema para za demonstraciju magnetnog polja komadom magneta i šačicom metalnih opiljaka, zašto bar deci ne pokažu kako to izgleda na njihovim vlastitim telefonima? Ah, da - ne mogu. Telefoni su im zaključani!
Tatjana Vilček, nastavnicu Međunarodne srednje škole iz Beograda, koja je prošle godine ponela titulu “Najbolja nastavnica Srbije”, nema dilemu.
- Moj stil rada je na granici između strogog i nečega što je blisko deci. Žao mi je što mnoge škole u Srbiji i dalje rade sa decom po modelu iz 19. veka. Interakcija, upotreba tehnologije, mobilnih telefona, gejminga u nastavi... pruža ogromne mogućnosti i nastavnici s tim zaista mogu da imaju slobodu da nastavu učine kvalitetnijom i zanimljivijom. Deca su vezana za svoje mobilne telefone, žive s njima i živeće s njima i kad završe školu. Ne vidim zašto ih ne bismo onda koristili i u nastavi - kaže Tatjana Vilček.
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA PIŠE PISMENE ZADATKE
Ona smatra da naši profesori u većini škola nemaju dovoljno slobode i da tu gube na kvalitetu nastave, ali i poene kod dece.
- Meni je bilo fascinantno kad sam shvatila da deca nisu znala da mogu da imaju Eksel program na telefonu. Kad vide da im to pomaže počnu da pronalaze aplikacije koje im olakšavaju unos fusnota za eseje. To su sve stvari koje će sutra koristiti u poslu, a koristimo tehnologiju koja im je bliska - kaže Vilček.
Dr Aleksandar Baucal, profesor razvojne psihologije i psihologije obrazovanja, prokomentarisao je nedavni eksperiment “Blica” kada je veštačka inteligencija sama pisala sastav iz srpskog jezika za osnovce i srednjoškolce, na osnovu par šturih inputa s ljudske strane.
- Današnji đak prvak će završiti srednju školu 2034. godine, a možemo da kažemo da će raditi najmanje do 2074. On će neminovno morati da koristi nove tehnologije, a između ostalog i programe bazirane na veštačkoj inteligenciji - kaže Baucal.
Hej, 2074. godine! Možete li da zamislite šta će nam nove tehnologije doneti u tih 50 godina? Da vam pomognem! Evo vam nekoliko stvari koje nisu postojale pre samo 20 godina, a danas su “dobar dan”: “ajfon”, Fejsbuk, Tviter, potkasti, Netfliks, Jutjub, Instagram...
TEŠKE SU PROMENE ZA ČAK 120.000 LJUDI
Šta god dobro da izmislimo u narednih 50 godina, nadam se da nećemo i to zaključavati u kutije. Da se to ne bi događalo, i da bismo školovali đake budućnosti - da citiram bivšeg ministra prosvete Srđana Verbića - “moramo školovati i prosvetni kadar budućnosti”.
- Jako je teško praviti promene u školskom sistemu gde je više od 120.000 vrlo različitih ljudi. Nemaju ni svi iste ideje, ni želju za radom, ni kvalitete, u krajnjoj liniji. Ne može da se promeni svugde odjednom, ali bi svaki pokušaj da se promeni nešto u tom pravcu trebalo pohvaliti. Ako učenici nauče kako da koriste taj alat, pa se malo nadmudruju s njim, pa i provociraju ga, to je odlično. Znači da imamo pametne korisnike nove tehnologije - kaže prof. dr Verbić, stručnjak za obrazovanje, ali i veštačku inteligenciju, na kojoj je i doktorirao.
MOBILNI NIJE SAMO JUTJUB I DRUŠTVENE MREŽE
Milan Petrović, programski direktor organizacije “Nauči me”, poručuje nam da učenik u 21. veku mora najpre da nauči da koristi neki mejling servis.
- Jako je korisno i naučiti učenike da svoje obaveze isplanira, a za to je koristan Gugl kalendar. Zatim moraju da nauče da pronalaze relevantne informacije i sami ih razvrstavaju. Svaki učenik bi trebalo da ima listu kanala na Jutjubu koji nisu zabavnog sadržaja, već na neki način ono što ih interesuje. Da koriste na pametan način stvari koje svakodnevno i inače koriste - kaže Petrović.
POTREBNO JE NAĆI PRAVU MERU, A NE ZABRANJIVATI
Brojni profesori s kojima smo razgovarali na temu modernih tehnologija, slažu se da u svemu treba naći adekvatnu meru. Istina! Ali, gde je mera kada već imamo mnoge zabrane?
- Ne možemo da okrećemo glavu pred činjenicom da đaci postaju zavisni od pametnih uređaja, tako da to ne treba u potpunosti zabraniti, već samo uspostaviti odgovarajuću meru - kaže Mladen Stevanović, direktor Osnovne škole “Kralj Petar Prvi” u Beogradu.